Рупе у систему кумовале катастрофи од поплава

Бањалука - Систем заштите и спасавања у Српској није довољно функционалан, многе ствари су рађене од случаја до случаја, а битни актери нису увијек познавали своју улогу и надлежност, што је дијелом допринијело томе да РС није могла да адекватно реагује током катастрофалних поплава у мају 2014. године.

Закључено је то у извјештају Анкетног одбора Народне скупштине РС за утврђивање чињеница о дјеловању надлежних органа и организација током мајске катаклизме који броји чак 77 страна.

Хронологија и оцјене

Извјештајем је обухваћен период од почетка поплава до извјештаја најважнијих институција. Саставни дио извјештаја је и јавно саслушање одржано 26. октобра прошле године. Основни циљ извјештаја је, како је наведено, оцјена нивоа заштите људи и добара и давање препорука за исправљање уочених пропуста, као и унапређење система заштите у потенцијалним кризним ситуацијама. Имајући у виду да је штета од поплава премашила 1,2 милијарде КМ, Анкетни одбор је заузео став да постојећи систем заштите и спасавања у РС није довољно функционалан и увезан.

- Многе ствари су рађене од случаја до случаја, а битни актери нису увијек познавали своју улогу и надлежности - наведено је у извјештају.

Поплаве су, како је истакнуто, првенствено ствар природе, али и резултат дугогодишњег непредузимања системских мјера на заштити угрожених подручја.

- Иако апсолутна заштита од поплава није могућа, да би се на најмању могућу мјеру свела опасност по животе, имовину, инфраструктуру и животну средину, потребно је унапређивати и развијати систем заштите и спасавања од поплава. Потребно је анализирати опремљеност штабова цивилне заштите на свим нивоима - наведено је у извјештају.

Анкетни одбор је закључио да нема довољне и добре мобилизације на локалном нивоу.

- Систем координације, обавјештавања, праћења и ране најаве и прогнозе показао се лошим. Неопходно је унаприједити систем мониторинга, ране најаве и прогнозе, те аутоматског обавјештавања кад водостај пређе коту редовне одбране од поплава - наведено је у закључцима.

Размјере штете настале након мајских поплава указују да је водна инфраструктура застарјела и лоше одржавана, али и да се показало да "Робне резерве" не дају могућност за брзо и ефикасно дјеловање.

Циљеви и задаци

Анкетни одбор је заузео став да надлежни органи морају додатно унаприједити координацију и међусобну сарадњу и пружити додатну подршку у опремању и обуци структура заштите и спасавања на локалном нивоу. Препоручено је и кадровско и материјално јачање институција које учествују у систему заштите и спасавања и заустављање нелегалне градње и неадекватног одржавања инфраструктуре.

- Прикупљена намјенска средства са рачуна посебне намјене за воде од посебних водних накнада у пуном износу треба усмјерити ка установи надлежној за управљање водама. Требало би да буде уведена и општа водопривредна накнада, а потребно је радити и на формирању специјализоване јединице за заштиту и спасавање на води и под водом на нивоу РС - закључили су чланови Анкетног одбора.

Члан Анкетног одбора Бранислав Бореновић казао је да је одбор урадио добар посао, али да је приликом гласања о извјештају био уздржан првенствено јер он није био конкретнији у вези са утврђивањем јаснијих чињеница и одговорности особа за нечињење прије поплава и некоришћење новца добијеног након поплава 2011. године.

- Од тада ништа није урађено до послије поплава у мају. То говори да је било неодговорности - рекао је Бореновић.

Начелник општине Шамац и члан Управног одбора Фонда солидарности за обнову РС Саво Минић каже да потоп који је задесио Српску у мају 2014. године треба да буде лекција свима и да је нужно имати ефикасан систем заштите од поплава.

- Свакодневно је потребно одржавање и побољшање система заштите од поплава. Битно је подићи и свијест код грађана у вези са мобилизацијом у кризним ситуацијама - рекао је Минић и додао да је у Шамцу доста урађено.

Извјештај одбора требало би да се нађе пред посланицима Народне скупштине РС на сједници која почиње 1. марта.

У поплавама и клизиштима која су активирале срушени су или оштећени стамбени и инфраструктурни објекти. У РС је у том периоду 19 лица изгубило живот, а за 14 је утврђено да је смрт наступила утапањем.

Најважнији закључци

* Систем заштите и спасавања недовољно функционалан

* Поплаве резултат и дугогодишњег непредузимања системских мјера заштите

* На локалном нивоу није функционалан систем мобилизације

* Неопходно планирати заштиту од поплава на нивоу цијелог ријечног слива

* Водна инфраструктура застарјела и лоше одржавана

* За спасавање људи и имовине неопходна боља координација

* "Робне резерве" не дају могућност за брзо и ефикасно дјеловање

Најважније препоруке

* Унаприједити координацију и међусобну сарадњу

* Сагледати постојеће процјене угрожености од поплава и извршити додатну анализу и ажурирати документацију

* Успоставити мрежу метеоролошких и хидролошких мјерних станица (надоградња постојећих и изградња нових) на цијелој територији РС

* Кадровски и материјално ојачати институције које учествују у систему заштите и спасавања

* Ојачати инспекцијске органе

* Прикупљена намјенска средства са рачуна посебне намјене за воде од посебних водних накнада у пуном износу усмјерити ка установи надлежној за управљање водама

* Увести општу водопривредну накнаду

* Формирати специјализоване јединице за заштиту и спасавање на води и под водом на нивоу РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.