Колико грађане БиХ стварно коштају струја, гориво и гријање

САРАЈЕВО – Струја и гориво у БиХ су јефтинији него у већини европских држава, али су за домаћи новчаник далеко скупљи него што показује цијена на рачуну или пумпи. Разлог су примања која су знатно нижа него у већини европских држава, па оно што је номинално јефтино грађанима често представља значајан трошак.

Струја у БиХ скоро три пута јефтинија од просјека ЕУ

Према посљедњим упоредивим подацима, домаћинства у БиХ плаћају око 9,66 евроценти за киловат-час, укључујући порезе и давања.

За поређење:

• просјечна цијена у ЕУ – 28,96 центи/kWh;
• Њемачка – око 38,7 центи/kWh;
• Бугарска – око 13,6 центи/kWh;
• Мађарска – око 10,8 центи/kWh;
• БиХ – око 9,66 центи/kWh.

Просјечна цијена за домаћинства у Европској унији износила је 28,96 центи, док је у Њемачкој била око 38,7 центи по киловат-часу. То значи да је струја у Њемачкој тачно четири пута скупља него у БиХ, а просјек ЕУ је готово три пута виши. У Бугарској је киловат-час коштао око 13,6 центи, а у Мађарској око 10,8 центи, што БиХ сврстава међу европске земље са најнижом цијеном електричне енергије за домаћинства. На први поглед, предност БиХ је велика. Слика се, међутим, мијења када се цијена струје упореди са примањима.

Колико просјечни грађанин издваја за струју?

Просјечна нето плата у БиХ у јуну 2026. године износила је 1.706 марака, односно око 872 евра.

Ако домаћинство годишње потроши 4.000 киловат-часова, трошак електричне енергије по наведеној цијени износио би:

•  386,40 евра, односно око 755,73 марке годишње или
•  62,98 марке мјесечно, 
• 3,7 одсто просјечне нето плате.

У Њемачкој би иста потрошња, по цијени од око 38,7 центи, коштала 1.548 евра, односно око 3.027,62 марке. Номинално, њемачко домаћинство за исту количину струје плаћа тачно четири пута више.

Међутим, за оцјену стварног оптерећења кућног буџета није довољно гледати само цијену киловат-часа. Важно је колико примања треба издвојити да би се та струја платила, односно колико енергента грађанин може да купи за једну плату. За једну просјечну плату од 1.706 марака могло би се купити око 9.030 киловат-часова струје по наведеној цијени. То је више него двоструко више од претпостављене годишње потрошње од 4.000 киловат-часова.

Дизел математика

Слична математика важи и за гориво. Цијена литра дизела у БиХ сада је око 3,59 марке, што је за девет фенинга, односно око 2,6 одсто, више него ранијих 3,50 марака. По тој цијени, просјечна нето плата од 1.706 марака може да се претвори у око 475 литара дизела. Сто литара горива кошта 359 марака, што представља око 21 одсто просјечне плате.

За домаћинство које, рецимо, мјесечно потроши 150 литара, трошак достиже 538,50 марака, односно око 31,6 одсто просјечне плате. Такав издатак показује да ни релативно ниска цијена горива не значи да је оно за домаћи новчаник мало оптерећење.

Скупље гориво поскупљује и другу робу

Већи трошкови горива преливају се и на:

• јавни и приватни превоз;
• транспорт;
• логистику;
• производњу;
• цијене робе и услуга.

Сваки већи раст цијена на пумпама директно се прелива на кућни буџет, али и на трошкове превоза и цијене других производа, јер се већи трошкови горива уграђују у цијену транспорта и логистике.

Гријање је посебно велики удар на кућни буџет

Када се говори о стварном трошку енергената, струја и гориво ипак не дају потпуну слику. За велики број домаћинстава један од највећих сезонских издатака представља гријање.

Трошкови зависе од тога да ли се домаћинство грије на:

• дрва;
• пелет;
• струју;
• природни гас;
• даљинско гријање.

У БиХ ту нема јединствене рачунице, јер домаћинства користе различите изворе, дрва, пелет, струју, природни гас или даљинско гријање. Трошак зависи и од величине стамбеног простора, изолације, временских прилика и навика домаћинства.

Код пелета је разлика у цијенама посебно велика, а коначни трошак зависи од цијене по тони и потрошње домаћинства. За оне који се грију на овај енергент, сезонски издатак може бити једна од највећих ставки кућног буџета. Слична рачуница важи и за дрва. Исцијепана огревна дрва тренутно се продају по цијени од око 140 марака за просторни метар. Домаћинство које за сезону потроши осам метара морало би да издвоји око 1.120 марака, док би за 10 метара трошак достигао око 1.400 марака. Само 10 метара исцијепаних дрва тако кошта око 82,1 одсто просјечне нето плате у БиХ.

Расту и произвођачке цијене енергије

Да трошковни притисци у енергетском сектору нису нестали показују и произвођачке цијене. Док су потрошачке цијене у Републици Српској у јулу у просјеку биле 0,6 одсто ниже него мјесец раније, цијене енергије у индустрији порасле су 1,2 одсто.

Истовремено, цијене у снабдијевању електричном енергијом и гасом повећане су 1,3 одсто. То показује да пад појединих потрошачких цијена не значи да су нестали сви трошковни притисци у привреди. Раст цијена енергије у производњи временом може да се прелије и на крајње потрошаче, јер су струја, гориво и други енергенти важна ставка трошкова производње, транспорта и услуга.

Енергетска корпа гута више од 40 одсто плате

Када би се направила мјесечна енергетска корпа која би обухватила око 333 киловат-часа струје, 100 литара дизела и трошак гријања на дрва распоређен на пет мјесеци гријне сезоне, износила би око 702 марке, односно око 41,1 одсто просјечне плате. Ријеч је искључиво о илустративном сценарију, а не о просјечној потрошњи свих домаћинстава. Трошкови се значајно разликују зависно од начина гријања, величине и изолованости стамбеног простора, потрошње струје и потребе за аутомобилом. Ипак, ова рачуница показује како се слика мијења када се појединачни трошкови енергената посматрају заједно. Струја и гориво појединачно могу бити релативно јефтини, али њиховом збиру треба додати и гријање, које за домаћинства представља један од највећих сезонских издатака.

Куповна моћ

Шира слика животног стандарда додатно показује ограничења куповне моћи. Просјечна нето плата у Републици Српској у јулу износила је 1.688 КМ, док је синдикална потрошачка корпа вриједила 2.924,84 марке. Просјечна плата тако је покривала тек 57,7 одсто вриједности корпе.

Истовремено, раст плате на годишњем нивоу износио је 8,5 одсто, а реални 4,7 одсто. Иако су зараде расле брже од општег раста потрошачких цијена, разлика између просјечне зараде и основних трошкова живота и даље је велика. Зато ни ниска цијена енергената сама по себи није довољна да обезбиједи већу приступачност. Кључно је колико од просјечне зараде остаје након што се плате струја, гориво, гријање и остали основни трошкови.

Предности и ограничења

БиХ има значајну предност у цијенама енергената, али њен економски потенцијал није у потпуности искоришћен. Јефтинија електрична енергија смањује трошкове домаћинстава, али и производње, док ниже цијене горива ублажавају трошкове транспорта и логистике. За привреду то може бити важна конкурентска предност, али њен ефекат зависи од тога да ли се користи за нове инвестиције, повећање производње и извоза. За грађане је, међутим, мјера приступачности нешто другачија. Није пресудно само колико кошта киловат-час или литар дизела, већ колико тих енергената може да се купи за једну плату и колики дио кућног буџета мора да буде издвојен за основне енергетске потребе. Управо ту се види разлика између јефтиног и приступачног. БиХ има релативно јефтине енергенте, али ниска примања ограничавају корист коју грађани од те предности стварно осјећају.

Економска предност

Ниска цијена електричне енергије једна је од ријетких трошковних предности које БиХ има у односу на развијеније европске економије. Та предност може бити посебно значајна за компаније којима струја представља велики дио производних трошкова, али само ако се искористи за повећање производње, инвестиција и извоза, а не само за одржавање постојећег стања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.