Радојичић: Пресуда “Сејдић – Финци” нема ретроактивно дејство

Бањалука - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је данас да се предсуда “Сејдић - Финци” односи на Предсједништво БиХ, да треба бити проведена и да нема ретроактивно дејство, преносе агенције.

- На основу те пресуде не могу се покретати неки други ретроактивни процеси - рекао је Радојичић новинарима у Бањалуци, реагујући на иницијативу члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, који је упутио Уставном суду БиХ захтјев за оцјену уставности појединих одредаба Устава Федерације БиХ, Устава Републике Српске и Изборног закона БиХ.

Радојичић је нагласио да у Српској код избора предсједника и потпредсједника постоји проблем и да је он раније идентификован, а ради се о томе да и овдје припадницима из реда осталих није омогућено да буду кандидати.

- С те стране, вјероватно да би неки судски поступак имао сличан резултат и вјероватно ће се пред Српском, прије или касније, поставити обавеза да мијења свој Устав у том дијелу како би сви грађани имали исто пасивно право - нагласио је Радојичић.

Према његовим ријечима, било би добро да институције Српске саме, без одлука са стране, изврше промјене у Уставу Српске, додајући да се нека питања, као што је питање брисања смртне казне, није могло ријешити, јер није било политичке воље.

Радојичић је подсјетио да је 29 амандмана на Устав Српске, који нису били политички проблематични, “пало” у Клубу Бошњака тако да сада Српска нема ријешено питање брисања смртне казне, што је захтјев ЕУ и Савјета Европе.

Симић: У надлежности ентитета избор предсједника и потпредсједника

Правни стручњак и бивши члан Уставног суда БиХ Крстан Симић сматра да је неутемељен захтјев хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића Уставном суду БиХ за оцјену уставности појединих одредаба устава Републике Српске и Федерације БиХ, те Изборног закона БиХ.

Комшићев захтјев за оцјену уставности односи се на одредбе Устава Републике Српске и ФБиХ које се тичу избора предсједника и потпредсједника ентитета, те одредбе Изборног закона БиХ који говоре о избору предсједника и потпредсједника у ФБиХ и Српској.

Симић је изјавио да очекује да Уставни суд БиХ одбије Комшићев захтјев као неоснован, јер одредбе избора предсједника и потпредсједника Републике Српске и ФБиХ нису у супротности са Уставом БиХ.

- У домену је ентитета и или ентитетских устава да регулишу начин избора предсједника и потпредсједника тих ентитета. Избор предсједника и потпредсједника ентитета већ је постојао у вријеме потписивања Дејтонског споразума - појаснио је Симић и додао да до сада нико од домаћих и међународних експерата, укључујући и Венецијанску комисију, није доводио у питање начин избора предсједника и потпредсједника ентитета.

Истичући да Комшић врло често упућује иницијативе Уставном суду БиХ с циљем добијања дневнополитичких поена, Симић наводи да је циљ и овог његовог захтјева стварања другачије климе у провођењу пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у случају „Сејдић и Финци”, јер су се појавиле идеје да се избор чланова Предсједништва БиХ може организовати асиметричним принципом.

- Мислим да је то мотив због чега Комшић жели ићи у сусрет тим догађајима и стварати слику унитарне БиХ. Нема упоришта за такав захтјев, али је то покушај да се ојача капацитет БиХ у процесу имплементације пресуде “Сејдић и Финци” - појаснио је Симић.

Комшићев захтјев се односи и на неусклађености одредаба ентитетских устава с одредбама Устава БиХ, а које се односе на људска права и основне слободе, међународне стандарде и недискриминацију.

У захтјеву за оцјену уставности наглашава се да су поменуте одредбе ентитетских устава у супротности са одлуком Европског суда за људска права у предмету „Сејдић и Финци против БиХ”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.