Пуна примјена савремених технологија: Највећи изазов у историји избора

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Десети по реду општи избори, расписани за 4. октобар, биће спроведени по новим правилима због увођења савремене опреме у изборни процес, тако да ће бираче на свим бирачким мјестима у Српској и ФБиХ дочекати уређаји за биометријску идентификацију, другачији гласачки листићи, посебни фломастери, заштитне фасцикле те оптички скенери на крају процеса гласања.

Увођење нових технологија у овдашњи изборни систем од првог дана прате отворена питања, сумње и контроверзе. Како се приближавала она недјеља, која је одлуком Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ резервисана за дан за гласање, уз пуну примјена модерних уређаја, испливавали су проблеми са којима су се суочавали чланови изборне администрације на нижим нивоима.

У први план је избијала недовољна обученост чланова бирачких одбора, на којима је и највећа одговорност на терену на дан избора, за руковање новим уређајима.

Ту је и питање како ће се бирачи, посебно старије животне доби, снаћи на биралиштима те колико ће то, с једне стране, успорити сам процес гласања, а с друге убрзати слање резултата ЦИК-у, а тиме и њихову објаву.

Порука из врха

Руководство и чланови ЦИК-а су у петак, дан пред почетак изборне ћутње, одржали традиционалну конференцију за медије. Направљен је пресјек оног што је до сада урађено, уз признање да нове изборне технологије, које се први пут примјењују на изборима у БиХ, као и промјене у саставу бирачких одбора непосредно уочи избора, представљају највеће изазове за изборну администрацију.

Члан Комисије Жељко Бакалар је уочи овонедјељних општих избора рекао да ће у БиХ бити 5.569 бирачких мјеста, уз 385 мобилних тимова, додајући да ће скенери бити кориштени само на редовним биралиштима, а биометрија и на бирачким мјестима за гласање у одсуству.

Говорећи о промјенама на мјестима предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, навео је да одустајања нису новост, али да је изазов то што се поједине промјене врше непосредно пред изборе.

- За сада, наше службе успијевају у координацији са општинским и градским изборним комисијама и Изборном комисијом Брчко дистрикта да замијене људе и да имамо попуњена сва мјеста са предсједницима - рекао је Бакалар.

Он је додао да за предсједнике бирачких одбора који су именовани свега два дана пред изборе мора бити организована додатна обука.

- Имамо ситуацију да су већ обучени замјеници предсједника одбора и они ускачу умјесто предсједника, а за новоименоване мораће се радити обуке - рекао је Бакалар, тврдећи да је ЦИК уложио максималне напоре да едукује, прије свега, бираче, али и изборну администрацију.

Он је подсјетио да је, због опструкција у поступцима јавних набавки, период расположив за увођење новог система сведен на око 135 дана.

- Урадили смо што смо најбоље могли - рекао је Бакалар, додајући да су изборној администрацији у наредна два дана на располагању презентације, приручници и видео-материјали за додатну едукацију.

Члан ЦИК-а Суад Арнаутовић рекао је да увођење нових технологија доноси додатне контроле у изборни процес, али да не замјењује папирни гласачки листић, нити законом прописану процедуру ручног бројања.

- Овдје се ради о скенирању ручно попуњеног листића - рекао је Арнаутовић.

Упозорио је и на посљедице ако неко покуша да онеспособи опрему на дан избора, наводећи да је Кривичним законом за уништавање, прикривање, оштећивање или одузимање изборне исправе или предмета за изборе предвиђена казна затвора од шест мјесеци до пет година.

Документ и отисак

На октобарским изборима, на којима бирачи бирају кључне људе на нивоу БиХ, Републике Српске, ФБиХ и кантона, пред бирачима ће се наћи четири гласачка листића и то другачија управо због употребе скенера те посебни фломастер за попуњавање кружића испред редних бројева назива странака и кандидата док ће појединачна имена оних којима желе да дају глас морати тражити на другом помоћном листићу.

У сусрет изборном дану, у БиХ је од данас (субота) на снази изборна ћутња која траје до затварања бирачких мјеста.

У том периоду политичким субјектима забрањено је учествовање у јавним политичким активностима, а забрањено је и медијско извјештавање о било каквој активности која се односи на политичку и изборну кампању. Осим тога, на снагу је ступила и забрана објављивања резултата истраживања јавног мнијења у вези са гласањем и изборима, а правилима је прописано да бирачка мјеста треба да буду отворена у недјељу од седам до 19 часова.

Примјена нових уређаја, као посљедица интервенције из ОХР-а је, наиме, у великој мјери промијенила традиционални начин гласања.

Они с правом гласом који се и одлуче да у недјељу изађу на гласање, морају да понесу са собом важећу личну карту, пасош или возачку дозволу. Оно што је ове године другачије јесте то што ће им бити "узет" и отисак, у принципу, десног кажипрста.

Уколико се бирачу на основу отиска прста не може утврдити идентитет, то се утврђује на основу идентификационог документа те му се издаје потврда о извршеној идентификацији без аутентификације коју бирач потписује и одлаже у кутију која се налази поред уређаја.

- У случају да бирач покуша на основу важећег личног документа другог бирача извршити идентификацију/аутентификацију и гласање у његово име, процес гласања се привремено зауставља и предсједник одбора позива полицију ради евидентирања покушаја извршења кривичног дјела - пише у Правилнику о спровођењу избора 2026. године иза којег стоји ЦИК БиХ.

Од кабине до скенера

Након што надлежни члан бирачког одбора провјери идентитет, гласач ће добити гласачке листиће. Када гласа, односно у потпуности испуни кружић испред имена или редних бројева својих фаворита (највише три када је ријеч о скупштинама), ставља листиће у посебну фасциклу и прилази скенеру.

- Бирач ставља гласачки листић у отвор на врху скенера који га аутоматски повуче, скенира и провлачи у кутију, након чега се на екрану појављује порука да је листић успјешно скениран. Исти поступак бирач понавља за све гласачке листиће. Ако листић није успјешно скениран због гужвања или заглављивања у скенеру те је дошло до оштећења при његовом ослобађању, бирач добија нови листић за ниво који није успјешно скениран, након чега се понавља процес гласања - пише у актима ЦИК-а.

Код гласања бирач који је слијеп, неписмен или лице с инвалидитетом, има право користити помоћ другог лица и уз одобрење предсједника бирачког одбора, док се за оне који не могу доћи до бирачких мјеста због физичких препрека, уређује посебно мјесто с гласачком кабином испред тог мјеста.

Правилима су одређене ситуације у којима ће бити омогућен прелазак на стари начин гласања, а остаје ручно бројање гласова након слања слипова у ЦИК.

Рок за потврђивање резултата је 3, односно 20. новембар у крајњем случају.

За увођење нових технологија у овдашњи изборни систем је интервенцијом Кристијана Шмита са позиције високог представника обезбијеђено више од 100 милиона марака због чега ће ови избори бити најскупљи до сада.

Први послијератни општи избори су одржани у септембру 1996, а након тога су спровођени сваке друге године до 2002. Послије те године је установљена пракса да се одржавају сваке четврте године.

Гласамо за: 

• 3 члана Предсједништва БиХ 
• предсједника и два потпредсједника Републике Српске 
• 83 посланика у Народној скупштини Републике Српске 
• 42 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ 
• 98 посланика у Представничком дому Парламента ФБиХ 
• 289 посланика у десет кантоналних скупштина у ФБиХ

Избори у бројевима 

• 82 

политичка субјекта учествују на изборима

• 7.028

овјерених кандидата 

• 3.408.517 

уписаних у Централни бирачки списак 

- 2.143.439 у ФБиХ 

- 1.265.078 у Српској

- 48.078 регистрованих за гласање изван БиХ 

• 5.569

бирачких мјеста 

• 20

адреса за гласање у ДКП БиХ у 13 држава 

• 30.000 посматрача

Изборни рокови 

• од 3. октобра (субота) од седам часова до затварања бирачких мјеста - изборна тишина 
• 4. октобар (недјеља) од седам до 19 часова - изборни дан 
• Објава прелиминарних резултата у 24 часа

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.