Slavoljub Gvozdenović: Dijaspora očekuje čvrste veze sa RS

Doktor nauka, profesor na Univerzitetu u Temišvaru i predsjednik Saveza Srba u Rumuniji Slavoljub Gvozdenović nedavno je izabran za prvog predsjednika Skupštine srpske dijaspore i Srba u regionu.

U intervjuu za "Glas Srpske" kaže da tek očekuje povezivanje srpskog rasejanja sa Republikom Srpskom, za šta je Skupština dijaspore prvi put dala institucionalni okvir.

* GLAS: Kakva je dosadašnja saradnja matice Srbije i Srba koji žive izvan nje i koji su suštinski problemi dijaspore?

GVOZDENOVIĆ: Srpsko rasejanje podeljeno je na tri velika segmenta: srpske nacionalne manjine, iseljeništvo i Srbe na privremenom radu. Srpski narod u Republici Srpskoj i srpski narod u Crnoj Gori je nešto posebno. U prošlosti je deo srpskog rasejanja u matici bio smatran za neprijatelja od čelnika Brozovog režima. Bili smo žrtvovani zarad dobrosusedskih odnosa, a samo u Rumuniji više od 5.000 Srba bilo je prognano u Baragansku polupustinju, rumunski gulag, a oko 1.000 odležalo je na robiji u komunističkim zatvorima. Rumunija je prema nama svoj greh priznala i pokušala da nadoknadi štetu. Matica o ovom pitanju još zvanično ćuti. A srpsko rasejanje čeka mnogo odgovora. To je samo deo nasleđenih problema.

* GLAS: Da li će osnivanje Skupštine dijaspore pomoći da se problemi riješe?

GVOZDENOVIĆ: Zato je osnivanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu važan trenutak u odnosima sa maticom, jer prvi put, a na osnovu Zakona o dijaspori i još nekih zakonskih regulativa, pruža institucionalan okvir za povezivanje i saradnju u oba smera. I samo na osnovu vraćanja tog poverenja Srbija može očekivati značajnija ulaganja dijaspore u svoju ekonomiju.

* GLAS: Kakvom ocjenjujete saradnju Republike Srpske sa dijasporom i u kojim oblastima je moguće poboljšati saradnju?

GVOZDENOVIĆ: Srpsko rasejanje praktično ima dve matice. Srpski narod iz Republike Srpske ima svoju posebnost i veoma je značajan. Specijalni odnosi između Srbije i Republike Srpske to samo potvrđuju. U tom smislu tek očekujemo povezivanje srpskog rasejanja sa Republikom Srpskom. Već sam rekao da Skupština dijaspore i Srba u regionu daje prvi put institucionalni okvir za to.

* GLAS: Mnogi konstituisanje Skupštine dijaspore ocjenjuju kao istorijski događaj. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

GVOZDENOVIĆ: Treba, ipak, sačekati i videti, ali i poraditi zajednički, da jedan ovakav korak ne (p)ostane još jedan politički potez bez nekih značajnijih rezultata.

* GLAS: Koliko, po procjenama, danas Srba živi u dijaspori?

GVOZDENOVIĆ: Teško je to sa sigurnošću utvrditi. Prema više izvora u svetu danas, na svim kontinentima, živi između tri i po i četiri miliona Srba.

* GLAS: Bili ste poslanik u rumunskom parlamentu i imate političko iskustvo. Koliko će Vam ono pomoći u obavljanju ove funkcije?

GVOZDENOVIĆ: Bio sam poslanik u rumunskom parlamentu u četiri saziva. Stekao sam tamo, verujem, i neko iskustvo koje mi može pomoći danas.

* GLAS: Imate li saradnju sa institucijama RS?

GVOZDENOVIĆ: Mogu reći da smo sa Republikom Srpskom u tesnim odnosima. Lično uz članstvo u Savezu pisaca Rumunije i u Udruženju književnika Srbije, član sam i Udruženja književnika Srpske. Za knjigu "Rađanje pretka" (Zadužbina "Petar Kočić", Banjaluka; "Prometej" Novi Sad; "Hestija" Temišvar) dobio sam književnu nagradu "Šušnjar". Tu su i druge kulturne i književne veze, gostovanje Prijedora i Banjaluke u Temišvaru, gostovanja naših KUD-ova i horova u Banjaluci i Prijedoru, saradnja književnika Republike Srpske i srpskih pisaca iz Temišvara. Posebno bih, međutim, istakao nezaboravno gostovanje Nikole Koljevića (poslednje pre tragične smrti) u Temišvaru i promociju njegove knjige "Otadžbinske teme" koju smo preveli na rumunski jezik.

* GLAS: Hoćete li posjetiti Banjaluku i pokušati da radite na uvezivanju dijaspore sa Srbima u RS?

GVOZDENOVIĆ: Puno je razloga da bude tako. Da se u Banjaluci nađemo sa kolegama i prijateljima koje, uvažavajući Republiku Srpsku, cenimo i poštujemo.

Rumunija

* GLAS: Koliko Srba živi u Rumuniji i kako su organizovani?

GVOZDENOVIĆ: U Rumuniji je broj Srba drastično opao. Ako nas je prema popisu iz 1992. bilo oko 33.000, prema popisu iz 2002. ima nas svega 22.568. Podsetio sam sa blagim ukorom Beograd da su srpska kultura i istorija u Rumuniji stariji od istorije SAD. To sam ilustrovao i kroz nekoliko primera, recimo ako se mi zalažemo za saradnju sa pojedinim institucijama poput Matice Srpske ili SANU, naši su ih preci iz Temišvara i Arada i utemeljili.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.