S obje strane Drine: Balkansko raskršće

Piše Branimir-Bato GRULOVIĆ

GRAĐANI Srbije platili su veliku cenu za pogrešnu politiku (?) prethodnog režima. Proces demokratskog sazrevanja građanstva teče sporo, a principi javnog morala i kulture javnog govora kao da su izbrisani na ovim prostorima. Iako možemo da konstatujemo da je argument sile manje izražen, jezik mržnje, nacionalne i verske netrpeljivosti još je vidno prisutan. Posebno zabrinjava postojanje visokog stepena netrpeljivosti među vernicima jedne religije, koji su podstaknuti međusobnim sukobima verskih vođa. Iako je, zvanično, religija odvojena od države, previše je politike u religiji, preciznije - previše je politike među verskim vođama. Odnosi u Islamskoj zajednici Srbije su dovedeni do usijanja i, ako se nešto radikalno ne preduzme na smirivanju strasti, lako može da dođe do erupcije nezadovoljstva i obratno. Nema sumnje da za to odgovornost snose same verske vođe - i niko drugi osim njih, izuzev ako se cela priča ne konstruiše u nekom od svetskih centara moći. Trenutno, sveštena lica Islamske zajednice Srbije više se bave sobom i politikom, nego veroučenjem, propagiranjem tolerancije i vrednosti proisteklih iz multietičosti i multikulturalnosti. U svetlu mnogobrojnih dnevno-političkih događanja nekako je "Apel čovečanstvu", upućen od strane udruženja uleme Islamske zajednice u Srbiji - u kojem se tvrdi da je ta zajednica pod velikim pritiskom državnih vlasti i medija u Beogradu - ostao skoro nezapažen. U tom apelu se kaže da su službe bezbednosti Srbije organizovale puč uperen protiv legitimnih islamskih velikodostojnika, sa muftijom Muamerom Zukorlićem na čelu. Potpisnici apela traže pomoć od islamske braće u svetu i drugih međunarodnih institucija, kako ne bi doživeli sudbinu Hrvatske, BiH i Kosmeta. Plašim se da potpisnici apela bez ikakve potrebe izazivaju "šejtana", ili kako bi to mi rekli, samog đavola. Takođe, pada u oči da su 11. oktobra ove godine, poslednjeg dana Ramazana - kada se pred vernicima u Novom Pazaru pojavio novoimenovani reis-ul-ulema Adem Zilkić, kojeg je muftija Zukorlić markirao kao čoveka Državne bezbednosti Srbije - vernici bili podeljeni. Jedni su mu zviždali, dok su mu drugi klicali. Vernici, koji mole istog Boga, podelili su se, što je među islamskim vernicima u Sandžaku po prvi put zabeleženo. Tu, za vernike novu i krajnje neprimerenu pojavu, spremno je dočekala jedino ambasada SAD u Beogradu, koja je organizovala dve "iftar večere" - jednu u Beogradu, a drugu u Novom Pazaru. Nije potrebno posebno napominjati ko je gde, od visokih islamskih zvaničnika, bio, ali treba naglasiti da je ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter u Novom Pazaru pročitao pismo, koje su uputili predsednik SAD Džordž Buš i njegova supruga Laura. U tom pismu oni pozdravljaju sve muslimane sveta, koji proslavljaju Ramazan. Manter je izrazio svoje lično zadovoljstvo što je u Novom Pazaru, sa muftijom Zukorlićem. Sve ovo i ne bi bilo tako neobično da se ne poklapa sa podelama unutar Islamske zajedice Srbije i u senci rešavanja kosmetskog pitanja, pri čemu - što treba posebno naglasiti - Albanci sa prostora Kosmeta i Preševske doline podržavaju Zukorlićevu struju, koja se direktno naslanja na Islamsku zajednicu BiH. Sam Zukorlić je javno izjavio da se on i sandžački muslimani "nikada neće odreći Sarajeva i BiH". Ovi naši prostori, a i Balkan u celosti, su granično područje religija, područje između hrišćanstva i islama. Ali, Balkan je i granično područje pravoslavnih i katoličkih hrišćana. S obzirom na tu činjenicu, ovi naši prostori predstavljaju najsloženiji i najtrusniji deo Evrope, u etničkom i religijskom smislu. Verovatno je to i razlog što istorija nikako da nam postane učiteljica života. Što zbog nas samih, što zbog drugih! Onda ne čudi što su verske vođe, lokalni političari, ali i predstavnici međunarodne zajednice, dovodili do tragedija, koje su se ciklično ponavljale na ovim prostorima i koje su pogađale sve, bez obzira u kojeg Boga veruju i kojoj naciji pripadaju. Pa nećemo, valjda, opet iz početka?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.