Шта се крије иза монографије "Дипломатија Босне и Херцеговине 1992 - 2022. године" са потписом МИП-а

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Глас Српске

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Монографија под називом "Дипломатија Босне и Херцеговине 1992 - 2022. године", која је као институционално дјело најављена из Министарства иностраних послова (МИП) БиХ, подигла је велику прашину на политичкој сцени, а дипломате из реда српског народа тврде да је у питању фалсификат и безобзирна отимачина права и интереса Републике Српске.

На званичној интернет страници МИП-а је, наиме, недавно објављено да је та монографија припремљена као институционално дјело посвећено развоју дипломатске службе и спољно-политичком дјеловању БиХ, те да је приређена поводом 30. годишњице пријема БиХ у чланство Уједињених нација.

Ријеч је, пише, о првој публикацији МИП-а која обухвата најважније сегменте и постигнућа дипломатије те међународноправних и конзуларних послова од 1992. до 2022. године, уз опаску да је настала у оквиру Министарства, као резултат рада радне групе тог ресора, уз допринос ангажованих сарадника. 

Међутим, готово истовремено се појавила и публикација истог наслова коју потписује бивша шефица дипломатије Бисера Турковић, која је за вријеме свог мандата 2021. и донијела одлуку о формирању Стручног тима за израду монографије тог назива. 

Све то је распламсало варнице између ње и актуелног министра Елмедина Конаковића и отворило спор због ауторских права те коришћења државних ресурса за припрему књиге о дипломатији БиХ. 

На публикацију МИП-а су јуче, с друге стране, стигле оштре реакције српских дипломата. 

Амбасадор БиХ у Азербејџану Жељко Самарџија каже да људима, попут Хариса Силајџића и Мухамеда Шаћирбеговића који су износили лажи о Србима, нема мјеста у заједничкој причи о развоју дипломатије у БиХ, јер она може бити само резултат постдејтонске БиХ уколико се усагласи између представника три народа.

- Али за почетак, било би пожељно да се прво усагласе унутар бошњачког корпуса јер очигледно да ту грађу покушавају приватизовати Турковићева и Конаковић, величајући прије свега своју улогу и допринос тој теми, иако су им резултати рада минорни и углавном антисрпски - навео је Самарџија, који је дугогодишњи дипломата у МИП-у БиХ. 

Самарџија је напоменуо да је од саме идеје овај подухват био неприхватљив за српски кадар те да је тадашњи замјеник министра Ана Тришић Бабић одбила учешће у радној групи због терминологије саме монографије, која је обухватала ратни период од 1992. до 1995. године.

- У том периоду министри су били Силајџић и Шаћирбеговић, који су износили и ширили лажи о страдању само једне стране у рату, желећи на тај начин да сатанизују Републику Српску - навео је Самарџија, уз подсјећање да Силајџић никада није одговарао због изношења дезинформација у УН 1992. о томе да су Срби до тада, наводно, побили 300.000 муслимана. 

Каријерни српски дипломата Бранко Бранковић каже да је објављивање ове монографије покушај да се под тзв. дипломатију БиХ од 1992. па надаље умијешају сви, укључујући Републику Српску. Да је у питању фалсификат тврди и некадашњи српски дипломата Живадин Јовановић. 

- То се огледа у чињеници да се претендује на континуитет који није постојао. У време грађанског рата у БиХ није било државног представљања БиХ, а постојала је Република - навео је Јовановић, који сматра да о овом дјелу треба да буде отворена расправа у Предсједништву БиХ, јер је МИП изашао из уставних оквира. 

"ПРВА ВИОЛИНА"

Бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић јуче је поручио да је спољна политика БиХ приватизована прича и неријетко неуспјели покушај босанских унитариста да то прикажу као једину истину о БиХ. Он је напоменуо да је током рата "прва виолина" БиХ дипломатије био Харис Силајџић, сасвим јасан у антисрпској политици.

- Шта је уопште спољна политика БиХ ако се око њене суштине не може постићи сагласност у јединој надлежној институцији за њено усмјеравање, а то је Предсједништво БиХ - упитао је Калинић и подсјетио да је Република Српска одмах након оснивања изабрала за првог министра иностраних послова Алексу Буху.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.