Радован Вукадиновић: Рјешење ширење ЕУ на западни Балкан

Интерес ЕУ јесте спровођење њених стандарда, а он није прописан једним моделом који се најчешће своди на централизацију и постојање јаке територијалне власти. Важно је да се стандарди ЕУ изврше, у 27 држава нема јединственог модела, зашто тражити веће европејство од других? Свака државна структура која омогућава ефикасност која може да опстане је пожељна структура за ЕУ.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Центра за право ЕУ из Србије Радован Вукадиновић.

Он је додао да би проширење ЕУ на цијели западни Балкан било једно рационално рјешење које би амортизовало тензије.

* ГЛAС: Одлука о додјељивању статуса кандидата Србији за чланство у ЕУ требало би да буде донесена данас, а још је неизвјесно какав ће бити исход?

ВУКAДИНОВИЋ: Сам исход гласања није толико важан колико је важна, интересантна или необична клима која је створена пре гласања. Клима којом се подгрејава неизвесност постаје традиција у случају Србије, а бојим се да ће тако бити и у случају других држава западног Балкана. То је клима да се ниједна одлука не може донети у очекиваном или регуларном, уобичајеном поступку, него се одлука учини неизвесном постављањем неодређених додатних услова. Таква је ситуације сада са Србијом и ствара се замор од ишчекивања. Под тим утиском питање је да ли је добро или није добити кандидатуру, ако ЕУ претходно уцени и услови Србију и то на начин који се није примењивао у другим државама. Чак и кад се испуне сви услови одлука је политичког карактера, она може зависити од једне државе. Ми смо испуњавањем услова учинили сасвим довољно и више од онога што се тражи за кандидатуру.

* ГЛAС: Шта конкретно Србији значи кандидатура за чланство у ЕУ?

ВУКAДИНОВИЋ: Осим једног симболичког значења, кандидатура без отварања преговора ништа не значи. Било би разумљиво да се условљавања воде око датума отварања преговора, али вештином ЕУ и њених политичара доведени смо у ситуацију да би требало да будемо захвални ако нам уопште дају кандидатуру. То није добро за Србију, а ЕУ је на овај начин изневерила очекивања која су просечни грађани имали од ње. Требало би да смо у поодмаклој фази преговарања, али ми смо у фази да се цени подобност да ли уопште треба да будемо увршћени у групу земаља која би могла да се нада пријему. Србија је још 2000. године, и читав период до сада, показивала своје опредељење за приступање ЕУ, али бојим се да то није наишло на исто такав искрен пријем у ЕУ.

* ГЛAС: Неке земље које су биле против кандидатуре Србије промијениле су став?

ВУКAДИНОВИЋ: Промена мишљења је резултат промене политике Србије према статусу Косова и уцена да се морају испунити услови који су постављени. Не бих рекао да су одређене земље промениле мишљење, него да смо ми поново жртвовали део свога суверенитета, део своје политике, да бисмо добили неизвесну кандидатуру.

* ГЛAС: Како би, према Вашем мишљењу, ЕУ требало да поступа са земљама западног Балкана?

ВУКAДИНОВИЋ: Једино рационално решење би било да ЕУ истовремено реши питање проширења на цео западни Балкан и оно би амортизовало постојеће тензије. Проширење на цео западни Балкан је један од модела који би могао бити примењен и чија примена зависи од ЕУ. Не би требало да се води селективна политика јер се ствара утисак да се ЕУ према Србији и БиХ понаша на различит начин у односу на друге.

* ГЛAС: Како видите актуелну политичку ситуацију у БиХ, с обзиром на непостојање новог Савјета министара?

ВУКAДИНОВИЋ: Све се може употребити као аргумент и за и против. Питање формирања заједничке власти и функционалности није само питање које постоји у БиХ. То је присутно у свим савезним и свим државама које имају више ентитета и то није преседан због којег би морали зауставити процес европских интеграција. Пример за то је и Белгија која је једва саставила владу.

* ГЛAС: Колико је за ЕУ прихватљива децентрализована држава?

ВУКAДИНОВИЋ: Интерес ЕУ јесте спровођење њених стандарда, а он није прописан једним моделом који се најчешће своди на централизацију и постојање јаке територијалне власти. ЕУ хоће да постигне своје циљеве према пословици "ми хоћемо да покажемо миша, а да ли ћете ви користити белу, шарену или црну мачку да га ухватите, то је ствар опредјељења". Важно је да се стандарди ЕУ изврше, у 27 држава нема јединственог модела, зашто тражити веће европејство од других? Свака државна структура која омогућава ефикасност која може да опстане је пожељна структура за ЕУ.

Однос

* ГЛAС: Шта мислите, зашто је такав однос ЕУ, односно стално условљавање Србије?

ВУКAДИНОВИЋ: Разлози за то леже у ЕУ, али и у ситуацији која је створена у државама на Балкану, па и у Србији. Србија без резерве десет година показује своју оријентацију и опредељење, а ЕУ никако да нађе адекватан одговор да то награди, онда то показује да ЕУ није подједнако стало до земаља западног Балкана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.