Селаковић: Људе су слали у Хаг као вреће са отпадом

Источно Сарајево - Министар правде и државне управе Републике Србије Никола Селаковић сматра да је сарадња Србије са Хашким трибуналом у претходном периоду у многим стварима била непромишљена, исхитрена и нетактична, преносе агенције.

Он је нагласио да су људи у Хаг "слати као вреће са отпадом на које нико касније није обраћао пажњу".

Селаковић напомиње да су прије два дана медији пренијели потресно писмо хашког осуђеника Радослава Брђанина, који је изразио огорчење и разочараност према свом народу, својој цркви и држави, с оцјеном да је Брђанин "с пуним правом и киван и огорчен".

- Српска држава и српске институције најчешће су се понашале потпуно отуђено у односу на своје држављане, односно на људе који су деловали као носиоци високих државних функција или као носиоци највиших официрских чинова и који су у име државних институција и деловали у претходном периоду - оцјењује Селаковић.

Према његовим ријечима, данас, када је сарадња у смислу изручења оптужених за ратне злочине завршена, односи са Хашким трибуналом своде се на неку врсту техничке сарадње, што значи да, када Тужилаштво Хашког трибунала захтијева одређена документа, тражени материјали им се пошаљу из Србије, мада се и то ради на потпуно неселективан начин.

- Aко погледамо случај хрватских генерала Aнте Готовине и Младена Маркача, где су неки од кључних доказних материјала захтевани од Хрватске, видећемо да их Загреб никада није желио да уступи Хашком трибуналу, јер се према овом предмету односио веома селективно и тактично - рекао је министар правде и државне управе Србије.

Селаковић упозорава да би прекидање сваког вида сарадње са Хагом задало "веома тешке ударце за Србе против којих се воде поступци, којима је потребна помоћ и чију одбрану треба максимално подржати".

С једне стране, појашњава он, одбрана се може подржати тако што ће им бити уступљени одређени доказни материјали и што ћете им на располагање бити ставиљен дио државног апарата који ће радити за њихову одбрану, јер је ријеч о људима који су дјеловали са високих политичких и војних позиција.

С друге стране, може им се пружити изузетно битна морална подршка која се заправао пружа њиховим породицама.

То је оно што је мање или више изостајало.

- Посљедњи српски министар који је посјетио хашке оптуженике био је Зоран Стојковић и тих његових пет или шест посета одмах су дале резултате, јер су након тога наши оптужени почели да бивају пуштани на слободу до почетка суђења или у прекиду суђења, и тада су обезбеђене и авионске карте за чланове неких породица да могу отићи у посету у Хаг - напоминје Селаковић.

Према његовим ријечима, сваки вид сарадње који је усмјерен подршци или помоћи некадашњим високим државним или војним српским функционерима пред Хашким трибуналом у име Републике Србије мора да постоји и мора да буде пружен.

Селаковић сматра да су ослобађајуће пресуде хрватским генералима и Рамушу Харадинају "срамне за међународно право и за међународну правду", те се може рећи да је тако негиран иницијални циљ постојања Хашког трибунала, а то је требало да буде помирење у региону.

Он сматра да се до помирења не може доћи на начин на који Хаг тјера Србе да се помире са чињеницом да су једини криви и да су они најгори реметилачки фактор на Балакну, поготово ако се узме у обзир чињеница да су окривљени српске националности осуђени на више од 1.125 година тешке робије.

Поготово када се има у виду колико су мало припадници других народа са простора бивше Југославије осуђени за ратне злочине.

- Чак и када имате ситуацију да су осуђени Бошњаци или Хрвати, онда је то због њихових међусобних ратних сукоба, а не зног злочина које су припадници ових народа починили над Србима - наводи Селаковић и појашњава тај парадокс:

- На просторима некадашње Републике Српске Крајине, дакле на просторима Републике Хрватске где су живели Срби, данас имате етнички најочишћенији простор у Европи после Другог светског рата, јер више од 200.000 људи не живи више на својим вековним огњиштима, а за то су осуђени Срби, попут Милана Мартића, суди се Горану Хаџићу, а осуђен је несрећни Милан Бабић?!"
Тако испада, закључује Селаковић да су Срби сами криви, јер их више нема на тим просторима, односно Хаг тјера Србе да прихвате тај закључак.

Он указује и на случај Косова и Метохије, гдје су Срби, такође, етнички очишћени са тог простора, а опет је ослобођен оптужби онај који их је "етнички чистио, убијао, силовао, злостављао, спаљивао, тј. командант тзв. Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај".

- То заиста није нормално. Тада схватите да је оно што су говорили представници наше академске заједнице, правници, судије, тужиоци или адвокати о Хашком трибунало посве тачно, односно да је реч о политичком органу "пар екселанс", о трибуналу који само у свом имену има нешто што би требало да асоцира на право и на правду, али у свом деловању - никако - наглашава Селаковић и додаје:

- Ствар смо довели до парадокса, јер злочини који су над нашим народом почињени у Другом светском рату остали су без адекватне санкције, а исто се десило и са злочинима у последњем рату.

 Шта нас то онда може убиједити да сутра, ако - не дај, Боже - дође до неког новог сукоба, поново неће бити отворена сезона лова на Србе – пита министар Селаковић и напомиње:

- Уверен сам да би Хашки трибунал, да је постојао и радио после 1945. године, сигурно ослободио озлоглашене усташке злочинце Aнту Павелића или Aндрију Aртуковића - начин деловања Трубинала указује на то.

Говорећи о сарадњи Србије са правосуђем Републике Српске, али и БиХ, посебно на плану истрага и непроцесуирања ратних злочина почињених над Србима, који су обрађени у предметима "Доборовољачка улица" и "Тузланска колона", он је рекао да су то "питања која боле цели српски народ, вероватно највише Србе у Републици Српској".

Он је указао на чињеницу да је у јавном мњењу Србије у погледу тог предмета остала трајна сумња да су надлежни правосудни органи у БиХ пропустили да тај случај истраже до краја.

- Република Српска, као ентитет у БиХ и као неко ко има специјалне паралелне везе са Србијом, несумњиво је бољи дио БиХ. Ово говорим као дипломирани правник, јер посматрам уставно уређење, поредак, функционисање органа власти – навео је Селаковић.

Селаковић је најавио да ће до потписивања Протокола о сарадњи у прогону починилаца кривичних дјела ратних злочина против човјечности између Србије и БиХ доћи ускоро.

- Србија је урадила све са своје стране. Уосталом, она такав споразум има и са Хрватском, и та сарадња иде у добром смјеру, а сличну сарадњу Србија има чак и са привременим институцијама самоуправе у Приштини у борби против организованог криминала и процесуирања ратних злочина, на нивоу тужилаштава. Не видим ни један разлог зашто онда не бисмо такву сарадњу имали и са БиХ - закључио је Селаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.