Рајко Кузмановић: Република Српска постала лидер у БиХ

Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић у интервјуу за "Глас Српске" каже да су стабилност и просперитет Републике Српске, прије свега, резултат квалитетног и ефикасног њеног уређења као државотворног ентитета БиХ.

Упозорава да нису ријетки случајеви када заједничке институције показују свој маћехински однос према Републици Српској и истиче да је то штетна политика.

- Несхватљиво је да РС, као државотворни ентитет и конститутивни дио БиХ, не третирају као дио своје земље. Таква политика је штетна, прије свега за цијелу БиХ, каже Кузмановић.

Истиче да је Споразум из Пруда вјесник новог времена и боље будућности ове земље и да очекује његову парламентарну потврду и конкретизацију.

Подвлачи да је оправдан став РС да више неће пристајати на одузимање својих надлежности и да тражи враћање оних које се лоше обављају на нивоу БиХ. 

* ГЛAС: Како данас видите Републику Српску?

КУЗМAНОВИЋ: Република Српска је, у посљедњих неколико година, успјела да се наметне као лидер у Босни и Херцеговини. Општеприхваћено је и у земљи и у иностранству да је РС постала стабилнија и просперитетнија. Стабилност и просперитет су резултат квалитетног и ефикасног уређења Српске као државотворног ентитета БиХ. Том напретку доприноси, прије свега, актуелна власт која има јасну визију економског и социјалног развоја коју посредством развојних програма спроводи у дјело и она јединствено дјелује. Влада, ресорна министарства и остали субјекти су успоставили повољну и стимулативну фискалну политику, услове за страна улагања, концесије, равномјернији развој, већу запосленост. О томе најбоље свједочи оно што је учињено у Српској - путна инфраструктура, енергетски систем, ревитализација привреде, програм запошљавања. Као предсједник Републике сасвим компетентно могу да оцијеним да је у РС успостављена потпуна хармонија и сарадња свих органа: предсједника Републике, Народне скупштине и Владе. Сви дјелујемо на остварењу јединственог плана, а то је побољшање животног стандарда наших грађана, стварање позитивног економског и социјалног амбијента и политичке стабилности и безбједности.

* ГЛAС: Одавно ниједан састанак страначких лидера није изазвао сукобљене ставове и подјелу политичара и странака као што је то учинио Прудски споразум. О чему се ради?

КУЗМAНОВИЋ: Народи БиХ заслужују да коначно добију стабилну, одговорну и ефикасну власт, као и државу по својој мјери и потреби. Значај и ефекте споразума тројице водећих страначких лидера из Пруда потребно је сагледавати у контексту опредјељења РС. Оно што подупире и оснажује тај споразум јесте постојање политичких партија које се истински залажу за европску будућност земље, као и оних који желе да се придруже договору СНСД-а, СДA и ХДЗ-а. Нажалост, постоје и одређене ретроградне, деструктивне снаге које онемогућавају напредак земље, а које су, прије свега, оличене у Странци за БиХ и њеном лидеру Харису Силајџићу.

* ГЛAС: Да ли Прудски споразум одговара РС?

КУЗМAНОВИЋ: Тај споразум је у складу са интересима РС. Прудски споразум представља и доказ да у БиХ постоје политичке снаге које су способне и желе компромис и договор. У контексту међународних и унутрашњих односа тај споразум је вјесник новог времена и боље будућности ове земље. Због тога и очекујем његову парламентарну потврду и конкретизацију као и пуну легализацију доношењем законских рјешења.

* ГЛAС: Често се дешава да заједничке институције отежавају реализацију битних привредних аранжмана у РС? 

КУЗМAНОВИЋ: Нису ријетки случајеви кад заједничке институције показују свој маћехински однос према РС. Несхватљиво је да РС, као државотворни ентитет и конститутивни дио БиХ, не третирају као дио своје земље. Таква политика је штетна, прије свега, за цијелу БиХ. Тренутно је актуелан проблем подјеле CEMT дозвола које врши Министарство саобраћаја и комуникација БиХ. Оно је најгрубље прекршило принцип по коме само трећина дозвола треба да припадне превозницима из РС. Влада и ресорно министарство спремни су да заштите интересе превозника из Српске. Слично је било и са давањем атеста на квалитет горива у Рафинерији нафте у Броду и за њен почетак рада.  

* ГЛAС: Хоће ли амандманским измјенама Устава бити прекинут пренос надлежности са РС на БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Сасвим је оправдан став РС да више неће пристајати на одузимање својих надлежности и да тражи враћање оних које се лоше обављају на нивоу БиХ. Устав БиХ јасно је утврдио надлежности државе техником набрајања њених функција, док је општом нормом утврдио да све остало припада ентитетима. Међутим, неуставним и противправним дјеловањем тај баланс је нарушен на штету ентитета. Пренос надлежности је вршен под изговором успостављања функционалнијих институција на нивоу државе, а добили смо скупе и нефункционалне институције. Уставним амандманима мора се дефинисати, вјероватно, модел федерално-конфедералног државног уређења. Утврдиће се шта је чија надлежност и како и када се неке од надлежности могу вратити ентитетима. Европски је тренд да се све државне функције остварују на нивоима власти који су ближи грађанима. Подсјећам и на то да је и Народна скупштина РС у Резолуцији о циљевима и мјерама политике РС обавезала на утврђивање процедуре за пренос и за враћање надлежности.  

* ГЛAС: Многи стручњаци и аналитичари сматрају да је највећи проблем стварања демократског друштва неуспјела реформа правосуђа. Како Ви гледате на то питање?

КУЗМAНОВИЋ: Правосудни систем не функционише примјерено демократској и правној држави. Сама чињеница да странци обављају улоге судија и тужилаца, да имају енормно високе зараде и да никоме у овој земљи не полажу рачун за свој рад, захтијева да се постави питање одрживости оваквог система правосуђа. Непримјерено је једној европској држави, која тежи чланству у Европској унији, да правосудну власт врше страни држављани који немају никакву одговорност према нашим демократским институцијама. Они су само политички егзекутори по потреби. Иста ствар је и у Уставном суду БиХ. Уз све то, Тужилаштво и Суд БиХ, чије је сједиште у просторијама које су у протеклом рату служиле као концентрациони логор за српске цивиле, не чини ништа да би се процесирали ратни злочини почињени над српским народом. Сваку осуду заслужују и монтирани политички и судски процеси који се воде против српских и хрватских политичара као очигледно средство уцјене и принуде над "непослушним" домаћим политичарима од стране појединих међународних чинилаца. Такав систем мора бити убрзано и суштински измијењен и уређен према принципима владавине права, демократије и заштите права и слобода човјека и грађанина.

OHR

* ГЛAС: Каквом видите РС и БиХ ако средином 2009. године буде укинута Канцеларија високог представника?

КУЗМAНОВИЋ: У новим политичким односима у БиХ, након укидања OHR-а, РС и њени представници наставиће са конструктивним приступом у рјешавању проблема. Залажемо се за транзицију OHR-а у Канцеларију специјалног представника Европске уније. Као демократе и легалисти, принципијелно смо против постојања центра моћи који је изнад и изван Устава и закона, а што БиХ чини својеврсним протекторатом.

Европа

* ГЛAС: Шта нас чека у наредним годинама?

КУЗМAНОВИЋ: Пред нама је велики посао на испуњавању услова за пуноправно чланство БиХ у Европској унији. Налазимо се у фази обавезног усклађивања националног законодавства са законодавством ЕУ. Влада Српске је, у том смислу, задужила сва министарства и органе управе да се брину о процесу усаглашавања нормативних аката са ацљуис цоммунаутаире, односно правним тековинама ЕУ. Aко буде разума и спремности, до половине ове године биће испуњена два услова и пет циљева Савјета за имплементацију мира, како би постали дио слободне заједнице демократских држава и народа каква је Европска унија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.