Регион се наоружава, једино БиХ не повећава издвајања

САРАЈЕВО - Босна и Херцеговина је једина земља у региону југоисточне Европе која није повећала издвајања за одбрану, објављено је у опширној студији на страници Одбора за спољне послове Европског парламента која се бави безбједносним стратегијама земаља у процесу проширења.

Како је наведено, процентуално гледано, Косово, које је и у студији наведено као непризнат међународни субјект, Сјеверна Македонија и Албанија највише су повећале улагања у одбрану, док је у апсолутном износу апсолутни шампион Србија, за коју је наглашено да је повећала улагања у готово свим сегментима.

Према овим подацима, у протеклој деценији Косово је повећало улагања у одбрану за 242 одсто, Сјеверна Македонија 154, а Албанија 150 одсто. И Црна Гора је удвостручила своја улагања у одбрану на 115 одсто.

“Контраста ради, БиХ је своја улагања у одбрану повећала маргинално, за осам одсто током декаде, и у одбрану улаже око 0,7 одсто бруто домаћег производа, што је далеко иза њених сусједа”, наведено је.

Србија доминира регионалном војном индустријом

За Србију је наведено да апсолутно доминира регионалном намјенском индустријом и да њену кичму чине државна предузећа и велика мрежа малих и средњих приватних компанија које се специјализују у различитим областима војне индустрије попут оклопних возила, војних дронова и пројектила.

“Србија је у периоду од 2021. до 2025. године заузимала 37. мјесто у свијету по увозу главних категорија наоружања, знатно испред осталих земаља у региону. У истом периоду Кина је постала главни добављач наоружања Србији, са удјелом од 61 одсто у укупном увозу главних система наоружања. Србија је постала први европски корисник неколико кључних кинеских војних технологија, међу којима су систем противваздушне одбране ФК-3 и балистичке ракете ваздух – земља ЦМ-400АКГ”, наведено је, уз напомену да је након руске инвазије на Украјину сарадња Србије с руском намјенском индустријом престала и да се Србија од тада преусмјерила на подршку Украјини.

Србија улаже милијарде, БиХ мање од 200 милиона долара

Конкретно у бројкама, Србија је прије десет година улагала милијарду долара у одбрану, 2021. више од двије, а прошле године више од 2,5 милијарди. Далеко иза ње су Албанија и Грузија, које су прошле године знатно повећале улагања у одбрану, али у апсолутном износу то је “тек” око 600 милиона долара. БиХ је у обрану прошле године уложила мање од 200 милиона долара, али тај износ је чак мањи него годину дана раније.

Упркос маргиналним улагањима, БиХ и даље има релативно велику војску. Од земаља у процесу проширења највећа је Украјина, која тренутно има око 700.000 војника или око 1,8 одсто укупне популације. Друга је Србија с око 28.000 војника, односно око пола процента укупне популације. БиХ је на четвртом мјесту у региону, јер има око 11.000 војника, односно око трећину једног процента укупне популације. То, међутим, није веома импресиван податак јер је БиХ друга највећа земља у југоисточној Европи, послије Србије, које нису чланице ЕУ и обухваћене су овом студијом.

БиХ међу земљама које су наоружањем помогле Украјини

Занимљиво је и да је БиХ окарактерисана као једна од земаља која је значајно помогла Украјини, што је наведено у дијелу студије која се бави украјинском намјенском индустријом.

“Између 2021. и 2025. године Украјина је била највећи свјетски увозник главних категорија наоружања, укључујући системе противваздушне одбране, авионе и оклопна возила, са удјелом од 9,7 одсто у укупном свјетском увозу наоружања. Од почетка руске инвазије 2022. године, најмање 22 државе чланице ЕУ и три земље обухваћене процесом проширења – БиХ, Црна Гора и Сјеверна Македонија – испоручиле су Украјини главне системе наоружања”, наведено је.

Земље региона склапају послове с европским компанијама

Такође је наведено да је већина земаља региона, за разлику од БиХ, остварила значајну сарадњу с другим земљама. Тако су, на примјер, Албанија, Црна Гора и Сјеверна Македонија потписале уговоре с великим ЕУ компанијама намјенске индустрије како би ускладиле своје војне потенцијале с НАТО стандардима.

“Током протекле двије године Сјеверна Македонија је, на примјер, набавила вишенамјенске хеликоптере италијанске компаније ‘Леонардо’, док су Албанија и Црна Гора потписале уговоре са француским компанијама ‘Тхалес’ и ‘Керсхип’ о набавци система за надзор ваздушног простора, односно патролних бродова за дјеловање на отвореном мору”, наводе они. Такође, Србија је потписала уговор с француском компанијом “Дассаулт” за куповину авиона рафале, како би у своју војску увела и значајну европску компоненту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.