Република Српске помаже обнову манастира Ђурђеви ступ

Манастир Светог Ђурђа ушао је у 19. вијек као рушевина коју су ратови још више разарали. Камен славне задужбине уграђиван је у оближње тврђаве освајача

"Обновимо себе подигнимо ступове", име је хуманитарне акције коју у Републици Српској води "Друштво пријатеља манастира Ђурђеви ступови", основано у октобру прошле године на иницијативу истоименог удружења из Србије. Циљ акције је обнова раског манастира старог осам и по вијекова, који је од оснивања претрпио велика рушења, а увијек био и остао бедем православне вјере. Предсједник "Друштва пријатеља манастира Ђурђеви ступови" Саша Бабић нагласио је да су грађани у прошлом мјесецу већ показали интересовање и помогли прикупљање новца позивом на хуманитарни број 1415, који је отворен до краја 2008. године. Становници Српске уплаћивали су паре на рачун 5620998061641588, који је отворен у Развојној банци, да би дали свој допринос у обнови манастира. Манастир Ђурђеви ступови у Расу је под заштитом УНЕСКО-а, налази се на брду изнад Новог Пазара, у Рашкој области, а монаси су почели откупљивати околно земљиште (метох), које је некада припадало цркви. Манастир је основао велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића 1171. године, у народном говору познат као свети Симеон, а његову доградњу наставио је праунук краљ Драгутин, у монаштву познат као монах Теоктист. Иако највише рушен у аустријско-турском рату 1689. године, манастир Светог Ђурђа у Расу није поштеђен ни у балканским ратовима, посебно 1912. године, када се турска војска повлачила према југу Србије у ослободилачком рату српске државе. Посвећен је Светом Ђорђу, јер се њему завјетовао Стефан Немања, који је био заробљен и боравио у једној пећини, а молио се светом Ђурђу за спас. - Када је ослобођен свети Симеон завјетовао се у затвореној пећини да ће посветити манастир светом Ђурђу. У имену манастира је ријеч ступови, због двије куле, односно два ступа, које су биле доминантне и красиле манастирску цркву - рекао је Бабић, подсјећајући да су куле давно порушене. Иако је Стефан Немања још као обласни господар градио многе цркве и манастире, ова богомоља у Расу представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. Манастир светог Ђурђа у Расу на изузетном је положају недалеко од катедралног храма Рашке епископије, на старим духовним темељима и ту заснива хришћанску мисао о српској државности. Мисао о потпуном складу вјере и државе уградио је Стефан Немања у темељне вриједности српског друштва. По изричитој жељи краља Драгутина, који је пред смрт примио монашки чин, он је из "сремске земље" у којој је живио, пренесен у манастир светог Ђурђа у Расу и ту сахрањен 1316. године. Сјећање на овог владара и његов допринос процвату манастира остали су у успомени потоњих нараштаја, називали су га не само другим ктитором већ и оснивачем манастира. У вријеме турског освајања Србије, рат и сиромаштво, избјеглиштво и насиље сводили су живот монашке заједнице овог манастира на преживљавање, а и то је било угрожено крајем 17. вијека. Једно вријеме манастир је запустио 1689. године, а затим су ватре и руке насилника тешко оштетиле цркву и манастирски комплекс, а многи стари српски рукописи су страдали. Манастир Светог Ђурђа ушао је у 19. вијек као рушевина коју су ратови још више разарали. Камен славне задужбине уграђиван је у оближње тврђаве освајача. Поклоници ове светиње нису могли чекати даља рушења, него су се одлучили да манастиру врате живот. Свјесни су да за овај велики посао треба много времена и много новца, тако да настоје пренијети причу о овој светињу што је даље могуће. - Планирамо организовати велики васкршњи концерт, који ће бити одржан са благословом владике бањолучког Јефрема у дворани Борик у Бањој Луци неколико дана послије Васкрса - рекао је Бабић. Он је нагласио да ће новац од продатих улазница такође бити намијењен обнови манастира у Расу, као и да ће дио пара бити издвојен и за обнову манастира Ступље у Републици Српској. Такав концерт је већ одржан у београдском Центру "Сава", а од продаје улазница већ је почела обнова манастира. - Обнова ове српске светиње заправо је почела прије пет година, када је у манастиру Ђурђеви ступови у Расу обновљен конак. Тако је манастирска братија усељена 2002. године са старјешином протосинђелом Петром - рекао је Бабић. Он је додао да манастир запостављен 316 година, уништаван од 1689. па све до 2002. године, заслужује да се према њему односимо као према великом споменику духовности и православне вјере. Данас се молитве одржавају у необновљеној централној просторији манастира, на промаји која долази од отвора за прозоре и врата. Према Бабићевим ријечима, такво одржавање молитви показује снагу и вољу монаштва и свештенства за одржавање манастира у животу. - У плану је да се врати метох, који је постојао у доба Немањића и простирао се на четири хиљаде хектара, а гдје је свештенство, обрађујући земљу, прикупљало потребну храну - подсјетио је Бабић. Он је рекао и да је "Друштво пријатеља манастира Ђурђеви ступови" из Бање Луке обишло овај први српски манастир у самосталној српској држави. Биљана ВЕЛЕНДЕЧИЋ УРЕЂЕЊЕ Када се заврши уређење околног дијела, монашких просторија, келије, приступиће се обнови манастирске цркве и кула и тиме, уз помоћ грађана, људи добре воље, манастир ће се вратити у живот. У акцију обнове, поред медија, укључили су се привредници и угоститељи, а организатори очекују и позивају све оне који могу да врате љепоту манастиру, а тако и у себи пробуде праве вриједности. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ AРХЕОЛОШКA ИСТРAЖИВAЊA Систематска археолошка истраживања Ђурђевих ступова у Расу започела су 1960. године, под руководством кустоса Народног музеја у Београду. Истраживања су настављена 1968. године у оквиру идејног пројекта заштите и уређења манастирског комплекса у организацији и под надзором Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, а трајала су до 1982. године. Истраживањима је потврђено да црква није изграђена на остацима старијег култног објекта, али тиме није искључена могућност да је постојао. Откривен је један дјечији гроб у којем је пронађен пар наушница. Пронађени су и неки дијелови предмета које је монаштво користило у цркви, а и предмета које су највјероватније користили турски освајачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.