Ратификовање споразума Изетбеговић-Туђман или међународна арбитража?

Сарајево - Поводом најаве премијера Хрватске Зорана Милановића да ће Влада на чијем је челу упутити Хрватском сабору на ратификовање Споразум о граници с БиХ, који су 1999. потписали хрватски предсједник Фрањо Туђман и предсједник БиХ Алија Изетбеговић,

Агенција ФЕНА је затражила коментар помоћника министра иностраних послова БиХ за билатералне односе Амера Капетановића.

На питање колико би ратификација Споразума Изетбеговић-Туђман у Сабору Хрватске и у Парламентарној скупштини БиХ, олакшала рјешавање отворених питања границе између БиХ и Хрватске, Капетановић је одговорио потврдно јер би питање границе, која је најдужа у региону, било окончано договором, без међународне арбитраже.

“За Хрватску је ово важно јер ствара увјете да у реалном року уђе у Шенген, док је за БиХ ово питање битно како са аспекта верифицирања копнене, тако и одређивање морске границе. Ми смо, по УН конвенцији о праву мора, поморска земља са свим припадајућим правима и ако је већ тако, онда је јако важно да верификујемо границу на мору, појас територијалног мора и излаз на отворено море. За ЕУ, пак, ово је питање од изузетног значаја из читавог низа разлога: од сигурносних до економских” прецизирао је Капетановић.

На питање да ли би то било најприхватљивије рјешење за обје стране, односно једнако праведно за обје државе, Капетановић каже како је тешко прејудицирати коначну одлуку Парламентарне скупштине БиХ и Предсједништва БиХ о овом питању.

“Јер, напомињем да ни БиХ још није завршила процедуру ратификовања овог споразума. Они ће својом ратификовањем или одбијањем ратификовањае на најбољи начин рећи колико је то прихватљиво, односно неприхватљиво за БиХ”, каже помоћник министра спољних послова БиХ за билатералне односе.

У разговору за Агенцију ФЕНА, а на питање да ли ће “рјешење” граница како предвиђа Споразум бити окосница разговора на трилатералном састанку 19. септембра у Бриселу или постоје и друге варијанте, Капетановић каже да ће се о отвореним питањима између БиХ и Хрватске разговарати и у том контексту.

“Па тешко га је (Споразум Изетбеговић-Туђман оп.а.) негирати као чињеницу и мислим да ће у том контексту и бити разматрано, али опет без прејудицирања коначног става БиХ. Јер како сам већ неколико пута раније нагласио и мислим да је битно да то стално понављамо: Министарство вањских послова БиХ неће преговарати о коначним рјешењима. Разговараћемо о модалитетима, а коначну преговарачку позицију може утврдити само Предсједништво БиХ, односно Парламентарна скупштина БиХ”, нагласио је Капетановић.

Споразумом Изетбеговић-Туђман из 1999. године БиХ би добила врх полуотока Клека и оточиће Велики и Мали Шкољ у малостонскоме заљеву. Споразум је базиран на постулатима међународног права.

Комесар за проширење ЕУ Стефан Филе сазавао је састанак “трилатерале” у Бриселу 19. септембра на којем ће се разговарати о отвореним билатералним питањима БиХ и Хрватске и начину њихова рјешавања прије пуноправног чланства Хрватске у ЕУ. Тим прије што та отворена питања имају одређене импликације како на БиХ тако и на Хрватску, консеквентно и на ЕУ.

Очекује се да ће бити разматрана сва питања око којих се у посљедње вријеме и у хрватској и бх. јавности доста полемизује: границе на копну и мору, коридор поред Неума, приступ луци Плоче, гранични пријелази са инспекцијским надзором (БИП-ови)...

Делегације ће на састанку 19. септембра у Бриселу предводити министри иностраних послова БиХ и Хрватске Златко Лагумџија и Весна Пусић, а ЕУ би на састанку требало да представља чак неколико комесара за различите области.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.