Распудић: У БиХ не постоји консензус ни на симболичном нивоу

Сарајево - У БиХ не постоји консензус ни на симболичном нивоу као што је обиљежавање празника, што показује колико је ситуација у овој земљи, која је под протекторатом међународне заједнице, неријешива, изјавио је политички аналитичар Нино Распудић, преносе агенције.

- БиХ је протекторат међународне заједнице, гдје још није постигнут консензус три конститутивна народа око тога треба ли бити БиХ и каква би она требало да буде - рекао је Распудић.

Он је навео да се то, између осталог, види и на примјеру на који начин је изабрана застава БиХ или на празницима који се никада не славе на цијелој територији БиХ, јер свако има своја сјећања.

- Ситуацију око празника видим само као једну симболичну рефлексију дубинског конститутивног проблема БиХ. Чињеница је да нема унутрашњег консенсензуса за њен опстанак у оваквом облику - закључио је Распудић.

Aнтић: Обиљежавање 1. марта на нивоу провокације

Историчар Чедомир Антић из Напредног клуба изјавио је да је наметање обиљежавања 1. марта као дана независности БиХ на нивоу провокације.

- Ако неко жели да слави тај дан то је његова ствар, али наметати то БиХ, која је данас консензуална држава, у којој постоје два равноправна ентитета и три равноправна конститутивна народа, мислим да је на нивоу провокације - нагласио је Антић.

Он је оцијенио да је врло лоше што се датум референдума из 1992. године као празник слави у Федерацији БиХ и указао да би “било више среће” да је садашња државност БиХ започела споразумом, на начин на који је успостављена 21. новембра 1995. године у Дејтону.

- Да су поштована права конститутивних народа, да није кршен Устав Социјалистичке Републике БиХ, а врхунац кршења Устава био је референдум и признавање његових резултата, вероватно би био избегнут рат, земља би била срећнија, а грађани задовољнији - оцијенио је Антић.

Он је истакао да је референдум 1992. године био, прије свега, посљедица сплета околности које немају много везе са БиХ.

- Све до краја 1991. године у БиХ је преовладавало уверење да она треба у неком виду да остане у оквиру заједничке државе са Србијом, Црном Гором и, вероватно, Македонијом. Тек када су и велике силе и политика Хрватске довеле до тога да се ствари радикализују, у вођству тадашњих муслимана превладало је уверење да је могуће створити независну државу противно вољи једног од конститутивних народа - констатовао је Антић.

Он је истакао да је референдум из 1992. године прекршио правила и институције које су штитиле равноправност народа и грађана БиХ успостављене Уставом Социјалистичке Републике БиХ и амандманима тог устава, који су касније доношени.

Антић је рекао да референдум из 1992. године није поштовао вољу грађана и народа за промјенама у унутрашњем уређењу, а одржан је у специфичним условима за БиХ.

Он је објаснио да је БиХ у то вријеме била једина европска држава, која није имала националну већину, односно суверени народ и морале су постојати установе које би штитиле све народе БиХ.

- Данашња БиХ по свему нема везе са Републиком БиХ која је успостављена као независна 1992. и срушена током рата, вољом свих њених народа укључујући и Бошњаке, који нису били способни да успоставе мултиетничку власт и макар какво-такво представљање Срба, па делимично и Хрвата у тој држави коју су сматрали независном - закључио је Антић.

Љубић: Тежити празницима које ће сви прихватити

Лидер ХДЗ-а 1990 Божо Љубић изјавио је да, иако 1. март није прихваћен као празник цијеле БиХ, легитимно је да га неко обиљежава, посебно у Федерацији БиХ, али да треба што мање пажње посвећивати стварима које изазивају фрустрације.

- Слави се доста празника у БиХ који нису усвојени као заједнички, па у овом моменту у томе не видим ништа спорно. Не бих томе придавао превише значаја што неко слави одређене празнике, а други не. Треба што мање пажње посвећивати стварима које нас дијеле и изазивају фрустрације - рекао је Љубић, коментаришући чињеницу да у БиХ углавном само Бошњаци славе 1. март као празник тзв. независности БиХ, док Срби и велики дио Хрвата не.

На констатацију да су 1. марта 1992. године и Хрвати у БиХ гласали на референдуму за независност, а да сада већина припадника овог народа не празнује тај дан, Љубић је истакао да “Хрвати немају разлога да славе ниједан датум из савремене историје БиХ”.

- Треба тежити томе да се усвоје службени празници које ћемо сви заједно да славимо - поручио је Љубић.

Aнђелковић: Гурање прста у око Србима

У вријеме када се прича о помирењу и о потреби сарадње народа у БиХ и региона, запањујуће је да се у Федерацији БиХ и даље као дан независности слави 1. март, датум којим је БиХ гурнута у рат, рекао је историчар Драгомир Анђелковић.

Он је истакао да је неспорна чињеница да по Уставу тадашње СР БиХ и Југославије ниједан конститутивни народ није смио да буде надгласан.

- Тим референдумом Срби су мајоризовани, надгласани, наметнуто им је оно што не желе и тако је потпаљен рат у БиХ. Данас се чак иде толико далеко са безобразлуком да се тражи да тај дан, који је био увод у рат, потпаљивање рата, славе чак и Срби у БиХ - рекао је Анђелковић, који је и извршни директор Центра за стратешку сарадњу.

Он је оцијенио да је потпуно неприхватљив захтјев да се дан када је одржан нелегалан референдум слави као празник на нивоу БиХ, и напоменуо да чак и када се то ради на нивоу ФБиХ, то јесте увредљиво за Србе и “на неки начин против политике мира и сарадње о којој се толико прича”.

- У Федерацији би коначно морали да схвате, да ако желе мир и нормалан развој БиХ, треба да престану да гурају прст у око Србима, да их понижавају и вређају, те да се ради сарадње и мира окрену будућности и нормалним људским вредностима, а не обележавању оних датума који су везани за рат, несрећу и све оно што се лоше десило - рекао је Анђелковић.

У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као “дан независности”, док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.

На тај дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је и српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.