Санкције одмазда за одбијање трговине интересима Српске

Бањалука - Санкције које су против мене изрекле САД нису усмјерене против Српске, што је веома важно, а представљају очајнички потез одлазеће америчке администрације и личну одмазду амбасадорке те земље у БиХ Морин Кормак, јер нисам хтио да тргујем интересима РС и српског народа.

Изјавио је то јуче у Бањалуци предсједник РС Милорад Додик у првом обраћању након што је потврђено да су САД против њега увеле санкције које подразумијевају замрзавање имовине и забрану путовања у САД. Као разлог за санкције наведено је одржавање референдума на којем су се становници РС изјаснили да желе да 9. јануар и даље буде Дан Републике иако је Уставни суд БиХ одлучио да тај празник не може бити прослављан тог датума. Одлуку о санкцијама објавила је у уторак навече на својој веб страници Канцеларија за контролу имовине странаца америчког Министарства трезора (OFAC) у консултацијама са Стејт департментом. Додику су, појашњено је, уведене санкције због његове улоге у пркошењу Уставном суду БиХ, чиме је нарушавао Дејтонски споразум и због понашања које представља значајан ризик за опструкцију Дејтона. Сва Додикова имовина или удио у имовини унутар јурисдикције САД је блокирана и америчким грађанима је забрањено пословање или вршење трансакција с њим.

Удар одлазеће администрације

Додик је оцијенио да је веома важно да ово нису санкције РС.

- Осјећам се поносно и ово не доживљавам као казну, јер је ово доказ да нисам био спреман да тргујем интересима РС ни у једном моменту када су то од мене очекивали разни амбасадори, а посебно одлазећа амбасадорка Кормак - рекао је Додик и нагласио да је одлука о санкцијама депласирана, јер у САД нема ни имовину ни рачуне тако да по том основу нису ни могли да било шта забране.

Казао је да је поносан што упркос притисцима није прихватио да преда Полицију РС, што је одбио бутмирски процес и што није дозволио да буде укинут Дан РС, који ће бити слављен и убудуће.

- РС је под континуираним ударом бахате политике одлазеће администрације која је овдје настојала да постави послушне људе, а поносан сам што нисам био послушан за њих. Та политика, предвођена лично Кормарковом, је тенденциозно пробошњачка, проунитаристичка и изразито антисрпска и политика против Српске - нагласио је Додик.

Иза санкција, истакао је, не стоје САД него оних који су поражени на изборима у тој земљи.

- Зато је тешко говорити о том потезу као потезу у име државе у којој долази нова власт. Одлуку о санкцијама је саопштила администрација која ће за два дана бити дио америчке историје, а да ли је у креирању одлуке било домаћих шаптача из РС и БиХ брзо ће изаћи на видјело - рекао је Додик и нагласио да је за предсједника РС изабран вољом народа, а не одлазеће администрације САД.

Додао је да га за рушење Дејтонског споразума оптужују они који су га сами највише рушили.

- Ако неко мисли да ће оваквом одлуком утицати на моје политичке ставове, грдно се вара. Ово је лична одмазда Кормакове, а не став САД. Она је лично лажно информисала Вашингтон о стању у БиХ на бази локалних добацивања муслимана који масовно раде у Амбасади САД и имају утицај на политике које воде амбасадори. Остајем посвећен раду у складу са Уставом РС и посвећен слову, а не духу Дејтонског споразума, а од нове америчке администрације очекујем бољу сарадњу. Настављам да се бавим политиком, не мијењам ставове и мислим да ће они бити још јаснији након овога - поручио је Додик, који је на америчкој црној листи био и 1995. године када је био потпредсједник Народне скупштине РС.

Оцијенивши да је Кормакова доказани непријатељ Срба и Српске и непожељна особа у РС, Додик је затражио од министра иностраних послова БиХ Игора Црнатка да је прогласи персоном нон грата у БиХ и да је нова власт у САД хитно повуче из БиХ и кривично гони због почињених кривичних дјела кршења Дејтонског споразума и Устава БиХ.

Одлука о санкцијама

Кормакова је изјавила да су основ за санкције биле Додикове активности у вези са референдумом о Дану Републике, којима је директно кршио одлуку Уставног суда БиХ.

- Реторика коју је Додик од тада користио јасно говори у прилог даљим подјелама и стварању нових проблема - рекла је Кормакова.

Упитана да ли нова америчка администрација може опозвати одлуку, казала је да је ријеч о процесу који је значајне техничке природе док се припрема и исто тако и када се поништава, те да је то веома дуг бирократски поступак.

ЕУ и њене чланице јуче се нису децидно изјасниле о евентуалном прикључењу санкцијама, а да ће се о овој теми вјероватно расправљати у Европском парламенту наговијестио је посланик Игор Шолтес.

- Сигурно ће и та тема доћи на дневни ред. Видјели смо како то иде на примјеру Русије. Парламент је дао сагласност Европској комисији за увођење санкција, а након тога о даљим корацима је одлучивала Европска комисија - казао је Шолтес.

У Делегацији ЕУ у БиХ су казали да је ЕУ упозната са одлуком САД, подсјетивши да је Савјет ЕУ у октобру 2016. године изразио жаљење због противправног одржавања референдума о Дану РС, који је изазвао тензије и угрозио владавину закона.

- Иако се рестриктивне мјере тренутно активно не разматрају, институције ЕУ и државе чланице настављају да прате импликације непоштивања одлука Уставног суда - рекли су у Делегацији ЕУ у БиХ.

У њемачкој амбасади у БиХ су рекли да је и влада Њемачке забринута због појачане реторике предсједника РС о отцјепљењу и да посебно осуђује одржавање референдума о Дану РС.

- Њемачка, ЕУ и земље чланице Савјета за примјену мира су заједно са САД изричито упозориле на политичке и правне посљедице таквог непоштивања одлуке Уставног суда - казали су у њемачкој амбасади.

Амбасадорка Француске у БиХ Клер Бодони је изјавила да ће ова земља чекати одлуку ЕУ.

- Француска нема државни програм санкција. Дјелујемо у оквиру ЕУ и 28 чланица донијеће заједничку одлуку - рекла је Бодони.

За разлику од Француске, из Хрватске поручују да ће ова земља сама одлучити и да је извјесно да ће се придружити америчким санкцијама. У Амбасади Словеније у БиХ су казали да њихова земља доноси одлуке о санкцијама у оквиру заједничке спољне и безбједносне политике ЕУ.

У кинеској амбасади у БиХ су навели да се Кина придржава независне и самосталне спољне политике, која важи и за политику према БиХ.

Захвалност Русији

Милорад Додик захвалио је руском министру иностраних Сергеју Лаврову на вјерној интерпретацији стања у БиХ и ријечима да Српска не руши БиХ, већ брани своју позицију у складу са Дејтонским споразумом.

- Прихватам БиХ како је креирана у Дејтону, али сад ћу бити још више против БиХ коју креирају Морин Кормак и одлазећа америчка администрација - поручио је Додик.

Врх РС на црној листи

На америчкој црној листи већ годинама се налазе некадашњи предсједници РС Биљана Плавшић  и Радован Караџић и први предсједник Народне скупштине РС Момчило Крајишник.

Ту су и чланови Караџићеве породице, супруга Љиљана Зелен-Караџић, кћерка Соња Караџић-Јовићевић, син Александар и брат Лука Караџић. На листи су и СДС и високи функционер ове странке Милован Цицко Бјелица, те хашки оптуженици Стојан Жупљанин и Винко Пандуревић.

Занимљиво је да је на листи и даље некадашњи начелник Главног штаба Војске РС генерал-пуковник Момир Талић, који је преминуо још 2003. године.

На листи је 1995. године било 87 лица из РС, односно готово сви званичници Српске. Међу њима су били тадашњи потпредсједник РС Никола Кољевић, посланици Божидар Вучуревић, Урош Гостић, Витомир Поповић и Владимир Лукић, министар здравља Драган Калинић, предсједник Савеза синдиката Чедо Волаш, гувернер Народне банке Миленко Врачар, па чак и портпарол предсједника РС Јован Заметица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.