Сенат спреман за сједницу

Бањалука - Питање уласка у НАТО и блокада у формирању власти на нивоу БиХ скоро годину дана држе земљу у великој политичкој кризи, због чега би о овим питањима требало да се одреди и највише савјетодавно тијело РС, а сенатори Републике Српске поручују да су спремни да дају свој савјет највишим званичницима с циљем да што прије буде пронађено рјешење.

Сенатори и политички аналитичари из Српске слажу се да би Сенат РС требало у што скорије вријеме да одржи сједницу и у складу са својим надлежностима изнесе став о спољнополитичком положају РС и (не)раду институција на нивоу БиХ.

Закон о Сенату РС каже да ово тијело разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске, а као прва три конкретна питања за која је надлежан Сенат наводе се уставноправни положај Републике Српске и спољнополитичка питања, затим доношење измјена Устава и нацрта системских закона, те питања рада институција БиХ у вези са статусним питањима Републике и питања односа између ентитета у БиХ.

Политиколог из Бањалуке Војислав Савић каже да “процес који се тренутно одвија у БиХ и све ове опасне иницијативе које долазе из Сарајева изискују много гласнију и јаснију реакцију цијелог друштва”.

Он сматра да зато није довољно да се тиме баве само политички представници, иако јесу најпозванији да то раде.

- Не смијемо дозволити да се уљуљка и анестезира стручна и академска јавност и очекујем од свих институција, од Сената, Академије наука и умјетности РС, јавних универзитета, да оштрије стану у заштиту интереса Републике Српске који су озбиљно угрожени и под интензивним притисцима у претходних годину дана. Све то вјероватно води у највећу политичку кризу у скоријем периоду и зато не смије бити неопредијељених - каже Савић.

Сенатор и бивши премијер Српске Владимир Лукић слаже се да би било добро да буде одржана једна сједница Сената на којој би се говорило о актуелној политичкој ситуацији.

- Било би лијепо када би нас највиши званичници информисали о актуелним питањима од значаја за Српску - каже Лукић.

Његово мишљење дијели такође члан Сената и бивши српски члан Предсједништва БиХ Живко Радишић који каже да не може бити штете од тога да се чује што више мишљења.

- Ниједна сједница Сената није одржана од јануара, односно од Дана Републике, тако да не би било лоше да се одржи једна сједница. У сваком случају, ја ћу се сигурно и врло радо одазвати - каже Радишић.

Међу звучна имена у Сенату Републике Српске убрајају се српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник АНУРС Рајко Кузмановић, руски академик Јелена Гускова, српски академици Ненад Кецмановић и Љубомир Зуковић, прослављени режисер Емир Кустурица, књижевник Рајко Петров Ного, али и епископ франкфуртски и цијеле Њемачке Григорије, затим угледни ктитор родом из Херцеговине Бранко Тупањац и друге истакнуте личности које су дале запажен допринос националном, јавном и културном животу, као и научној, привредној и војној дјелатности.

Сазивање

Према Закону о Сенату, сједнице Сената сазива и њима предсједава предсједник Републике, а у случају привремене заузетости предсједника Републике, сједницама предсједава најстарији сенатор.

Предсједник Републике сазива сједницу Сената и на приједлог Народне скупштине РС, Владе или једне трећине сенатора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.