Сабин Фрејзер: За свеобухватну уставну реформу нема услова

Међународна кризна група сматра да није право вријеме за свеобухватну уставну реформу у БиХ, јер су тренутно политички ставови у земљи веома поларизовани, изјавила је у интервјуу за "Глас Српске" директор програма за Европу Међународне кризне групе Сабин Фрејзер.

- У таквом окружењу локални политичари тешко да би могли предложити нешто што би било прихватљиво за све стране. Уставну реформу не би требало да наметну спољни фактори, него се домаћи политичари требају између себе договорити о уставним реформама, а за то треба времена - казала је Фрејзерова.

* ГЛAС: Како аналитичари МКГ-а виде рјешавање суштинских проблема у БиХ?

ФРЕЈЗЕР: Политичари у БиХ би требало да одлуче да ли желе наставити са настојањима за радикалном ревизијом Дејтонског споразума, заостајући тако за сусједима који настављају да иду путем ка Европској унији, или желе да заједничким залагањима пронађу рјешења који ће их вратити на европски пут.  

* ГЛAС: Да ли је уставна реформа потребна за чланство земље у ЕУ?

ФРЕЈЗЕР: Није сама по себи, али уставна реформа је потребна за чланство у ЕУ у сврху успостављања ефективније државе и усвајања закона усклађених са ЕУ. ЕУ ће инсистирати на јединственој линији контакта између ње и БиХ и сви ће морати да се усагласе о томе ко разговара са Бриселом и о којим питањима. На примјер, ко би требало да разговара са Европском комисијом о пољопривреди? Централна влада БиХ, владе ентитета или владе кантона?  

* ГЛAС: Како видите даљи развој политичке ситуације у БиХ?

ФРЕЈЗЕР: Политика у БиХ почела је да се мијења. Донедавно стране су настојале да не разговарају једна са другом директно, него су своје ставове преносиле преко међународне заједнице, у првом реду OHR-а. Оне нису развијале дух сарадње и компромиса. Постепено су сви схватили да ће морати да међусобно сарађују и да никада неће моћи обликовати БиХ само према властитим опцијама - било као веома централизовану државу без ентитета, било као подијељену државу гдје ентитети имају потпуну независност.  

* ГЛAС: Било је и захтјева за стварање "Дејтона 2" на међународном нивоу.

ФРЕЈЗЕР: Дејтона 2 не би требало да буде. Дејтон је потписан у одређеном тренутку када је међународна заједница била веома ангажована у БиХ, војно, политички и финансијски. То више није тако. Потписници Дејтона су Србија и Хрватска. Послије 17 година независности, не би имало смисла да двије сусједне земље имају тако директан утицај на питања која се тичу БиХ. Умјесто тога, јачу улогу требало би да има Европска унија, нарочито увођењем ојачане функције Специјалног представника ЕУ (EUSR), који би замијенио OHR након његовог затварања.

* ГЛAС: Да ли сте упознати са  "прудским процесом"?

ФРЕЈЗЕР: Прудски процес је почетак ервопског правца и показао се донекле успјешним, посебно у потврђивању амандмана на Устав по питању статуса Брчко дистрикта. Међутим, раст тензија између бошњачких партија и Aгенције за истраге и заштиту БиХ, с једне, и премијера Српске Милорада Додика, са друге стране, успориле су овај процес.

* ГЛAС: Како коментаришете захтјеве за именовањем специјалног изасланика СAД за Балкан, као и ставове да ЕУ није у стању да ријеши проблеме у БиХ?

ФРЕЈЗЕР: Јаче ангажовање СAД биће кључно за БиХ, међутим Вашингтон би требало да своје присуство схвати као подршку настојањима ЕУ. На западном Балкану не би требало да буде надметања између СAД и ЕУ. ЕУ је БиХ већ пружила јасну европску перспективу, што је најдјелотворнији начин за гарантовање мира и стабилности на Балкану. ЕУ мора имати водећу улогу, чак и ако изгледа да извјесна неслагања унутар Уније успоравају њено проширење.

Чланство у ЕУ

ГЛAС: Може ли БиХ постати чланица Европске уније и поред присуства OHR-а и "бонских овлашћења"?

ФРЕЈЗЕР: Савјет за имплементацију мира - ПИЦ донио је одлуку да ће затварање OHR-а услиједити након испуњења пет услова и два циља, уз наду да ће се то догодити током сљедеће године. Послије тога, ЕУ, тачније јаки мандат њеног специјалног представника, који би у најбољем случају обављао и дужност челника делегације Европске комисије, постаће главна тачка контакта између БиХ и Брисела. До стицања пуноправног чланства у ЕУ требаће пуно времена. БиХ још треба да аплицира за кандидатуру, а када се то догоди, требаће да уради јако пуно посла с циљем постизања стандарда потребних за чланство. Због тога чисто сумњам да ће OHR бити присутан када БиХ, путем отварања поглавља преговора, започне преговоре за чланство у ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.