Српско страдање стигло до свијета, па изазвало бунт у Сарајеву

БАЊАЛУКА - Међународна кампања Меморијалног центра Републике Српске о српском страдању у протеклом вијеку је успјела да, релативно брзо, ту тему "извуче" искључиво из оквира српског простора и прогура је на насловне странице важнијих америчких и европских медија, што је, с друге стране, појачало фрустрације у бошњачким редовима, али им је и на то стигао јасан одговор.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Кампања Меморијалног центра Републике Српске о српском страдању представљена је у Њујорку, Бечу и Риму.
• Поруке кампање стигле су и до Брисела и изазвале реакције бошњачких представника.
• Меморијални центар одбацује тврдње да је кампања политичка провокација или негирање страдања других народа.
• Директор Центра Денис Бојић поручио је да српске жртве не траже да буду изнад других, већ да не буду испод других.
• Историчар Александар Раковић оцијенио је да су реакције из Сарајева посљедица немогућности да прихвате међународну презентацију српског страдања.

Најновији повод за бунт бошњачких представник је међународна дигитална кампања "Упознајте српско страдање" коју Меморијални центар представио на неколико локација у Риму, која је привукла пажњу.

Након Њујорка и Беча, италијанска престоница постала је нова важна тачка у настојању Меморијалног центра да причу о српском страдању изнесе пред европску и свјетску јавност, уз питање зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима.

Све поруке из Рима, стигле су и до Брисела, али и до такозваног политичког Сарајева. Међу онима којима је засметала ова републичка кампања је бивши поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић. Он је, наиме, у ауторском тексту, између осталог, поручио да се кампања Центра само на први поглед представља као вид културе сјећања, на свој начин ословљавајући Српску.

- Када такву кампању организују и финансирају институције власти мањег босанског ентитета Ер-Ес - политичког ентитета чији највиши представници систематски негирају геноцид у Сребреници и величају правоснажно осуђене ратне злочинце - тада више није довољно читати само оно што пише на дигиталним екранима. Потребно је запитати се шта је с екрана намјерно изостављено - навео је Церић.

У тексту је, такође, говорио о, како је написао, моралној подвали те кампање.

- Њен стварни слоган као да није "Упознајте српско страдање", него "Гледајте наше жртве како не бисте видјели наше злочинце" - написао је Церић.

Реагујући на те наводе, као и на раније захтјеве из бошњачких удружења из Приједора, директор Меморијалног центра Денис Бојић навео је да је дошао тренутак да се каже "доста је" јер почиње нова ера у контексту презентације и показивања страдања Срба.

- Чињенице о страдању Срба у 20. вијеку не негирају било чије страдање, не поништавају било чију жртву и не вријеђају је. Ми желимо да стогодишње страдање српског становништва ставимо у временску и просторну линију и пружимо људима могућност да упознају тај дио историје - рекао је Бојић.

Одбацио је покушаје да се кампања представи као политичка провокација, пропаганда, полуистина или негирање страдања других народа, као што се то наводи у појединим реаговањима бошњачких представника.

- Српским жртвама се декларативно признаје право на пијетет, али само ако се њихово страдање уклопи у унапријед задати политички оквир. Све изван проглашава се пропагандом, ревизионизмом, политичком манипулацијом. То није универзално поштовање жртава. То је захтјев да један народ за право на сопствено памћење прво затражи туђу дозволу - поручено је из Центра.

Јасна тема

Кампања, додали су, није енциклопедија свих ратова и жртава на простору бивше Југославије.

- Она има одређену тему - страдање српског народа током 20. вијека у Првом свјетском рату, у Геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, током ратова деведесетих година у бившој Југославији. Нико озбиљан, ни при здравој памети, неће тврдити да меморијална институција негира туђу жртву само зато што говори о сопственој теми - навео је Бојић у реаговању.

У кампању, подвукао је, не траже да српске жртве буду изнад било чијих.

 - Тражимо да не буду испод других. Говоримо о људима који су имали име, презиме, породицу, кућу, живот. О дјеци, цивилима, војницима, прогнанима, заробљенима и несталима чије породице и данас трагају за одговорима. Право да српске жртве буду дио европске и свјетске културе памћења нећемо тражити ни од кога. Наша лична, институционална, историјска и морална обавеза је да, док смо живи, говоримо у име оних који су страдали због свог имена и презимена, због вјере и онога што јесу. Јер, због њиховог страдања ми данас постојимо - поручио је јуче Бојић.

Историчар Александар Раковић је подвукао да је највећа подвала заправо Церић, додајући да је на чело Исламске заједнице дошао када су "он и његова дружина буквално протјерали реис-улему Југославије Јакуба Селимовског, преотели заједницу, узели касу и то противзаконито".

- Подвала је Церић, а не људи који се залажу да се истакне српско страдање у БиХ које је фактичко. А то што он и незрело политичко Сарајево истрајавају на нашој кривици, то је њихов проблем - рекао је Раковић, додајући да не могу да узађу на крај са својом фрустрацијом.

- У реду, прихватам да не могу, али онда не треба да те фрустрације шире на друге просторе. Једина пријетња стабилности у БиХ је политичко Сарајево. Само они пријете, а Срби имају право и обавезу да, као православни Хришћани, испрате свакога на достојанствен начин и то је и учињено са генералом Младићем - поручио је Раковић у изјави за "Глас Српске".

Фрустрације и фикције

На питање због чега износи тврдње о фрустрацији на бошњачкој страни, одговара да они још имају фантазије и фикције да БиХ припада њима.

- А не припада њима. Припада подједнако свим грађанима који у њој живе. Српски народ нема претензије да ФБиХ треба да припада том народу иако и Срби тако живе. То показује зрелост једног друштва, иако је Сарајево, прије протеривања Срба, био трећи по величини српски град у Југославији. После Београд и Новог Сада, па онда иде Ниш као четврти - рекао је Раковић.

Усљед тих фрустрација и фикција такозваног политичког Сарајева је, како је истакао, присутна криза у БиХ коју "желе да прошире на читав регион".

- Просто, то је као неко ко је мали покушава да јача мишиће на некоме ко је много већи, а тај много већи, односно јединствено српство, показује према том малом, у овом случају политичком Сарајеву, невероватно стрпљење и толеранцију, али до једном. Врхунски безобразлук су показали забраном прелета премијера Србије. На то се мора дати одговор - закључио је Раковић.

Одјек

Међународна дигитална кампања у Риму о српском страдању у протеклих седам дана привукла је пажњу грађана. Први пут у историји српско страдање је "освануло" на насловницама италијанских и других европских медија, од традиционалних националних дневних листова до дигиталних платформи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.