Фото: Саша Стевановић: Фиксни курс марке чува нас од пропасти
С обзиром на актуелну глобалну финансијску и економску кризу, каренси борд, односно валутни одбор је нешто најбоље што БиХ има у овом тренутку и то ни у ком случају не треба мијењати, јер би земљу могло одвести у економску и финансијску пропаст.
Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” економски аналитичар Саша Стевановић, анализирајући тренутну финансијску ситуацију у свијету и код нас, али и приједлоге појединих политичара који сматрају да би требало размотрити могућност укидања валутног одбора, односно фиксног курса марке према евру, управо због непредвидљивог кретања европске монете и увезене инфлације из еврозоне.
- Каренси борд чува БиХ. У то нема сумње. Ако посматрамо просјечну инфлацију у претходних 20 година код нас и у Европској унији, она је готово на истом нивоу. Значи, дијелимо њену судбину. Да закључим, конкурентску предност треба правити на нечем другом, а не на промјени девизног курса и укидању каренси борда. То није прави пут за БиХ, а поготово ако знамо какав је наш економски и институционални систем - каже Стевановић.
ГЛАС: Један од приједлога је и да се отвори расправа о повратку девизних резерви из иностраних банака и трезора, те да дио тог новца буде искоришћен за куповину злата.
СТЕВАНОВИЋ: Чему служе девизне резерве - па да се вјерује у конвертибилну марку као стабилну валуту, посебно у временима као што су ова када влада глобална рецесија и велика инфлација. Мишљења сам да је Централна банка БиХ требала много боље и одговорније да управља нашим девизним резервама. Досадашња политика да се улаже само у иностране обвезнице довела је до тога да данас имамо велике финансијске губитке. И о томе је требало водити рачуна. Мислим да је добар приједлог да се девизне резерве повуку из иностранства и трезора у којима се налазе, те да оне буду ближе нама. Један дио тих средстава би требало вратити у БиХ, а други држати у оним земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери.
ГЛАС: Нисмо ли мало закаснили с тим повратом девизних резерви?
СТЕВАНОВИЋ: Наравно, то је требало урадити много раније. Али, можда није касно ни да се сада крене с тим процесом поврата девизних резерви у БиХ. И злато би требало вратити назад. Један дио тих девизних резерви може се држати, рецимо, у сусједним земљама, у Хрватској и Србији, с којима економски и трговински највише сарађујемо.
ГЛАС: Швајцарска је подигла референтну каматну стопу први пут у посљедњих 15 година, с циљем заустављања раста инфлације. И Европска централна банка планира нешто слично да уради. Да ли ће се ово и како одразити на наш финансијски сектор?
СТЕВАНОВИЋ: Након што су америчке Федералне резерве (ФЕД) подигле референтну каматну стопу у САД, и Европска централна банка ће морати то исто да уради у Европској унији. И то ће се, како је најављено, ускоро десити, већ током наредног мјесеца. Да би сачували новац, мањи економски системи морају да прате оне веће, како не би дошло до одлива новца. Интересантан је тај феномен еурибора, јер доста наших грађана има подигнуте кредите везане за њега. Имамо ситуацију да ће ФЕД до краја ове године имати референтну каматну стопу око три процента. То фактички значи и да би шестомјесечни еурибор, који је сада око нуле, требало да достигне ту вриједност. То за наше грађане значи веће рате кредита, поскупљење извора финансирања и умањење приватне потрошње. Такође, ово ће највјероватније довести и до рецесије, односно пада привредних активности.
Депозити завршили у сефовима
ГЛАС: Према посљедњим подацима у првом тромјесечју ове године депозити у банкама смањени су за готово милијарду марака. Како ово објашњавате?
СТЕВАНОВИЋ: Смањење депозита у банкама треба све да забрине. Али, ако посматрамо податке ЦБ БиХ, можемо да видимо да није дошло до промјена у монетарној пасиви. То значи да се повучени новац са рачуна налази у сефовима банака. Мислим да је то резултат шока који је изазвао сукоб у Украјини, али и саопштење ЕЦБ-а да ће Сбербанка пропасти. Наши грађани су се препали и подигли депозите и вјероватно претворили у друге валуте које чувају у својим сефовима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.