Руски одговор на резолуцију о Сребреници

Њујорк - Мисија Руске Федерације при Уједињеним нацијама данас би у Савјету безбједности УН требало да поднесе приједлог резолуције о БиХ.

Ово је, према писању српских медија, руски одговор на резолуцију о Сребреници, коју је Савјету безбједности на усвајање предложила Велика Британија. Русија, наиме, сматра да Савјет безбједности има задатак да постигне договор о тексту који би донио истинску корист цијелом региону, па је приједлог Москве усредсређен на питања која представљају основу за сарадњу и мирну коегзистенцију држава региона, а не на питања која јачају тензије.

Дипломатски извори тврде да се у руској резолуцији не наводи поименце ни Сребреница нити било који други злочин, већ се осуђују сви ратни злочини почињени на простору бивше Југославије деведесетих година.

Русија, такође, у документу инсистира на поштовању Дејтонског споразума за БиХ, као и на помирењу међу народима и сарадњи држава региона.

Расправа о стању у БиХ у Савјет безбједности водиће се 7. јула, а консултације међу земљама чланицама о приједлозима Русије и Велике Британије почеће одмах и биће финализоване од 1. јула.

Кина, Венецуела и Русија оспориле су британски нацрт резолуције о Сребреници, а нови круг консултација о овом приједлогу биће настављен у понедјељак, 29. јуна.

Србија би још једном, другим писмом, требало ових дана да се обрати чланицама Савјета безбједности како би указала на погубност и штетност британске резолуције о Сребреници, која како сматрају званичници Србије, Русије и Српске неће донијети ништа добро ни Србији, ни цијелом региону.

У резолуцији Велике Британије првобитно предложила и припремила за сједницу Савјета безбједности УН 7. јула, ријеч геноцид помиње се 33 пута, а српске жртве у БиХ не помињу се ни на једном мјесту. Након првог круга консултација дошло је до одређених промјена, односно неке формулације су "ублажене", али ће Београд обавијестити чланице Савјета безбједности да је и нови приједлог резолуције Велике Британије неприхватљив за Србију, јер су у тексту направљене само козметичке измјене и практично само смањен број употребе ријечи "геноцид".

У писму Србије биће наведено да британски нацрт резолуције баца стигму на цијели српски народ и да би било погубно да се оваквим потезом Срби историјски означе као геноцидна нација.

Предсједник РС Милорад Додик казао је да је Британија у континуитету кроз историју негативна према Србима, што потврђује и резолуција која је покушај писања историје заснован на нетачним чињеницама.

Нагласио је да српски народ не може да одустане од истине о Сребреници.

 - Наравно да се слажемо да је Сребреница мјесто злочина, али злочина у континуитету у коме су готово подједнако страдали и Срби и Бошњаци. Једина разлика је што су Срби упорно убијани у континуитету, а очигледно у једном концентрисаном тренутку убијен је огроман број Бошњака - рекао је Додик.

Он је нагласио да то не може да буде основа за закључке које неки желе наметнути - да је ријеч о геноциду, јер ту није ријеч ни о каквом геноциду. Он је поновио да за злочин над било којим људима сви морају да одговарају, а да се, нажалост, одговорност веже само за српску страну и официре.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Младен Босић је рекао да предложеном резолуцијом Велике Британије о Сребреници та држава настоји да унесе политичку нестабилност у БиХ.

О томе да се Србија и цјелокупан српски народ налазе у тешкој ситуацији када је ријеч о доношењу резолуције о Сребреници у суботу су се сагласили предсједник Владе Србије Александар Вучић и амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.

Први потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић оцијенио је у суботу да британски приједлог резолуције о Сребреници не доприноси процесу помирења, додајући да све што се ради не би требало да буде контрапродуктивно већ да подстакне тај процес.

- Ми не тражимо вето ни од кога, али смо све земље информисали о нашем ставу - подвукао је Дачић.

Шопрадов приједлог

Француска политичка партија Национални фронт покренула је у Европском парламенту доношење резолуције којом би било затражено утврђивање истине о свим ратним догађајима у Подрињу у периоду од 1992. до 1995. године.

У резолуцији чији је предлагач посланик Националног фронта Емерик Шопрад је наведено да за рат у БиХ постоји одговорност обје зараћене стране и да оптуживање само једне од њих за геноцид не би довело до стварног помирења и трајног мира. Напомиње се и да, према хашким критеријумима, не постоји ниједан чврст елемент који би омогућио оптуживање Срба у БиХ или српског народа за геноцид у Сребреници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.