Фото: Сарајево поново жели конфронтацију
Бањалука/Сарајево/Београд - Некадашњи предсједник Републике Српске Биљана Плавшић оцијенила је да из Сарајева поново желе конфронтацију када инсистирају да се датум одржавања референдума из 1992. године прославља као дан независности БиХ, преносе агенције.
- Умјесто да се заобилази све оно што нас сада у миру раздваја, а тога има много и паметни људи би то заобилазили, ови из Сарајева управо инсистирају и намећу то. Значи они поново желе конфронтације - рекла је Плавшићева.
Она је оцијенила да се са временске дистанце данас о том датуму и референдуму више може закључивати на основу осјећања, него на основу разума, али да и разумски тај захтјев није како треба.
Плавшићева је истакла да је то дан када је коалиција која је манифестовала свој “одијум” према српском народу у свим институцијама, хрватска и муслиманска заједно, изашла на референдум без српског народа.
Некадашњи предсједник Републике Српске подсјетила је да су сви мировни споразуми, па и Дејтонски који је донио мир, садржавали заједничку чињеницу која је непобитна у БиХ не сад него кроз историју, а то је да ту живе три народа.
Она је оцијенила да је фатална грешка било то што су инострани медији послије референдума објавили како је народ БиХ већински гласао за независност, јер ту није ријеч о народу него о народима.
Плавшићева је подсјетила да Срби, који су чинили 32 одсто становништва нису изашли на референдум и указала да тај податак, који би у некој мононационалној држави представљао мањину, у контексту вишенационалне БиХ чини суштинску разлику.
Она је упитала “има ли логике, са становишта разума, да један народ који није изашао на референдум, а зна се из којих разлога, јер би био угушен од коалиције 17 одсто Хрвата и, чини ми се, 43 одсто муслимана, сада тај датум обиљежава као дан своје државности?”.
- Тада је Србима не у леђа ударен нож, него у прса директно - оцијенила је Плавшићева.
Она је истакла да би наметање тог датума Србима сада, из те перспективе, значило да из Сарајева поново желе конфронтацију.
- Ако је толики број људи, толико бораца из Републике Српске дало животе за Републику Српску, ово би значило – ми газимо по њиховим тијелима мртвим - указала је Плавшићева и додала да су, када се чињеницама погледа у очи, на жалост, “њихове радости наше жалости, а наше жалости њихове радости”.
Она је указала да је Дејтонски споразум на најбољи начин ријешио тај основни проблем – раздвојити и примјетила да заједничка држава може на тај начин да функционише, јер многе уније тако функционишу.
Референдум о независности БиХ из 1992. године представљао је увод у рат, а наметање тог датума као “државног празника” показује да у БиХ и даље постоје тенденције да се српски народ стави у подређени положај, рекао је политички аналитичар из Београда Слободан Антонић.
Антонић је истакао да је тај референдум био у основи трагичан догађај, јер је представљао увод у рат, а они који су га организовали, како су касније то потврдила документа, урадили су то управо са идејом да имају једну врсту покрића и оправдања за оружану сецесију.
- Идеја да се тај датум обележава и у Републици Српској, као некакав ждржавни празникж, показује да у БиХ и даље постоје те врсте политичких, чак и историјских тенденција да се српски народ маргинализује, односно да се стави у подређени, инфериорни положај - закључио је Антонић.
Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић рекао је да 1. март, као празник на којем се упорно инсистира у Федерацији БиХ, сигурно никада неће бити обиљежен на цијелој територији БиХ, а посебно не у Републици Српској.
- Питам све нас шта је онда тај празник који се обиљежава у једном дијелу државе, а у другом не? - упитао је Новић.
Он сматра да ниједан празник не може да буде ваљан све док то законом не буде утврђено и док се сви народи у БиХ не договоре и утврде празнике који ће бити прихватљиви за све.
- То је кључно за БиХ - оцијенио је Новић.
Он је подсјетио да је Парламентарна скупштина БиХ у неколико наврата одбила предложене законе о празницима у БиХ
- Ако је парламент БиХ одбио закон о вјерским празницима, који нису били спорни било коме, па ни Међурелигијском вијећу БиХ онда ме не изненађује што парламент нема снаге да донесе и закон о празницима - истакао је Новић.
Било би веома мудро, каже он, да се у БиХ обиљежавају или прослављају они празници који нису спорни, а они о којима не постоји општа сагласност да се оставе за неко ново вријеме.
Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра непримјереним да се 1. март у Федерацији БиХ обиљежава као дан независности, јер је тога дана почело крвопролиће у БиХ.
- Бошњачки званичници тих дана умјесто да су нашли компромис са другим народима у БиХ, кренули су на силу у сецесију БиХ из тадашње Југославије и тиме гурнули народ у тешко крвопролиће, чије се посљедице и данас осјећају - рекао је Митровић.
Митровић је закључио да то осликава и данас односе у БиХ, јер Сарајево наставља тренд дискриминације и омаловажавања српског народа и Републике Српске у цјелини.
Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић изјавио је да БиХ неће постојати као држава све док у Сарајеву не схвате да су датуми, као што је 1. март, били погубни за Србе и остале народе у БиХ.
Дукић је истакао да је крајње неприхватљиво да се 1. март у Федерацији БиХ прославља као дан независности, јер је тога дана БиХ гурнута у крвави грађански рат.
- Вријеме од 1. марта 1992. године и 18 година након потписивања Дејтонског споразума најбоље показује да БиХ не постоји као држава и да то никада неће ни бити - рекао је Дукић.
Српски народ никада неће прихватити 1. март као тзв. дан независности БиХ, јер је то датум који је донио несрећу, ратна дешавања и десетине хиљада жртава на свим странама у БиХ, рекао је посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић.
Јовичић је истакао да већ годинама разне званичне бошњачке институције и њихови представници, који сами себе сматрају “власницима” БиХ, у сарадњи са бошњачким невладним сектором покушавају да 1. март уврсте у “државне” празнике, иако је тај датум симбол несреће за Србе.
- Све док буде постојао и посљедњи Србин у органима парламента БиХ, овај тзв. празник не може и неће бити “државни”! Јасно је нама да се Бошњаци сваке године “упиру” да 1. марта направе празничну атмосферу у парламенту БиХ, јер је то за њих, одлуком ресорног федералног министарства, нерадни дан - рекао је Јовичић.
Он је нагласио да нико од српских представника у институцијама БиХ неће присуствовати прослави тзв. дана независности БиХ, коју организују хрватски и бошњачки чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић.
- Што се тиче нас Срба из Републике Српске, ми ћемо се 1. марта одазвати само обиљежавању дана Цивилне заштите Републике Српске. Инсистирање Бошњака и дијела Хрвата у БиХ на 'дану независности' као празнику само призива зле духове прошлости и ствара још већи јаз међу народима у БиХ, јер је овај датум неприхватљив за српски народ и један је од најсуморнијих дана у историји БиХ - констатовао је Јовичић.
У БиХ је 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.
У ФБиХ тај дан се обиљежава као “дан независности”, док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.
На тај дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је и српски сват Никола Гардовић те спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.