Република Српска се одавно налази у процесу депопулац

У периоду 2002-2004. година само десетак општина у Републици имало позитивну стопу природног прираштаја. Међутим, 2005. године тај број смањен на само њих четири - Лакташе, Зворник, Гацко и Берковиће

AКО је судити по статистичким подацима, роде и даље у широком луку заобилазе Републику Српску! Према посљедњим сређеним и доступним подацима, оним за 2005. годину, у Републици Српској је рођено 11.638 дјеце, док је исте године умрло 14.279 њених становника. С обзиром на то да се ради о "минусу" од 2.641 особа, стручњаци сматрају да је становништво Републике ушло у, такозвани, процес депопулације. - Посматрајући уназад пет-шест година, па и период од 1996. године до данас, основна констатација је да се наталитет константно смањује. Aпсурдно је да је рађање на почетку 21. вијека мање него непосредно послије грађанског рата у БиХ. На примјер, 1999. године у Српској је забиљежена највећа стопа наталитета - десет промила или 14,5 хиљада рођених - док је она 2005. године пала за 2,1 промил, што је веома забрињавајуће - упозорио је предсједник републичког Савјета за демографску политику, Стево Пашалић. Он је додао да су 2005. на нивоу БиХ изједначене стопе наталитета и морталитета и да је то, откако се сређују статистички подаци, била до сада најнижа стопа природног прираштаја. Вршилац дужности помоћника министра за породицу, омладину и спорт у Влади Републике Српске, Нада Липовац, сматра да започети процес депопулације неће брзо бити заустављен. Она је упозорила да је данас угрожена и сама породица и да се све мање младих одлучује за ступање у брак или било какву заједницу. У брак се, нагласила је Липовчева, улази све касније, па се и плодност жена смањује. Не треба занемарити ни чињеницу да је на овом простору у одређеној мјери присутан и стерилитет. У периоду 2002-2004. година само десетак општина у Републици имало је позитивну стопу природног прираштаја. Међутим, 2005. године тај број је смањен на само њих четири - Лакташе, Зворник, Гацко и Берковиће. Ради се, дакле, о популационо мањим општинама, па није тешко констатовати да је на територији Српске присутан веома лош популациони развој. - Посебно забрињава чињеница да су велики градови и општине у процесу депопулацији. То значи да се смањује наталитет и, истовремено, повећава морталитет. Такође, више становништва одлази са ових простора, него што долази, а и то је један од фактора смањења броја становника у Републици Српској - рекао је Пашалић. Он је претходне наводе илустровао и првим подацима, до којих је Савјет за демографску политику дошао радећи на пројекту демографског развоја школске популације и оптимализације мреже школа. Ти подаци показују да је у посљедњих осам година 20 хиљада дјеце мање уписано у основну школу од очекиваног броја. То је, донекле, навео је Стево Пашалић, избалансирано уписом двије генерације ђака, приликом преласка на деветогодишњи систем основног школског образовања. Очигледно је да се од оних, који доспију за упис у основну школу, а рођени су у Српској, упише нешто више од 80 одсто, док се остали "изгубе" одласком са ових простора. - Из Српске одлазе родитељи са дјецом, односно онај важан дио репродуктивног становништва, што се, опет, директно одражава на депопулацију - напоменуо је Пашалић. У Приједору је уназад осам година за једну трећину смањен број уписане дјеце у први разред основне школе, што указује на смањену стопу рађања или на исељавање становништва. У Бањој Луци је 1997. године у први разред уписан 2.121 ученик, док их је 2005. године било 350 мање. Слична ситуација је и у Добоју, Бијељини, Зворнику, Требињу, Градишци, Прњавору и осталим центрима. То су, истакао је Пашалић, алармантни подаци. Када је ријеч о броју новорођених, у требињском породилишту, које покрива већи дио источне Херцеговине, сваке године се рађа по један разред мање или, просјечно, 20 беба мање. Начелник овог породилишта, др Бранислав Козић, рекао је нашем дописнику, Миливоју Бештићу, да су лани у Требињу свијет угледале 472 бебе, односно двоструко мање у односу на прве послијератне године. Истовремено, 2006. године у највећем херцеговачког граду умрло је 410 лица. Слично је и у Невесињу, гдје је 2006. године рођено 198 дјеце, што је мање у односу на претходну, док су умрла 174 становника. Стручњаци су истакли да Херцеговину потресају рапидни пад наталитета и миграције становништва према развијенијим срединама. Они су упозорили на лагано, али сигурно пражњење овог исконског етничког српског простора. Бројни Херцеговци, нарочито млади, одлазе у Србију, Црну Гору, развијеније дијелове Српске или иностранство. Претпоставља се, с обзиром да попис становништва није обављен од 1991. године, да од Фоче до Требиња тренутно живи једва стотину хиљада становника. Оптимистични подаци, када је ријеч о наталитету, не стижу ни из добојске регије. У Општој болници "Свети апостол Лука" у Добоју, јавио је дописник "Гласа Српске", Слободан Пухало, лани је рођено 1.505 дјеце, или дванаесторо мање у односу на 2005. годину. У овој болници, поред трудница из Добоја, порађају се и жене из Теслића, Брода, Петрова, Модриче, Дервенте, Вукосавља и Шамца. У матичним књигама рођених у добојској општини лани је евидентирано 1.569 рођених, а годину раније 1.581. Број рођених је већи у односу на податке из добојске болнице због тога што се у матичном уреду општине Добој уписују и дјеца рођена у иностранству. У бањолучком Клиничком центру, гдје рађају жене из Бање Луке, Лакташа, Мркоњић Града, Шипова, Котор Вароша, Кнежева, Челинца, као и компликованији случајеви из Прњавора и Приједора, у посљедњих неколико година годишње се роди, у просјеку, око три хиљаде дјеце, што је за око хиљаду мање у односу на предратни период. Лани је, према ријечима начелника бањолучке Клинике за гинекологију и акушерство, проф. др Небојше Јованића, на овој клиници рођено 2.894 дјеце, а 2005. године било их је 21 више. У 2001. години, на овој клиници на свијет је дошло 3.190 новорођенчади. У бијељинском, затим у породилишту Клиничког центра Касиндо у Источном Сарајеву, као и у приједорској болници прошле године је, извијестили су наши дописници Весна Јевтић, Вера Бугарин и Драгана Булић, рођено нешто више беба у односу на претходни период. Међутим, то је још недовољно. - У бијељинском породилишту је обављено 1.097 порода, што је за 23 више него 2005. године. Ипак, ово није позитивна слика наталитета, јер је овај благи пораст недовољан чак и за просту репродукцију - мишљење је начелнице Гинеколошко-акушерског одјељења бијељинске опште болнице "Свети врачеви" Станке Часар. До средине априла у овој болници обављена су 274 порода, а ранијих година у просјеку су имали стотињак мјесечно. Према казивању породиља, главни разлог смањења броја рођене дјеце је лоша економска ситуација. Часар је истакла да је помјерена и добна граница првороткиња, које се опредјељују за мајчинство тек у четрдесетим. Матична служба општине Бијељина прошле године је регистровала 1.148 новорођене дјеце, а у овај број, поред дјеце чији родитељи живе у Бијељини, убројана су и новорођенчад чији су родитељи на привременом раду у иностранству. Иако је на Гинеколошко-акушерском одјељењу болнице Касиндо забиљежен пораст порода, то је, према ријечима начелника тог одјељења др Бранке Пекић, све релативно. - Конкретно не могу рећи да ли је наталитет на нашем подручју у порасту, јер број рођених није показатељ, пошто имамо изражену миграцију становништва - нагласила је др Пекић. Стопа наталитета у општини Приједор стагнира или је у благом паду. Овакву оцјену дала је начелник Гинеколошког одјељења приједорске болнице др Дрена Гаврановић - Вујовић, која је у прилог томе навела податак да су лани на подручју те општине рођене 722 бебе, што је свега три бебе више у односу на годину раније. Од јануара до краја марта ове године на свијет су стигле 233 бебе. У односу на исти период лани, то је за 20 порода више. Предвиђања, када је ријеч о наталитету у Српској, нису нимало ружичаста. Он ће у Српској, сматра Стево Пашалић, и даље опадати. Међутим, тако неће бити само овдје. Према прогнозама Уједињених нација, број становника смањиће се и у Европи. По ријечима Наде Липовац, посебно су угрожене земље у транзицији, односно бивше социјалистичке земље југоисточне Европе. У њима се, осим у Aлбанији, показује нагли пад наталитета. - Узроци таквог стања су различити, између осталог, општа несигурност, друштвене промјене и либерализација тржишта. Све је, дакле, на неки начин стављено на тржиште - од запослења, стамбене политике, бенефиција и социјалних давања, социјалне сигурности и све је сада несигурно. Код нас су још била и ратна разарања, тако да све то доводи до драстичног пада наталитета на овим просторима - појаснила је Липовац. Она је истакла да је републичка Влада свјесна да смо ушли у процес депопулације и мораће се предузимати озбиљне мјере, које би прво требале да зауставе негативне процесе, а потом да полако подижу стопу наталитета. - Користимо се искуствима других. Мјере се разликују од државе до државе и могу се свести на посредне и непосредне. У непосредне мјере улазе издвајања која се дају, као што је дјечији доплатак, код многих од првог па за свако наредно дијете, што је пожељно, затим накнада за породиљско одсуство, односно за материнство, једнократне новчане помоћи када се роди беба... Та социјална давања играју и важну улогу код становника и одлучивања младих људи да се опредијеле за брак и оснивање породице - навела је Липовац. Посредне мјере, које су у неким европским земљама дале веће резултате, односе се на одређене бенефиције за родитеље са више дјеце, у смислу рада на одређено вријеме, рада код куће, омогућавање бесплатног боравка у вртићу за друго и треће дијете, као и продуженог боравка у вртићима, школама... - Српска се налази у специфичној ситуацији. Надам се да ћемо низом мјера изаћи из ње, али сви ти процеси морају да буду у континуитету. Познато је да све мјере које једна држава предузима у континуитету и озбиљно тек послије 15 до 20 година дају прве резултате. Дакле, резултати се не могу очекивати одмах. Опасно је ако се те мјере не раде плански или ако се крене, па онда стане. Тада су посљедице на исход у области демографије још погубније - навела је Липовац. Она је подсјетила да се у Српској даје додатак за друго и треће дијете, као и матерински додатак, и да је Министарство за породицу, омладину и спорт предложило да додатком буде обухваћено и четврто дијете. - Од 1. јула прошле године омогућили смо исплате једнократних новчаних помоћи за треће и четврто дијете. То се даје заједно са беби-пакетом, који исплаћује Фонд за дјечију заштиту. За треће дијете, заједно са тим пакетом, износ је 500 марака, а четврто хиљаду марака - нагласила је Липовац. Липовац је упозорила да многе вишечлане породице у Српској живе искључиво од дјечијег додатка, што је недопустиво. Социјална давања нигдје нису ријешила проблем, него запослење и рјешавање стамбене проблематике. То су услови да би се уопште планирала породица. Републички парламент је прије двије године усвојио документ "Политика развоја становништва Српске", који је сачинио републички Савјет за демографску политику. - Из тог документа требало би да се приступи конкретном спровођењу предложених мјера и надам се да ће ускоро то бити интензивније. За то, наравно, треба више новца и времена - казао је Стево Пашалић. ДОДAЦИ Настојећи да, бар донекле, утиче на стварање повољнијег окружења за успјешнију популациону политику, општина Невесиње стимулише са 500 марака нове брачне заједнице супружника старијих од 35 година. Међутим, овај "додатак" лани су искористила само три брачна пара! Љубиње, такође, даје нов

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.