Шеранић: Здравствени радници су хероји који ризикују своје животе

БАЊАЛУКА - Здравствени радници, возачи санитета, спремачице, лаборанти и друго особље у здравственим установама су хероји који ризикују свој живот да би помогли пацијентима који су заражени вирусом корона, истакао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.

"Ту се види у какав ризик они улажу да помогну људима. Зато ми грађани морамо водити рачуна да их што је мање могуће излажемо ризику... У многим ситуацијама они немају оно што већина нас има јер морају бити опрезни да би се сачували за пацијенте којима пружају помоћ", рекао је Шеранић.

Он је нагласио да сви грађани морају да буду свјесни да је изузетно велики притисак на здравствени систем, али и на цијели систем који опслужује здравство.

"Само кад би људи знали који је проток кисеоника, колико се електричне енергије троши... Имали смо поједине случајеве да су искакале трафостанице", навео је Шеранић.

Према његовим ријечима, подаци о броју здравствених радника који су у строју или ван строја сваки дан се мијења.

"Свакако је добро да је минималан број оних који су се заразили унутар здравствене установе. Али и они су људи, имају приватни живот, дођу у контакт са зараженим људима, властитом дјецом, супругом, мајком... и то је један од разлога што дио њих буде искључен из процеса", рекао је Шеранић.

Он је изразио саучешће и жал за двојицом страдалих колега од којих је један његов учитељ, доктор Драган Војводић и млађи колега доктор Марко Пекија.

"Они су, радећи с пацијентима, нажалост, изгубили живот. Ту се види у какав ризик они улазе да помогну људима. Зато ми грађани морамо водити рачуна да их што је мање могуће излажемо ризику", нагласио је Шеранић.

Он је појаснио да након смјена од 12 часова, па поново након 24 часа, долази до исцрпљености организма, који је онда подложнији инфекцији и нежељеном току инфекције.

"Имате РТГ техничаре који морају носити одијела, оловне кецеље. Можете мислити које напоре они пролазе да би усликали сва плућа која је потребно да усликају нашим пацијентима. И ти људи су и даље ту. И здравствени систем и даље флексибилно премошћава проблеме који се постављају пред њега. Огромну захвалност дугујемо директорима здравствених установа због тога. Сви морамо да поднесемо терет", поручио је Шеранић.

Иако је здравствени систем под изузетним притиском, министар Шеранић је за "Незавинсе новине" рекао да се тренутно није прешла граница издржљивости, али за десет дана ће бити и то.

"Бићемо присиљени да радимо тријажу. Мораћемо да сужавамо простор на оне који су најугроженији, рачунајући да они који су мање угрожени могу да се изборе с вирусом. Тај степен тријаже и нивоа усредсређивање на најугроженије ће се почети сужавати јер више није ствар броја кревета или опреме. Проблем су људи који ће лијечити и радити с пацијентима", указао је Шеранић.

На питање колико је јавност свјесна посљедица преоптерећења здравственог система, Шеранић је рекао да је управо то оно о чему се говорило на почетку пандемије.

"Ако се ја заразим па заразим оца или мајку, који су старији, онда ће љекар морати размишљати коме да пружи помоћ. Зато сви морамо да имамо на уму како да помогнемо да нас се што мање зарази. Ја својим сарадницима у Министарству кажем да не носе маску због Алена Шеранића, него због себе и својих ближњих. То је суштина", истакао је он.

Он је појаснио да је веома тешко рећи да ли се види крај пандемије и када ће она досећи врх.

"Не треба се ни замарати терминима. Значајно је да се једино вирус може сузбијати кроз смањену интеракцију људи. Вирус тражи јединку да би живио. Ако му онемогућимо ту интеракцију, онда смо му онемогућили да се шири. Због тога доносимо мјере које доносимо које су усредсређене на заједницу и на појединца. Ми у Штабу смо свјесни да овдје није ријеч само о здравственом питању, већ о посљедицама на цијело друштво - и на школе, и на вртиће, тренинге...", појаснио је Шеранић.

Он је навео да све то утиче на ментално стање људи, те да су у Министарству покренули низ активности с центром за социјални рад, ментално здравље, удружењем психолога и другима.

"Свима заиста захваљујем. Они су кроз своје стручне приједлоге усмјеравали своје активности шта морамо сада да радимо да бисмо за годину дана знали у којем ћемо правцу ићи. Јер посљедице ће бити и економске, и социјалне, и менталне", указао је министар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.