Славољуб Гвозденовић: Дијаспора очекује чврсте везе са РС

Доктор наука, професор на Универзитету у Темишвару и предсједник Савеза Срба у Румунији Славољуб Гвозденовић недавно је изабран за првог предсједника Скупштине српске дијаспоре и Срба у региону.

У интервјуу за "Глас Српске" каже да тек очекује повезивање српског расејања са Републиком Српском, за шта је Скупштина дијаспоре први пут дала институционални оквир.

* ГЛAС: Каква је досадашња сарадња матице Србије и Срба који живе изван ње и који су суштински проблеми дијаспоре?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Српско расејање подељено је на три велика сегмента: српске националне мањине, исељеништво и Србе на привременом раду. Српски народ у Републици Српској и српски народ у Црној Гори је нешто посебно. У прошлости је део српског расејања у матици био сматран за непријатеља од челника Брозовог режима. Били смо жртвовани зарад добросуседских односа, а само у Румунији више од 5.000 Срба било је прогнано у Бараганску полупустињу, румунски гулаг, а око 1.000 одлежало је на робији у комунистичким затворима. Румунија је према нама свој грех признала и покушала да надокнади штету. Матица о овом питању још званично ћути. A српско расејање чека много одговора. То је само део наслеђених проблема.

* ГЛAС: Да ли ће оснивање Скупштине дијаспоре помоћи да се проблеми ријеше?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Зато је оснивање Скупштине дијаспоре и Срба у региону важан тренутак у односима са матицом, јер први пут, а на основу Закона о дијаспори и још неких законских регулатива, пружа институционалан оквир за повезивање и сарадњу у оба смера. И само на основу враћања тог поверења Србија може очекивати значајнија улагања дијаспоре у своју економију.

* ГЛAС: Каквом оцјењујете сарадњу Републике Српске са дијаспором и у којим областима је могуће побољшати сарадњу?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Српско расејање практично има две матице. Српски народ из Републике Српске има своју посебност и веома је значајан. Специјални односи између Србије и Републике Српске то само потврђују. У том смислу тек очекујемо повезивање српског расејања са Републиком Српском. Већ сам рекао да Скупштина дијаспоре и Срба у региону даје први пут институционални оквир за то.

* ГЛAС: Многи конституисање Скупштине дијаспоре оцјењују као историјски догађај. Какво је Ваше мишљење о томе?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Треба, ипак, сачекати и видети, али и порадити заједнички, да један овакав корак не (п)остане још један политички потез без неких значајнијих резултата.

* ГЛAС: Колико, по процјенама, данас Срба живи у дијаспори?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Тешко је то са сигурношћу утврдити. Према више извора у свету данас, на свим континентима, живи између три и по и четири милиона Срба.

* ГЛAС: Били сте посланик у румунском парламенту и имате политичко искуство. Колико ће Вам оно помоћи у обављању ове функције?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Био сам посланик у румунском парламенту у четири сазива. Стекао сам тамо, верујем, и неко искуство које ми може помоћи данас.

* ГЛAС: Имате ли сарадњу са институцијама РС?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Могу рећи да смо са Републиком Српском у тесним односима. Лично уз чланство у Савезу писаца Румуније и у Удружењу књижевника Србије, члан сам и Удружења књижевника Српске. За књигу "Рађање претка" (Задужбина "Петар Кочић", Бањалука; "Прометеј" Нови Сад; "Хестија" Темишвар) добио сам књижевну награду "Шушњар". Ту су и друге културне и књижевне везе, гостовање Приједора и Бањалуке у Темишвару, гостовања наших КУД-ова и хорова у Бањалуци и Приједору, сарадња књижевника Републике Српске и српских писаца из Темишвара. Посебно бих, међутим, истакао незаборавно гостовање Николе Кољевића (последње пре трагичне смрти) у Темишвару и промоцију његове књиге "Отаџбинске теме" коју смо превели на румунски језик.

* ГЛAС: Хоћете ли посјетити Бањалуку и покушати да радите на увезивању дијаспоре са Србима у РС?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Пуно је разлога да буде тако. Да се у Бањалуци нађемо са колегама и пријатељима које, уважавајући Републику Српску, ценимо и поштујемо.

Румунија

* ГЛAС: Колико Срба живи у Румунији и како су организовани?

ГВОЗДЕНОВИЋ: У Румунији је број Срба драстично опао. Aко нас је према попису из 1992. било око 33.000, према попису из 2002. има нас свега 22.568. Подсетио сам са благим укором Београд да су српска култура и историја у Румунији старији од историје СAД. То сам илустровао и кроз неколико примера, рецимо ако се ми залажемо за сарадњу са појединим институцијама попут Матице Српске или СAНУ, наши су их преци из Темишвара и Aрада и утемељили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.