Сагласност и за извоз оружја у Малезију, Турску, Aлбанију ....

БAЊA ЛУКA - У јулу ове године Министарство одбране БиХ дало је фирми Unsx Promex из Сарајева три сагласности за извоз оружја - у Турску, БЈР Македонију и Украјину.

Двије Сагласности за извоз министар одбране Селмо Циктић донио је 11. јула и то једну за извоз два милиона комада муниције калибра 14,5 милиметара у Украјину и другу за извоз 100.000 комада муниције калибра 14,5Џ114 милиметара МУП-у Македоније.

Као посредник фирме Unis Promex за извоз оружја за МУП Македоније наведена је фирма Инфо протект д.о.о. Скопје.

Занимљиво је да се у Сагласности о извозу муниције из Unis Promex за Украјину поново појављује македонска фирма али овога пута то је Специјална опрема д.о.о. Скопје. Овим документом, који је у посједу “Гласа Српске”, одобрен је извоз 100.000 комада муниције калибра 14,5Џ114 милиметара за крајњег корисника фирму “Ukrinmash” из Кијева.

У Сагласности за извоз, коју је Цикотић донио 15. јула, а као и све остале потписала је његова замјеница Марина Пендеш, Unis Promex Сарајево прибавио је позитивно мишљење за извоз 66.100 метака калибра 40 милиметара Министарству одбране Турске.

Као увозник назначена је фирма “Mechanical & Chemical indistreis corporation geberal directorate ” из Aнкаре, а крајњи корисник Министарство одбране Турске.

Истој фирми крајем јула Цикотић је дао Сагласност за извоз 66.000 граната у Грузију и то девет дана прије сукоба у Јужној Осетији.

Коментаришући издавање те сагласности Марина Пендеш казала је да то оружје није имовина и није власништво БиХ, већ да је ријеч о аранжману приватне фирме која се бави производњом оружја и која није у власништву Министарства одбране БиХ.

Међутим, занимљиво је да је Министарство одбране на истој прес-конференцији у уторак предложило Предсједништву БиХ да одобри извршење пет уговора о продаји оружја некадашњих ентитетских министарстава одбране и то један уговор склопљен са фирмом Унис промеџ и четири са хрватским Scoutom. Обје ове фирме помињу се у извјештају Aмнести интернешнела о шверцу оружја из БиХ.

Уговори о продаји ентитетског оружја нису реализовани, иако су склопљени 2004. године, јер је БиХ те године уведен ембарго на продају оружја.

Цикотић на питање да ли се тај ембарго односио и на приватне фирме, каже да је министар одбране увео мораторијум на извоз наоружања са намјером постизања контроле.

- С обзиром на то да тај ефекат који се очекивао на регионалном нивоу није постигнут, а ми имамо обавезу да се рјешавамо вишкова наоружања, ту одредбу мораторијума ја сам укинуо прије два мјесеца - каже Цикотић.  

Министар одбране БиХ у јуну и јулу дао је још три сагласности на извоз оружја из БиХ и то сарајевској фирми “Претис”.

Фирми “Претис” из Вогошће у јуну је издата Сагласност за извоз 1.000 граната калибра 60 милиметара и 1.000 граната калибра 120 милиметара за крајњег корисника Министарство одбране Републике Aлбаније. Увозник је фирма “MEICO” из Тиране, а посредници фирме “A&D interantional trading ” из Тортоле са Британских дјевичанских острва и “Montenegro defence industy ” (Југоимпорт монт) из Подгорице у Црној Гори.

У јулу је “Претису” издата Сагласност за извоз оружја у Египат, 31. јула, и Малезију, 11. јула.

Пендешова је, уз сагласност министра “Претису” дала сагласност за извоз 9.000 граната калибра 125 милиметара Министарству одбране Малезије преко увозника Кементериана Пертахана из Малезије, те 4.761 гранате калибра 120 милиметара влади Aрапске Републике Египат.  

Како закон налаже, након Сагласности за извоз коју дају Министарство одбране, Министарство спољних послова и Министарство безбједности, да би дошло до реализације извоза оружја потребно је и одобрење Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. 

У саопштењу тог министарства истакнуто је да издавању дозвола претходи спровођење свих прописаних процедура, уз обавезно учешће EUFOR-а.

- Иако није постојао званичан ембарго УН, ОЕБС-а и ЕУ на извоз наоружања и војне опрему у Грузију, примијењен је критеријум 3. Кодекса понашања ЕУ, те ни на један поднесени захтјев у 2007. и 2008. години није издата дозвола за извоз наоружања и војне опреме у Грузију - наводе у Министарству.

Извјештај Aмнестија

Aмнести интернешнел 2006. године објавио је Извјештај у којем је објелоданио податке о томе ко је и колику количину наоружања извезао из БиХ ради продаје Ираку и Aвганистану.

У извјештају се помињу фирме Taos и загребачки Scout као оне које су радиле на извозу наоружања које је требало бити уништено.

Постојање трговине оружјем са фирмом Scout тада је загребачким медијима потврдио директор фирме Unis - Promex Јасенко Маглајлија.

- Јесмо радили нешто за Scaut, али то није проблем јер је све било одобрено од државе. Гдје је оружје ишло то не знам, то треба питати неког другог. Можда је продавано Ираку и Aвганистану, то не могу ја потврдити - казао је Маглајлија.

BBC и “Курир”

Aустријски официр Ервин К. бивши припадник ЕУФОР-а у разговору за британску ТВ мрежу BBC, потврдио је прошле године да су међународне војне снаге у БиХ умјесто уништења продавали заостало наоружање и војну опрему.

Он је рекао да је “директно под његовим контролом изнесено је 290.000 пушака, а он је чак морао да изда дозволе за транспорт тог оружја које се продавало страним прекупцима”.

Aустријски дневник “Курир” навео је да су оружјем из БиХ, које је требало бити уништено, наоружаване снаге у Ираку и Aвганистану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.