Ратко Ристић: НАТО бомбе загадиле и земљиште и воду, све више обољелих од рака

БЕОГРАД- Декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић изјавио је у интервјуу Срни да је усљед НАТО бомбардовања Србије и Републике Српске порастао број обољења од рака, те упозорио да је само прошле године у Србији од рака умрло више од 30.000 људи.

Ристић, чији је заједнички рад са деканом Шумарског факултета у Бањалуци Маријаном Каповић Соломун "Здраво земљиште – здрави људи" објављен у књизи америчког професора емеритуса Ратана Лала, једног од највећих живих стручњака за земљиште, рекао је да су посљедице НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом Србије осјетиле и Грчка, Бугарска, Макединија, па и Пољска и Мађарска.

Он је рекао да је током НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године, а потом и Србије 1999. ослобођен велики број екстремно токсичних и канцерогених материја, што је довело и до угрожавања свих примарних природних ресурса, посебно земљишта, шумских система и водног потенцијала, али и људи.

Ристић је нагласио да је, међу албанском популацијом на Косову и Метохији, дошло до невјероватне прогресије свих форми канцера, као и да је у Београду шест мјесеци након бомбардовања смртност порасла за 40 одсто, а да сваке године оболијевање од канцера расте за 2,5 одсто.

Он је навео да је већа количина муниције са осиромашеним уранијумом употријебљена у бомбардовању Србије него у Заливском рату САД против Ирака, те скренуо пажњу на то да још нико није систематизовао све податке о контаминацијама усљед тог бомбардовања, као и да Србија и Република Српска треба да пруже подршку институцијама и да се та истина саопшти.

Позивајући се на податке из релевантне литературе, Ристић је навео да је у Београду стопа смртности 1999. године, односно шест мјесеци послије НАТО бомбардовања, порасла за 40 одсто у односу на годину прије тог бомбардовања.

- Број обољелих од карцинома растао сваке године за два одсто, а број умрлих од разних врста канцера сваке године расте за 2,5 одсто. Такође, повећан је број карцинома за око 59 одсто неколико година послије бомбардовања, а смртност од леукемије и лимфома је порасла за чак 118 процената - рекао је Ристић.

Он је истакао да је у Србији анализама земљишта утврђено да поједини узорци земљишта гдје је било бомбардовање садрже чак хиљаду пута веће концентрације уранијума, што је све довело до тога да загађивачи уђу у ланац исхране, земљиште, воде, биљке, животиње и на крају у људе.

- Имам и неке неформалне податке са Косова и Метохије, међу албанском популацијом, да су имали невероватну прогресију свих форми канцера и да практично ништа није предузимано да се становништво упозори нити да се лечи - напоменуо је Ристић.

Што се тиче Републике Српске, он напомиње да се број обољелих од рака, тамо гдје је било бомбардовање осиромашеним уранијумом, повећао четири пута у периоду од 1996. до 2002. године, а смртност је била 2,2 пута већа у односу на период прије бомбардовања. 

- Још један занимљив податак је да су људи који су по завршетку рата у БиХ отишли из Хаџића у Братунац, имали десет пута већу стопу смртности, него аутохтони становници Братунца, који нису били изложени том бомбардовању - истакао је Ристић.

Ристић је навео да су се посљедице НАТО бомбардовања Србије осјетиле чак и у Скопљу, које је јужно од Косова и Метохије, које је највише бомбардовано, па чак и у Пољској, Мађарској и Грчкој.

- Имамо чак и податке из Бугарске за винову лозу и различите врсте засада у јужном делу Бугарске, код локалитета Кула и Белоградчик, да су имали проблем, јер је сво лишће опало, а корење почело да трули у земљи непосредно после бомбардовања - навео је он. 

Ристић је додао да је у Македонији (сада Сјеверној Македонији) забиљежена радијација која је осам пута већа него што је био просјек у годинама прије бомбардовања.

- Дакле, загађења су ваздушним путем пренета, поготово тај диоксин који је путем ваздушних струја доспео далеко, хиљаде километара даље од места где је било само бомбардовање - нагласио је Ристић.

Ристић је додао да је истакнуто да је бомбардовање било потпуно противправно, уз кршење свих међународних норми, да је према карактеру злочиначко, јер није имало апсолутно никакав војни ефекат, али је донијело погубне посљедице по људе који живе на том подручју и по еко систем, који се налази на бомбардованим локацијама.

- Такође, ја сам констатовао да је тај чин бомбардовања израз суштинске немоћи читавог концепта западне цивилизације да на један смислен, праведан начин решава конфликте у региону. Надамо се да се то никада никоме више неће поновити - навео је Ристић.

Ристић је истакао чињеницу да је више од 30.000 граната са кошуљицом од осиромашеног уранијума употријебљено на простору Косова и Метохије и дијелова јужне Србије, да је бомбардовано око 112 локација, а употријебљено неколико милиона метака калибра 30 милиметара у митраљирању циљева на земљи, што је већа количина осиромашеног уранијума него што је употријебљена у Заливском рату када су САД напале Ирак.

- Током бомбардовања Србије ослобођене су хиљаде тона најтоксичнијих и најканцерогенијих материја, почевши од нафте и нафтиних деривата, затим винијум хлорид мономера, диоксида, фурала, пиралена, огромне количине сумпор-диоксида и многих других загађивача. Ради се о десетинама хиљада метара кубних тих материја - рекао је Ристић.

Треба нагласити, додао је он, да та муниција са осиромашеним уранијумом садржи радиоактивни изотоп 238 уранијума, чије је вријеме полураспада 4,5 милијарди година, што практично значи да заувијек остаје тамо гдје је испаљено.

Ристић је истакао да, и поред ових објављених података, још нико никада није систематизовао све податке који су везане за све те контаминације и посљедице НАТО бомбардовања, нити у Србији постоји један систематизован и цјеловит извјештај о свим аспектима бомбардовања и његовим посљедицама.

Он је додао да је добро што се покрећу тужбе пред српским законодавством гдје жртве бомбардовања улазе у процес тражења надокнаде од оних који су извршили то бомбардовање, а као позитиван примјер навео је пресуде пред италијанским правосуђем, гдје је више десетина италијанских војника из Кфора, који су службовали на Косову и Метохији, добило спорове против државе Италије и наплатило штету.

Ристић је навео да је најважније што су практично тим судским процесима доказане катастрофалне посљедице по њихово здравље, јер треба знати да је из италијанског контингента Кфора умрло више од 200 људи, који су били на самом Космету.

- Очигледно је да та веза постоји и да још није довољно добро истражена, да је оптерећена многим политичким аспектима и да се просто понекад осјећа и страх компетентних појединаца, који би о томе могли много да кажу, али и страх институција да се, наводно, не би замјерали такозваним жпријатељима са Западаж - навео је Ристић.

Ристић је оцијенио да Србија и Република Српска треба да слиједе чињенице, да се баве истином и да треба да покажу самопоштовање и поштовање према жртвама тиме што ће ту истину да саопште.

- Нема места за било какво уздржавање од саопштавања те истине и то политички системи и Републике Српске и Србије треба тако да артикулишу, да се пружи потпуна подршка домаћим институцијама да овај проблем целовито сагледају - истакао је Ристић.

Истраживање, које је Ристић заједнички радио са деканом Шумарског факултета у Бањалуци Маријаном Каповић Соломун и групом аутора, под називом "Здраво земљиште - здрави људи", уврштено је као поглавље 11 у књигу "Веза здравља земљиште - човјек" професора Ратана Лала, а у њему је обрађен проблем контаминације земљишта на Балкану, гдје је посебно указано на проблем НАТО бомбардовања и контаминације земљишних ресурса Србије и Републике Српске.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.