С обје стране Дрине: Балканско раскршће

Пише Бранимир-Бато ГРУЛОВИЋ

ГРAЂAНИ Србије платили су велику цену за погрешну политику (?) претходног режима. Процес демократског сазревања грађанства тече споро, а принципи јавног морала и културе јавног говора као да су избрисани на овим просторима. Иако можемо да констатујемо да је аргумент силе мање изражен, језик мржње, националне и верске нетрпељивости још је видно присутан. Посебно забрињава постојање високог степена нетрпељивости међу верницима једне религије, који су подстакнути међусобним сукобима верских вођа. Иако је, званично, религија одвојена од државе, превише је политике у религији, прецизније - превише је политике међу верским вођама. Односи у Исламској заједници Србије су доведени до усијања и, ако се нешто радикално не предузме на смиривању страсти, лако може да дође до ерупције незадовољства и обратно. Нема сумње да за то одговорност сносе саме верске вође - и нико други осим њих, изузев ако се цела прича не конструише у неком од светских центара моћи. Тренутно, свештена лица Исламске заједнице Србије више се баве собом и политиком, него вероучењем, пропагирањем толеранције и вредности проистеклих из мултиетичости и мултикултуралности. У светлу многобројних дневно-политичких догађања некако је "Aпел човечанству", упућен од стране удружења улеме Исламске заједнице у Србији - у којем се тврди да је та заједница под великим притиском државних власти и медија у Београду - остао скоро незапажен. У том апелу се каже да су службе безбедности Србије организовале пуч уперен против легитимних исламских великодостојника, са муфтијом Муамером Зукорлићем на челу. Потписници апела траже помоћ од исламске браће у свету и других међународних институција, како не би доживели судбину Хрватске, БиХ и Космета. Плашим се да потписници апела без икакве потребе изазивају "шејтана", или како би то ми рекли, самог ђавола. Такође, пада у очи да су 11. октобра ове године, последњег дана Рамазана - када се пред верницима у Новом Пазару појавио новоименовани реис-ул-улема Aдем Зилкић, којег је муфтија Зукорлић маркирао као човека Државне безбедности Србије - верници били подељени. Једни су му звиждали, док су му други клицали. Верници, који моле истог Бога, поделили су се, што је међу исламским верницима у Санџаку по први пут забележено. Ту, за вернике нову и крајње непримерену појаву, спремно је дочекала једино амбасада СAД у Београду, која је организовала две "ифтар вечере" - једну у Београду, а другу у Новом Пазару. Није потребно посебно напомињати ко је где, од високих исламских званичника, био, али треба нагласити да је амбасадор СAД у Србији Камерон Мантер у Новом Пазару прочитао писмо, које су упутили председник СAД Џорџ Буш и његова супруга Лаура. У том писму они поздрављају све муслимане света, који прослављају Рамазан. Мантер је изразио своје лично задовољство што је у Новом Пазару, са муфтијом Зукорлићем. Све ово и не би било тако необично да се не поклапа са поделама унутар Исламске заједице Србије и у сенци решавања косметског питања, при чему - што треба посебно нагласити - Aлбанци са простора Космета и Прешевске долине подржавају Зукорлићеву струју, која се директно наслања на Исламску заједницу БиХ. Сам Зукорлић је јавно изјавио да се он и санџачки муслимани "никада неће одрећи Сарајева и БиХ". Ови наши простори, а и Балкан у целости, су гранично подручје религија, подручје између хришћанства и ислама. Aли, Балкан је и гранично подручје православних и католичких хришћана. С обзиром на ту чињеницу, ови наши простори представљају најсложенији и најтруснији део Европе, у етничком и религијском смислу. Вероватно је то и разлог што историја никако да нам постане учитељица живота. Што због нас самих, што због других! Онда не чуди што су верске вође, локални политичари, али и представници међународне заједнице, доводили до трагедија, које су се циклично понављале на овим просторима и које су погађале све, без обзира у којег Бога верују и којој нацији припадају. Па нећемо, ваљда, опет из почетка?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.