Selaković: Ljude su slali u Hag kao vreće sa otpadom

Istočno Sarajevo - Ministar pravde i državne uprave Republike Srbije Nikola Selaković smatra da je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom u prethodnom periodu u mnogim stvarima bila nepromišljena, ishitrena i netaktična, prenose agencije.

On je naglasio da su ljudi u Hag "slati kao vreće sa otpadom na koje niko kasnije nije obraćao pažnju".

Selaković napominje da su prije dva dana mediji prenijeli potresno pismo haškog osuđenika Radoslava Brđanina, koji je izrazio ogorčenje i razočaranost prema svom narodu, svojoj crkvi i državi, s ocjenom da je Brđanin "s punim pravom i kivan i ogorčen".

- Srpska država i srpske institucije najčešće su se ponašale potpuno otuđeno u odnosu na svoje državljane, odnosno na ljude koji su delovali kao nosioci visokih državnih funkcija ili kao nosioci najviših oficirskih činova i koji su u ime državnih institucija i delovali u prethodnom periodu - ocjenjuje Selaković.

Prema njegovim riječima, danas, kada je saradnja u smislu izručenja optuženih za ratne zločine završena, odnosi sa Haškim tribunalom svode se na neku vrstu tehničke saradnje, što znači da, kada Tužilaštvo Haškog tribunala zahtijeva određena dokumenta, traženi materijali im se pošalju iz Srbije, mada se i to radi na potpuno neselektivan način.

- Ako pogledamo slučaj hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, gde su neki od ključnih dokaznih materijala zahtevani od Hrvatske, videćemo da ih Zagreb nikada nije želio da ustupi Haškom tribunalu, jer se prema ovom predmetu odnosio veoma selektivno i taktično - rekao je ministar pravde i državne uprave Srbije.

Selaković upozorava da bi prekidanje svakog vida saradnje sa Hagom zadalo "veoma teške udarce za Srbe protiv kojih se vode postupci, kojima je potrebna pomoć i čiju odbranu treba maksimalno podržati".

S jedne strane, pojašnjava on, odbrana se može podržati tako što će im biti ustupljeni određeni dokazni materijali i što ćete im na raspolaganje biti staviljen dio državnog aparata koji će raditi za njihovu odbranu, jer je riječ o ljudima koji su djelovali sa visokih političkih i vojnih pozicija.

S druge strane, može im se pružiti izuzetno bitna moralna podrška koja se zapravao pruža njihovim porodicama.

To je ono što je manje ili više izostajalo.

- Posljednji srpski ministar koji je posjetio haške optuženike bio je Zoran Stojković i tih njegovih pet ili šest poseta odmah su dale rezultate, jer su nakon toga naši optuženi počeli da bivaju puštani na slobodu do početka suđenja ili u prekidu suđenja, i tada su obezbeđene i avionske karte za članove nekih porodica da mogu otići u posetu u Hag - napominje Selaković.

Prema njegovim riječima, svaki vid saradnje koji je usmjeren podršci ili pomoći nekadašnjim visokim državnim ili vojnim srpskim funkcionerima pred Haškim tribunalom u ime Republike Srbije mora da postoji i mora da bude pružen.

Selaković smatra da su oslobađajuće presude hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju "sramne za međunarodno pravo i za međunarodnu pravdu", te se može reći da je tako negiran inicijalni cilj postojanja Haškog tribunala, a to je trebalo da bude pomirenje u regionu.

On smatra da se do pomirenja ne može doći na način na koji Hag tjera Srbe da se pomire sa činjenicom da su jedini krivi i da su oni najgori remetilački faktor na Balaknu, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da su okrivljeni srpske nacionalnosti osuđeni na više od 1.125 godina teške robije.

Pogotovo kada se ima u vidu koliko su malo pripadnici drugih naroda sa prostora bivše Jugoslavije osuđeni za ratne zločine.

- Čak i kada imate situaciju da su osuđeni Bošnjaci ili Hrvati, onda je to zbog njihovih međusobnih ratnih sukoba, a ne znog zločina koje su pripadnici ovih naroda počinili nad Srbima - navodi Selaković i pojašnjava taj paradoks:

- Na prostorima nekadašnje Republike Srpske Krajine, dakle na prostorima Republike Hrvatske gde su živeli Srbi, danas imate etnički najočišćeniji prostor u Evropi posle Drugog svetskog rata, jer više od 200.000 ljudi ne živi više na svojim vekovnim ognjištima, a za to su osuđeni Srbi, poput Milana Martića, sudi se Goranu Hadžiću, a osuđen je nesrećni Milan Babić?!"
Tako ispada, zaključuje Selaković da su Srbi sami krivi, jer ih više nema na tim prostorima, odnosno Hag tjera Srbe da prihvate taj zaključak.

On ukazuje i na slučaj Kosova i Metohije, gdje su Srbi, takođe, etnički očišćeni sa tog prostora, a opet je oslobođen optužbi onaj koji ih je "etnički čistio, ubijao, silovao, zlostavljao, spaljivao, tj. komandant tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Ramuš Haradinaj".

- To zaista nije normalno. Tada shvatite da je ono što su govorili predstavnici naše akademske zajednice, pravnici, sudije, tužioci ili advokati o Haškom tribunalo posve tačno, odnosno da je reč o političkom organu "par ekselans", o tribunalu koji samo u svom imenu ima nešto što bi trebalo da asocira na pravo i na pravdu, ali u svom delovanju - nikako - naglašava Selaković i dodaje:

- Stvar smo doveli do paradoksa, jer zločini koji su nad našim narodom počinjeni u Drugom svetskom ratu ostali su bez adekvatne sankcije, a isto se desilo i sa zločinima u poslednjem ratu.

 Šta nas to onda može ubijediti da sutra, ako - ne daj, Bože - dođe do nekog novog sukoba, ponovo neće biti otvorena sezona lova na Srbe – pita ministar Selaković i napominje:

- Uveren sam da bi Haški tribunal, da je postojao i radio posle 1945. godine, sigurno oslobodio ozloglašene ustaške zločince Antu Pavelića ili Andriju Artukovića - način delovanja Trubinala ukazuje na to.

Govoreći o saradnji Srbije sa pravosuđem Republike Srpske, ali i BiH, posebno na planu istraga i neprocesuiranja ratnih zločina počinjenih nad Srbima, koji su obrađeni u predmetima "Doborovoljačka ulica" i "Tuzlanska kolona", on je rekao da su to "pitanja koja bole celi srpski narod, verovatno najviše Srbe u Republici Srpskoj".

On je ukazao na činjenicu da je u javnom mnjenju Srbije u pogledu tog predmeta ostala trajna sumnja da su nadležni pravosudni organi u BiH propustili da taj slučaj istraže do kraja.

- Republika Srpska, kao entitet u BiH i kao neko ko ima specijalne paralelne veze sa Srbijom, nesumnjivo je bolji dio BiH. Ovo govorim kao diplomirani pravnik, jer posmatram ustavno uređenje, poredak, funkcionisanje organa vlasti – naveo je Selaković.

Selaković je najavio da će do potpisivanja Protokola o saradnji u progonu počinilaca krivičnih djela ratnih zločina protiv čovječnosti između Srbije i BiH doći uskoro.

- Srbija je uradila sve sa svoje strane. Uostalom, ona takav sporazum ima i sa Hrvatskom, i ta saradnja ide u dobrom smjeru, a sličnu saradnju Srbija ima čak i sa privremenim institucijama samouprave u Prištini u borbi protiv organizovanog kriminala i procesuiranja ratnih zločina, na nivou tužilaštava. Ne vidim ni jedan razlog zašto onda ne bismo takvu saradnju imali i sa BiH - zaključio je Selaković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.