Сиријски добровољци и даље пријетња БиХ

Лондон, Бањалука - Повратак сиријских добровољаца у БиХ ће у наредном периоду довести до озбиљних безбједносних пријетњи за БиХ, тврди Душанка Мајкић, предсједник Комисије за безбједност бх. парламента.

"Они су тамо долазили у контакт са различитим најрадикалнијим исламским факторима и њихов повратак продубљује проблем у БиХ. Према извјештајима који су нам доступни, неке од полицијских агенција припремају се за велике акције, а то никако не може БиХ сврстати у мирне земље", истакла је она.

Навела је да ће се БиХ све теже изборити са изазовима безбједности, посебно што, како тврди, половина земље ћути на ову тему.

Мајкићева је коментарисала извјештај под називом "Risk Map" британске организације "Control Risks ", која је рађена за све земље свијета, а у којој се наводи да БиХ спада у земље безбједносно ниског ризика, док је политички земља средњег ризика.

Према студији, БиХ је у Европи по политичком ризику у истом рангу са Хрватском, Бугарском, Румунијом, Србијом, Украјином, Словачком и Словенијом, док су по безбједности од БиХ на континенту ризичније Грчка, Јерменија, Азербејџан, Молдавија, Турска и Украјина.

Како је наведено у документу, једино је Бјелорусија европска земља високог политичког ризика, док ниједна земља Европе безбједносно није високо ризична. Очекивано, најбезбједније земље Европе су нордијске земље, а занимљиво је да је једино Стокхолм означен зоном средњег ризика.

Занимљиво је да су угледне њемачке новине Berliner Zeitung из студије ишчитале да је БиХ једна од ризичнијих земаља у Европи, уз дијелове Италије, Сјеверне Ирске и Сицилије.

Студија је један од најбитнијих фактора одлучивања за инвеститоре, који је узимају као мериторну студију по оцјени безбједности пословања у одређеним земљама. С тим у вези, у студији је наведено да је један од фактора ризика растући протекционизам појединих земаља у покушају да заштите властиту привреду од спољне конкуренције.

Као један од најризичнијих фактора узимају се пиратерија и отмице ради изнуђивања новца. С тим у вези, као једна од најризичнијих земаља је Мексико, на коју, према студији, отпада око 20 одсто свих свјетских отмица.

Мајкићева сумња у вјеродостојност ових података, јер, како је истакла, не зна на бази каквих критеријума су они израдили те податке.

"Већином се ради о људима који никад нису ни били у БиХ, тако да сумњам колико су подаци којима они располажу уопште тачни", навела је Мајкићева.

С друге пак стране, Борис Тихи, професор економије на Сарајевском универзитету, истиче да се оцјена о ризичности БиХ може дати у зависности од контекста у којем се гледа, те да се, ако се гледа у односу на политичку ситуацију, стиче утисак да је БиХ несигурнија земља него што она стварно јесте.

"БиХ је ризична највише зато што је политика ризична, која ствара осјећај да је све ризично. Ви док ујутро не отворите новине, више не знате ко је уопште на власти. У том смислу, БиХ јесте ризична", оцијенио је он.

Како је навео, у смислу безбједности за инвеститоре у БиХ земља није значајно ризична.

"Кад инвестирате у некога за кога сте сигурни да има неке конкурентне предности, онда БиХ није јако ризична земља. Није ризик само да ли ће вам неко украсти новац или кредитно побјећи, него је више ризик инвестирања у фирме, бизнис, а ја сам сигуран да у БиХ има ствари гдје се заиста исплати улагати, као што су, на примјер, енергетика, дрвна индустрија, па и туризам, који је индикатор безбједности једне земље", рекао је он.

Међу погинулима у Сирији и држављани БиХ

Више стотина добровољаца из БиХ учествује или је учествовало у сиријском грађанском рату на страни побуњеника против режима Башара ал Асада.

Живот на сиријским ратиштима изгубили су и Дервиш Халиловић из Зенице, Еведин Велић из Сарајева, те Сенад Кобаш из Травника. Сиријски борци из БиХ углавном се везују за вехабијску заједницу, која дјелује у БиХ.

Кобаш је наводно био уједно и инструктор који је обучавао сиријске ратнике који нису имали војничка искуства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.