Ране из Добровољачке још нису зацијелиле

Сарајево - Војнике ЈНА у колони у Добровољачкој улици ни криве ни дужне убијали су као глинене голубове, а срамотно је да ни након 22 године нико за тај злочин није одговарао. Добровољачка је стуб срама правде.

Тим ријечима своју исповијест за "Глас Српске" почиње један од живих свједока дешавања у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године поручник ЈНА Жељко Пантелић из Шапца. Он ће у суботу, 3. маја, по други пут доћи у Сарајево да ода пошту својим колегама који су у Добровољачкој побијени само зато што су носили униформе ЈНА.

Заробљавање

Ужасних догађаја од 2. и 3. маја 1992. године, каже, сјећа се као да су јуче били. Његова је голгота почела 2. маја прије 22 године када су почели напади на војску ЈНА. Рањен је тромблонском мином док је покушао да угаси камион који је био погођен. Гелери су му се зарили у главу, руку и плећа.

- Муслиманске снаге непрестано су пуцале по Другој армијској области, а пуцњава је трајала и ноћу. Сутрадан око осам или девет часова добили смо обавештење да је постигнут договор да се прекину борбена дејства и да ће Алија Изетбеговић доћи из Лукавице, а да ће војска из касарни бити евакуисана у Лукавицу - прича Пантелић.

Иза поднева стигло је неколико камиона из Лукавице за евакуацију војске, јер су они које су имали углавном били запаљени.

- Први део колоне у којој је био генерал Милутин Кукањац је већ кретао, а ја сам био у задњем возилу другог дела колоне. Нисмо одмакли ни педесетак метара од капије када сам путем мотороле чуо разговор Кукањца и једног заставника. Кукањац је рекао да су прошли, да је Алија Изетбеговић са њим у транспортеру. Два транспортера UNPROFOR-а, који су ишли за нама, су напустили колону. Одједанпут су отворена врата на мом комбију и на образу ми се нашла цев пиштоља - сјећа се Пантелић.

Након тога је, према његовим ријечима, почела драма.

- Пар метара даље су почели да пуцају на нас. Када су дошли до комбија извукли су ме из њега и бацили на асфалт. Наредили су ми да легнем и у уста су ми ставили цев пушке. Казао сам им да сам рањен и да немам оружја, а они су повикали "Лези, маму ти четничку" - каже Пантелић.

Био је ужаснут када је видио мучење заставника Гојка Вукшића.

- Био је у доњем вешу. Шутали су га ногама, а био је у бесвесном стању - прича Пантелић.

Голгота

Заједно са колегом превезен је у болницу Кошево, али им љекари нису успјели ни санирати ране.

- У собу су ушла тројица и један од њих је рекао: "Пожури, тамо гдје иде неће му требати завој". Рањеног и полусвесног су ме вукли и непрестано тукли. Крв је лила на све стране - наглашава Пантелић.

Одведен је у неку просторију и везан за стуб.

- Дошао је неки човек, ударио ме, узео нож, ставио ми га под грло и рекао ми: "Сад ћеш да видиш како балије сунете". У том моменту је неко дошао и одгурнуо га - истиче Пантић.

Послије тортуре су га одвели напоље и прислонили уза зид.

- Довели су војнике, а чуо сам и репетирање пушака и команду: "Пали". Нешто је бљеснуло и ја сам пао. Након тога се чуо смех - прича Пантелић.

Послије тога смјештен је у просторије у ФИС-у гдје је било још заробљених. Није га било ни на једном списку који је гарантовао излазак из пакла.

- Једино ми је у глави било да морам побећи, јер ме ни на једном списку није било и било је очигледно да сам био планиран за ликвидацију и да ме живог неће пустити - каже Пантић.

Побјегао је захваљујући невјероватном сплету околности.

- Замолио сам да ми помогну да одем у тоалет низ степенице док аутобуси који су стигли не потрпају оне за размену. Већина заробљеника је била полугола и силазили су низ степенице. Ја сам тада скинуо горњи дио униформе и везао је око појаса. Умешао сам се међу војску. Чудом божијим врата аутобуса су била наспрам излаза и ја сам одмах улетио и легао између седишта. Иако су викали: "Држ'те поручника" ништа се више није могло урадити, јер су на свим вратима стајали војници UNPROFOR-а - посљедње је чега се сјећа Пантелић прије него што се онесвијестио у аутобусу.

Очи је отворио тек у Лукавици, а послије тога дуго се лијечио на Корану. Данас живи у Шапцу. Изјаве о дешавањима у Добровољачкој дао је неколико пута, али истрага није макла са мјеста.

- И данас ми је горак укус у грлу када се помене Сарајево, али ипак долазим да одам пошту убијенима. Добровољачка не сме да буде заборављена, јер ране ни послије 22 године нису зацелиле - истиче Пантелић.

Обиљежавање годишњице

Обиљежавање годишњице страдања војника почеће 3. маја у 9.30 часова у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима, а потом је за десет часова предвиђен одлазак у Сарајево и од 10.30 до 11.30 мирна шетња Добровољачком.

Предсједник Пододбора Владе РС за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић изјавио је да је добио увјеравања да ће обиљежавање безбједно протећи.

Предсједник "Зелених беретки" општине Стари Град Вахид Алић рекао је у петак да ће припадници "Зелених беретки" у десет часова "одати почаст својим борцима који су дали животе на том простору". Током прошлогодишњег обиљежавања, док су породице жртава палиле свијеће на мјесту злочина, на другој обали Миљацке припадници некадашњих "Зелених беретки" развили су ратну заставу РБиХ и уз псовке и увреде дочекали породице убијених војника.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се 3. маја мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН са генералом Луисом Мекензијем на челу, руководило је тадашње политичко и војно руководство РБиХ са тадашњим чланом Предсједништва РБиХ Ејупом Ганићем на челу. Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Алија Изетбеговић, колона је нападнута из засједе. На војску у Сарајеву пуцано је и дан раније, када је нападнут Дом ЈНА, а све касарне у овом граду блокиране су и стављене под опсаду муслиманских паравојних снага. У нападима су убијена 42 припадника ЈНА, 107 је рањено, а више од 200 заробљено.

Истрага

ЦЈБ Српско Сарајево је 25. маја 1996. поднио прву кривичну пријаву против девет особа, коју је 27. априла 2005. МУП РС допунио и проширио на 15 осумњичених за злочине у Добровољачкој. Тужилаштво БиХ је 2003. покренуло истрагу, али никада није подигло оптужницу.

Страни тужилац Тужилаштва БиХ Џуд Романо донио је 17. јануара 2012. наредбу о обустављању истраге у случају "Добровољачка" против 14 лица, међу којима и Ејупа Ганића, Заима Бацковића и генерала Армије РБиХ Јована Дивјака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.