Славиша Михајловић: Борба за права Срба сведена на невладине организације

Отежан повратак и сиромаштво Срба у ФБиХ довело је до тога да је смањен њихов изборни капацитет, а када више немате бирачко тијело које може да обезбиједи учешће Срба у кантоналној и федералној власти, онда се то све своди на борбу за права путем удружења и невладиних организација.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" делегат српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ Славиша Михајловић.

- Зато је добродошла иницијатива коју су покренули СДП и СНСД, а која предвиђа да се у 2014. години омогући другачији избор делегата у Дому народа ФБиХ. Она предвиђа да буде обезбијеђено процентуално делегирање по кантонима. На тај начин бисмо имали снажан механизам помоћу којег бисмо могли нешто поправити - истакао је Михајловић.

ГЛAС: Како коментаришете договор челника странака које чине нову парламентарну већину у Федерацији да буде изгласано неповјерење Влади како би била извршена њена реконструкција?

МИХAЈЛОВИЋ: То је био логичан потез, али за изгласавање неповјерења Влади, странке које чине већину у ФБиХ немају снаге. Они очекују подршку ОХР-а и међународне заједнице. Те странке немају довољно капацитета да изгласају неповјерење Влади уколико ОХР и међународна заједница не изврше притисак. Није уопште потребно да се интервенише и да се распушта Влада, јер предсједник ФБиХ Живко Будимир може и без такве иницијативе, ако хоће, да смијени министре чије је разрјешење затражено.

ГЛAС: Значи ли то да нисте оптимиста да ће криза власти у ФБиХ бити брзо превазиђена?

МИХAЈЛОВИЋ: Нисам оптимиста зато што сам свједок дешавања у федералном Парламенту. Све то предуго траје, проблеми нису од јуче и ОХР и међународна заједница су имали довољно времена и аргумената да реагују на такву ситуацију, али то нису учинили. Међународна заједница и ОХР покушаће да избалансирају ситуацију, али ни у 2013. години неће доћи до конкретних промјена, а већ 2014. година је изборна.

ГЛAС: Како се криза федералне власти одражава на положај Срба у ФБиХ?

МИХAЈЛОВИЋ: Комплексност политике у ФБиХ највише штети онима који су најслабији и имају најмање механизама да се боре за своја права, а то су управо Срби. Ми немамо своје директне учеснике у извршној власти у ФБиХ. Имамо само неколико посланика који немају механизме да нешто поправе када је ријеч о бољем положају Срба. Због тога су они данас сиромашни и најгрубље се крше њихова права, а већина повратника је и данас без струје.

ГЛAС: Раније сте упозоравали да је положај Срба у ФБиХ најлошији у посљедњих 20 година. Може ли се тај проблем ријешити?

МИХAЈЛОВИЋ: Немамо подршку да ријешимо тај проблем. Проблем положаја Срба у ФБиХ је дубље природе, отежава нам се повратак, нема посла, нема финансијске, здравствене, нити социјалне помоћи... Срби су суочени са општим сиромаштвом, а прије неколико дана затворен је "Финвест", једина фирма у три већински српске општине ФБиХ која је запошљавала више стотина људи. Отежан повратак и сиромаштво Срба у ФБиХ довело је до тога да је смањен њихов изборни капацитет, а када више немате бирачко тијело које може да обезбиједи учешће Срба у кантоналној и федералној власти, онда се то све своди на борбу за права путем удружења и невладиних организација. Од када постоји Дом народа ФБиХ никада није покренут ниједан поступак за заштиту виталног националног интереса Срба. Ситуација је таква да је од 17 Срба у Дому народа њих десет из СДП-а и они имају другачију визију политике и брањења српских интереса. Зато је добродошла иницијатива коју су покренули СДП и СНСД, а која предвиђа да се у 2014. години омогући другачији избор делегата у Дому народа ФБиХ.

Она предвиђа да буде обезбијеђено процентуално делегирање по кантонима. То значи да Кантону десет, у којем, по мојој процјени, живи половина укупног броја Срба у ФБиХ, припада пола српских мјеста у Дому народа ФБиХ. На тај начин бисмо имали снажан механизам помоћу којег бисмо могли нешто поправити.

ГЛAС: Како гледате на припајање српских села у ФБиХ мјесним заједницама које су већински хрватске?

МИХAЈЛОВИЋ: Срби немају никакве користи од тога. На тај начин се само утапају у море других села гдје се зна ко има привилегије и приоритет.

Ексхумације

ГЛAС: Како коментаришете обустављање тек започете ексхумације у сарајевском насељу Aлипашино поље, гдје су пронађени скелетни остаци за које се претпоставља да припадају убијеним сарајевским Србима?

МИХAЈЛОВИЋ: Заташкавање ископавања посмртних остатака на Aлипашином пољу најбољи је доказ да ту има српских лешева. То се мора довести до краја и да се коначно покаже колико је Срба убијено у Сарајеву и другим градовима у ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.