Сан Мартин: Не може бити крупних уставних промјена

Тренутно није реално размишљати о Дејтону 2. Умјесто катедрала, више мислим на изградњу капелица, на прављење малих корака који ће створити повјерење и подстаћи на прављење нових корака, који ће довести до позитивне атмосфере у јавности, која ће људе подстаћи да захтијевају бољу будућност.

То је у интервјуу за "Глас Српске" изјавио амбасадор Шпаније у БиХ Aлехандро Енрике Aваргонзалес Сан Мартин.

- Устав не може бити резултат диктата. То је формула суживота за коју сви треба да направе одређене уступке како би сви побиједили - истакао је Сан Мартин.

* ГЛAС: Како оцјењујете тренутну политичку ситуацију у БиХ, с обзиром на чињеницу да се у БиХ ове године одржавају општи избори?

СAН МAРТИН: Политичка ситуација је довољно стабилна и вјерујем да ће се таквом и одржати, иако у предизборној кампањи долази до вербалних ексцеса које би требало избјећи.

* ГЛAС: Колико БиХ смета чињеница да је у њој још увијек присутан високи представник са "бонским овлашћењима" и OHR на њеном европском путу? Да ли БиХ са OHR-ом и високим представником може очекивати кандидатски статус у ЕУ?

СAН МAРТИН: У праву сте, БиХ не може тежити статусу кандидата док OHR у садашњем статусу остане у земљи, иако тај останак у исто вријеме зависи од способности домаћих политичких актера да се договоре око основних питања.

* ГЛAС: Да ли сматрате да би на фебруарском засједању Савјета за примјену мира могла бити донесена одлука о укидању Канцеларије високог представника?

СAН МAРТИН: Бојим се да је мало вјероватно да се ова одлука донесе у фебруару. Рјешавање "5+2" услова и циљева је и даље у застоју због дебате о државној имовини.

* ГЛAС: Да ли постојеће уставно рјешење може БиХ одвести у ЕУ?

СAН МAРТИН: Не. Треба да буде реформирано. Треба да буде функционално у смислу да један орган може изразити глас БиХ и преузети правне обавезе земље, а такође и бити у у стању да брзо развија политике европске заједнице. Каква ће бити интерна процедура за формирање става који ће БиХ заузимати пред међународним организацијама и пред ЕУ је већ друго питање, и она треба да буде резултат договора у Парламенту. Такође ће бити потребно уредити питање у вези са недискриминацијом грађана који не припадају једном од три конститутивна народа.

* ГЛAС: Када је о уставним рјешењима ријеч, да ли ће ЕУ и међународна заједница предлагати нека рјешења попут "бутмирског пакета" који је очигледно пао?

СAН МAРТИН: Међународна заједница је предузела велики напор у Бутмиру, што је дало резултате који се често не примијете, иако су важни. У првом реду, смањена је тада растућа напетост. На другом мјесту, добили смо јасан увид по питању позиција сваке од странака, њихових жеља и ставова о сваком питању. Наставићемо са радом, дискретно, опрезно и са најбољом намјером, иако рјешење није у рукама међународне заједнице, већ су домаћи актери они који треба да направе искорак, преузму ризик и покажу великодушну одговорност која би била вођена јавним мњењем. Грађани би такође требало да својим представницима кажу шта мисле.

* ГЛAС: Колико се може очекивати да дође до неких уставних помака када су ставови политичких лидера дијаметрално различити - једни сматрају да треба организовати Дејтон 2, док су други мишљења да би Устав БиХ требало усагласити са Европском конвенцијом о људским правима?

СAН МAРТИН: Мислим да тренутно није реално размишљати о Дејтону 2. Умјесто катедрала, више мислим на изградњу капелица, на прављење малих корака који ће створити повјерење и подстаћи на прављење нових корака. Корака који ће довести до позитивне атмосфере у јавности, која ће грађане подстаћи да захтијевају бољу будућност.

* ГЛAС: Да ли ће међународна заједница наметати било каква уставна рјешења у БиХ?

СAН МAРТИН: Не. Устав не може бити резултат диктата. То је формула суживота за коју сви треба да направе одређене уступке како би сви побиједили. Треба да буде резултат договора, иначе не би био дуготрајан, сукобљавања би се наставила, а његова легитимност би била доведена у питање. Политичка класа треба да удружи сву своју великодушност и интелигенцију и договара се без журбе, али и без прекида.

* ГЛAС: Да ли ЕУ може у своју породицу примити БиХ која, по свему судећи, неће имати попис становништва 2011. године јер предложени закон није добио подршку Парламента?

СAН МAРТИН: Попис становништва је темељни услов, захтјеви Европске уније на овом плану савршено су конкретни. Попис становништва, чак и у случају да се БиХ не буде жељела придружити ЕУ, не престаје бити суштински инструмент економске и друштвене политике. Владати без пописа становништва је владати наслијепо.

* ГЛAС: Aмбасадор Ваше земље у Србији недавно је изјавио да би се у БиХ могла организовати министарска конференција ЕУ на којој би се разговарало о БиХ. Да ли ће се таква конференција организовати у БиХ?

СAН МAРТИН: БиХ је савршено спремна да организује било какав састанак. Ја бих лично волио да Сарајево буде мјесто одржавања једног међународног скупа који би означио прелазак са логике Дејтона на логику Брисела за цијелу регију.

* ГЛAС: Како оцјењујете резолуцију коју је изгласао Парламент Савјета Европе у којој је Република Српска окарактерисана као "главни кривац" у реформским процесима?

СAН МAРТИН: Вријеме је да се престане говорити о кривцима. У реформском процесу бројни су сензибилитети с којима треба пажљиво поступати ако се жали постићи рјешење. Ја не бих говорио о кривцима, али бих код многих волио видјети више флексибилности.

* ГЛAС: Када би по Вашој оцјени БиХ могла доћи у позицију да поднесе апликацију за кандидатски статус у ЕУ?

СAН МAРТИН: Када се политичари БиХ договоре о реформама које укључују "5+2". Након тога, када добију статус кандидата, треба да се договоре о уставним промјенама као што су оне које сам спомињао.

Безвизни режим

* ГЛAС: Ваша земља тренутно предсједава Европској унији. Да ли, према Вашем мишљењу, БиХ може да направи искорак и добије безвизни режим?

СAН МAРТИН: Надам се да ће Европска комисија, чији експерти су посљедњих дана овдје у посјети, донијети позитиван закључак, те да ће се онда покренути административни механизам који би нас довео до жељене тачке. Не бих се усудио да прогнозирам тачан датум од када ће грађани БиХ бити у могућности да путују без виза, али у сваком случају сматрам да би у току прве половине ове године могли имати неких позитивних вијести, под условом да се заврши посао око до тада још неријешених детаља који ће бити минимални.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.