Пресуда Тачију и још тројици албанских званичника: Потврда злочина или вјетар у леђа ОВК

БЕОГРАД - Док у Приштини одбројавају сате до пресуде и припремају се за исход који би могао бити представљен као велика побједа, у Београду са посебном пажњом ишчекују одлуку Специјализованих вијећа Косова о судбини Хашима Тачија и осталих бивших команданата ОВК, имајући у виду да би њихово евентуално ослобађање могло отворити простор за нови талас политичких притисака на Србе.

Првостепена пресуда Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију требало би да буде изречена 16. септембра у Хагу, чиме ће бити окончана прва фаза једног од најзначајнијих процеса који се односе на ратне злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији. Уочи пресуде у Приштини су се појавили мурали и заставе ОВК, као и сат који одбројава вријеме до изрицања одлуке, док су најављена и нова окупљања подршке бившим командантима.

У политичким круговима већ се говори о томе шта би могло услиједити уколико Тачи буде ослобођен. Лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај помињао је могућност да Тачи буде кандидат за предсједника самопроглашеног Косова. Тачи зато није само бивши командант ОВК који чека судску одлуку, већ и бивши предсједник Косова и један од најважнијих политичара албанске политичке сцене послије рата. Његов повратак могао би промијенити односе снага, посебно ако би његова Демократска партија Косова након ослобађајуће пресуде добила нови политички замах.

Оптужница и шест година

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи ухапшени су у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. Сва четворица су се изјаснила да нису криви. Тужилаштво је затражило да сваки од њих буде осуђен на по 45 година затвора. Оптужница их терети по десет тачака, од којих се шест односи на злочине против човјечности, а четири на ратне злочине. Наводе се прогон, затварање, незаконито хапшење и притвор, други нехумани поступци, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење и убиства.

Према наводима из оптужнице, око 407 људи било је притворено у објектима под контролом ОВК, док су најмање 102 особе убијене. У предмету је идентификовано 75 жртава, међу којима 51 Србин, 23 Албанца и један Ром. Тужилаштво наводи да су злочини чињени од марта 1998. до септембра 1999. године, уз тврдње о постојању заједничког плана усмјереног против људи који су сматрани противницима ОВК.

Како је настао суд

Специјализована вијећа Косова основана су након извјештаја Дика Мартија из 2011. године, који је изнио озбиљне наводе о злочинима припадника ОВК, укључујући организовани криминал, незаконита затварања и трговину органима. Косовске власти су 2015. године усвојиле уставни амандман и закон којима је омогућено оснивање Специјализованих вијећа и Специјализованог тужилаштва. Иако су формално дио правосудног система Косова, вијећа имају посебан статус, сједиште у Хагу и у њиховом раду учествују међународне судије и тужиоци. Оперативно су почела да раде 2017. године, а мандат им обухвата кривична дјела повезана са наводима из Мартијевог извјештаја и злочинима почињеним током и непосредно након рата, од 1998. до 2000. године.

Ова институција није некадашњи Хашки трибунал нити је дио Међународног кривичног суда, већ посебна судска институција формално укључена у косовски правни систем, али са сједиштем у Хагу. Процес против Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија највећи је и политички најосјетљивији предмет пред овом институцијом.

Ослобађање или казна

Бивши предсједник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже за "Глас Српске" да би ослобађајућа пресуда представљала тежак ударац за жртве и породице страдалих, али и за настојања да се утврди одговорност за злочине почињене током рата.

- Ако не буде одговарајуће казне, онда је то практично опраштање и легализација злочина ОВК. У пресуди мора да буде констатован удружени злочиначки подухват. Толико је доказа приложено да би то био потпуни обрт да они буду ослобођени, али видећемо - рекао је Дрецун.

Он не искључује ни могућност казни које би, због времена проведеног у притвору, могле значити њихов скорији излазак на слободу. Због тога ће и висина евентуалних казни, а не само питање ослобађања или осуде, имати значајне политичке посљедице.

Промјена односа снага

Историчар Стефан Радојковић сматра да би повољан исход за Тачија могао представљати значајан политички капитал за Демократску партију Косова и додатно закомпликовати позицију Аљбина Куртија. Ослобађајућа пресуда могла би у албанској јавности бити представљена као потврда његове ратне и политичке улоге, док би осуђујућа могла изазвати снажне реакције и бити представљена као политичка освета.

Тачијев повратак могао би промијенити односе унутар албанског политичког блока. Харадинај је већ рекао да би Тачи, након пресуде, требало да се врати на мјесто предсједника привремених институција, наводећи да вјерује у ослобађајућу пресуду за сву четворицу. Према његовим ријечима, за Косово би била "част" да се Тачи врати на чело институција.

Евентуална осуђујућа пресуда, с друге стране, могла би додатно ослабити политички утицај старе генерације лидера ОВК и ојачати снаге које су политички капитал градиле на дистанци од некадашњих команданата.

Извјештај Мартија

Од хапшења четворице бивших команданата ОВК до најављене пресуде проћи ће готово шест година. Суђење је почело у априлу 2023, а велики број доказа и свједока, питања њихове заштите и одвојени поступак због непоштовања суда додатно су продужили процес.

Због тога 16. септембар неће представљати крај судског пута. И Тужилаштво и одбрана имају право на жалбу па би поступак могао потрајати још годинама. Мартијев извјештај остао је важан дио политичке и правне позадине случаја, али тврдње о трговини органима нису у истом обиму обухваћене актуелном оптужницом. У Хагу се води и посебан поступак против Тачија и Весељија због наводног непоштовања суда и покушаја утицаја на свједоке.

Срби и безбједност

За Србе на Косову и Метохији пресуда ће бити важна и због питања како ће бити тумачено ратно насљеђе ОВК. Евентуално ослобађање Тачија и осталих у Приштини би могло бити доживљено као потврда њихове ратне и политичке улоге, док би у српској јавности могло бити схваћено као још један доказ да за злочине над Србима није утврђена одговорност на највишем нивоу.

Генерал мајор у пензији Митар Ковач сматра да би исход процеса могао имати директне посљедице по Србе. Он очекује да би Тачи, уколико буде ослобођен или добије казну која би омогућила његов скорији излазак на слободу, могао поново активно да се укључи у политички живот.

- Ако је неко проценио да Тачи може бити опција која је кооперативнија, онда верујем да ће и такав сценарио да се примени, а да ће неко од ове четворице бити осуђен, али тек толико да се покрије време боравка у Хагу - каже Ковач.

Он, међутим, упозорава да би осуђујућа пресуда Тачију могла изазвати нове притиске и репресију над Србима и то већу него до сада. Истовремено оцјењује да КФОР и ЕУЛЕКС нису показали спремност да адекватно реагују на притиске и инциденте усмјерене против српске заједнице.

Ковач доводи у питање и шири политички контекст рада суда, оцјењујући да његов рад не треба посматрати изоловано од политичких односа који су обиљежили простор бивше Југославије.

- Немам сумње да постоји неки центар, који и даље профитира од деведесетих и уопште од распада овог дела света, али постоји и неко ко је одлучио како ће тај суд да служи да би се политичке елите у овом региону држале под контролом - навео је Ковач.

Евентуалне посљедице

За Београд пресуда неће бити само питање висине казне или ослобађања четворице бивших команданата. Она ће бити посматрана кроз положај Срба на Косову и Метохији, односе Београда и Приштине и улогу међународне заједнице. Без обзира на исход, жалбени поступак оставиће случај отвореним, али би првостепена одлука могла снажно утицати на политичку атмосферу и однос према српској заједници.

Зато 16. септембар неће бити само дан једне судске одлуке. Могао би показати да ли ће се Тачи из Хага вратити као политички фактор и поново ући у борбу за утицај у Приштини или ће стара генерација лидера ОВК доживјети најтежи политички ударац послије рата.

Пријетње судијама

Више од 150.000 људи окупило се у суботу у Приштини на скупу подршке Хашиму Тачију и осталој тројици бивших команданата ОВК уочи пресуде у Хагу. Трг Скендербег био је испуњен заставама и обиљежјима ОВК, а скупу су присуствовали и представници албанских политичких странака из Албаније и Сјеверне Македоније. Са скупа је Хагу упућена и директна порука да размисли о посљедицама прије доношења одлуке. Због очекиваних окупљања 16. септембра приштинске власти припремиле су и посебан безбједносни план, уз појачање полицијских снага у главном граду и посебне мјере око међународних представништава, судова и тужилаштава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.