Saglasnost i za izvoz oružja u Maleziju, Tursku, Albaniju ....

BANjA LUKA - U julu ove godine Ministarstvo odbrane BiH dalo je firmi Unsx Promex iz Sarajeva tri saglasnosti za izvoz oružja - u Tursku, BJR Makedoniju i Ukrajinu.

Dvije Saglasnosti za izvoz ministar odbrane Selmo Ciktić donio je 11. jula i to jednu za izvoz dva miliona komada municije kalibra 14,5 milimetara u Ukrajinu i drugu za izvoz 100.000 komada municije kalibra 14,5Dž114 milimetara MUP-u Makedonije.

Kao posrednik firme Unis Promex za izvoz oružja za MUP Makedonije navedena je firma Info protekt d.o.o. Skopje.

Zanimljivo je da se u Saglasnosti o izvozu municije iz Unis Promex za Ukrajinu ponovo pojavljuje makedonska firma ali ovoga puta to je Specijalna oprema d.o.o. Skopje. Ovim dokumentom, koji je u posjedu “Glasa Srpske”, odobren je izvoz 100.000 komada municije kalibra 14,5Dž114 milimetara za krajnjeg korisnika firmu “Ukrinmash” iz Kijeva.

U Saglasnosti za izvoz, koju je Cikotić donio 15. jula, a kao i sve ostale potpisala je njegova zamjenica Marina Pendeš, Unis Promex Sarajevo pribavio je pozitivno mišljenje za izvoz 66.100 metaka kalibra 40 milimetara Ministarstvu odbrane Turske.

Kao uvoznik naznačena je firma “Mechanical & Chemical indistreis corporation geberal directorate ” iz Ankare, a krajnji korisnik Ministarstvo odbrane Turske.

Istoj firmi krajem jula Cikotić je dao Saglasnost za izvoz 66.000 granata u Gruziju i to devet dana prije sukoba u Južnoj Osetiji.

Komentarišući izdavanje te saglasnosti Marina Pendeš kazala je da to oružje nije imovina i nije vlasništvo BiH, već da je riječ o aranžmanu privatne firme koja se bavi proizvodnjom oružja i koja nije u vlasništvu Ministarstva odbrane BiH.

Međutim, zanimljivo je da je Ministarstvo odbrane na istoj pres-konferenciji u utorak predložilo Predsjedništvu BiH da odobri izvršenje pet ugovora o prodaji oružja nekadašnjih entitetskih ministarstava odbrane i to jedan ugovor sklopljen sa firmom Unis promedž i četiri sa hrvatskim Scoutom. Obje ove firme pominju se u izvještaju Amnesti internešnela o švercu oružja iz BiH.

Ugovori o prodaji entitetskog oružja nisu realizovani, iako su sklopljeni 2004. godine, jer je BiH te godine uveden embargo na prodaju oružja.

Cikotić na pitanje da li se taj embargo odnosio i na privatne firme, kaže da je ministar odbrane uveo moratorijum na izvoz naoružanja sa namjerom postizanja kontrole.

- S obzirom na to da taj efekat koji se očekivao na regionalnom nivou nije postignut, a mi imamo obavezu da se rješavamo viškova naoružanja, tu odredbu moratorijuma ja sam ukinuo prije dva mjeseca - kaže Cikotić.  

Ministar odbrane BiH u junu i julu dao je još tri saglasnosti na izvoz oružja iz BiH i to sarajevskoj firmi “Pretis”.

Firmi “Pretis” iz Vogošće u junu je izdata Saglasnost za izvoz 1.000 granata kalibra 60 milimetara i 1.000 granata kalibra 120 milimetara za krajnjeg korisnika Ministarstvo odbrane Republike Albanije. Uvoznik je firma “MEICO” iz Tirane, a posrednici firme “A&D interantional trading ” iz Tortole sa Britanskih djevičanskih ostrva i “Montenegro defence industy ” (Jugoimport mont) iz Podgorice u Crnoj Gori.

U julu je “Pretisu” izdata Saglasnost za izvoz oružja u Egipat, 31. jula, i Maleziju, 11. jula.

Pendešova je, uz saglasnost ministra “Pretisu” dala saglasnost za izvoz 9.000 granata kalibra 125 milimetara Ministarstvu odbrane Malezije preko uvoznika Kementeriana Pertahana iz Malezije, te 4.761 granate kalibra 120 milimetara vladi Arapske Republike Egipat.  

Kako zakon nalaže, nakon Saglasnosti za izvoz koju daju Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo bezbjednosti, da bi došlo do realizacije izvoza oružja potrebno je i odobrenje Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH. 

U saopštenju tog ministarstva istaknuto je da izdavanju dozvola prethodi sprovođenje svih propisanih procedura, uz obavezno učešće EUFOR-a.

- Iako nije postojao zvaničan embargo UN, OEBS-a i EU na izvoz naoružanja i vojne opremu u Gruziju, primijenjen je kriterijum 3. Kodeksa ponašanja EU, te ni na jedan podneseni zahtjev u 2007. i 2008. godini nije izdata dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme u Gruziju - navode u Ministarstvu.

Izvještaj Amnestija

Amnesti internešnel 2006. godine objavio je Izvještaj u kojem je objelodanio podatke o tome ko je i koliku količinu naoružanja izvezao iz BiH radi prodaje Iraku i Avganistanu.

U izvještaju se pominju firme Taos i zagrebački Scout kao one koje su radile na izvozu naoružanja koje je trebalo biti uništeno.

Postojanje trgovine oružjem sa firmom Scout tada je zagrebačkim medijima potvrdio direktor firme Unis - Promex Jasenko Maglajlija.

- Jesmo radili nešto za Scaut, ali to nije problem jer je sve bilo odobreno od države. Gdje je oružje išlo to ne znam, to treba pitati nekog drugog. Možda je prodavano Iraku i Avganistanu, to ne mogu ja potvrditi - kazao je Maglajlija.

BBC i “Kurir”

Austrijski oficir Ervin K. bivši pripadnik EUFOR-a u razgovoru za britansku TV mrežu BBC, potvrdio je prošle godine da su međunarodne vojne snage u BiH umjesto uništenja prodavali zaostalo naoružanje i vojnu opremu.

On je rekao da je “direktno pod njegovim kontrolom izneseno je 290.000 pušaka, a on je čak morao da izda dozvole za transport tog oružja koje se prodavalo stranim prekupcima”.

Austrijski dnevnik “Kurir” naveo je da su oružjem iz BiH, koje je trebalo biti uništeno, naoružavane snage u Iraku i Avganistanu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.