Радник у РС јефтинији од хрватског и словеначког

БAЊAЛУКA - Радник у Републици Српској у конкуренцији земаља у окружењу, на основу трошкова рада и доприноса, јефтинији је од хрватског и словеначког, а скупљи од румунског и бугарског.

Ово показују статистички подаци и анализе, на основу којих су укупни трошкови рада и доприноса радника у Српској на годишњем нивоу просјечно износили 14.700 марака.

На основу података Завода за статистику РС, просјечна нето плата у јануару ове године у Републици Српској била је 798 марака, док је просјечна бруто плата износила 1.226 марака, што значи да се на порезе и доприносе мјесечно издвајало 428 марака.

На основу ових података и обрачуна бруто и нето плате, те доприноса, годишњи трошкови послодавца за једног радника, који прима просјечну плату, били су 14.700 марака.

Истраживања спровођена у земљама у окружењу и ЕУ показују да је Словенија земља у којој се на годишњем нивоу за радника издваја око 18.481 евро, док у Хрватској годишњи трошкови послодавца за једног радника износе око 13.907 евра.

Трошкови по истом основу за радника у Бугарској на годишњем нивоу износе 4.267 евра, а у Румунији 6.873 евра.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Ранко Милић каже да се, ако се заједно посматрају стопе пореза и доприноса на лична примања у РС, може видјети да је у Српској далеко повољнија ситуација у односу на окружење, али да огромна оптерећења стварају додатни порези и доприноси.

- Поједина оптерећења код нас су већа у односу на земље у окружењу. Рецимо код нас је теренски рад опорезован, дакле подложан је обрачуну и пореза и доприноса. Док се у ФБиХ теренски задатак може исплатити до висине 48 КМ дневно без пореза и доприноса, у РС се комплетан износ који се исплати за терен оптерећује порезима и доприносима - казао је Милић.

Додао је да се за дневнице службених путовања у Српској преко износа од 20 марака обрачунавају и плаћају порези и доприноси, док су у ФБиХ на примјер дневнице до 48 марака ослобођене и пореза и доприноса.

- Привремени и повремени послови у земљама у региону оптерећени су само порезом, док су у Српској додатно оптерећени и порезом и доприносима - истакао је Милић.

Ово је посебно изражено у новинарству гдје послодавац за хонорарне сараднике, који су већ негдје друго у сталном радном односу, уплаћује и порезе и доприносе. Тако се за једног човјека уплаћују дупли доприноси, на сталном послу и на повременом, тачније хонорарном послу.

Извршни директор Удружења економиста РС "SWOT" Саша Грабовац рекао је да је Српска била убједљиво најповољнија међу земљама у региону када је ријеч о трошковима послодаваца за раднике, али да додатни намети мијењају слику и могли би да оптерете велики број послодаваца.

- Повећан број отказа и гашења малих предузећа често је посљедица већих пореских стопа, што показују и подаци да је велики број радњи у РС затворен у прва два мјесеца ове године - казао је Грабовац.

Према његовим ријечима, послодавци у Српској су у незавидном положају од када су повећани порези и доприноси.

- Тренутак у коме је дошло до повећања пореза и доприноса био је за наше послодавце "незгодан" и неочекиван. Већи трошкови радне снаге у вријеме незапослености чине се као нелогичан потез, али он је био изнуђен огромним дефицитима у буџетима Фонда ПИО и Фонда здравственог осигурања РС - казао је Грабовац.

Порези

У Српској, према новом закону, на најнижу плату од 370 марака послодавац мора да издвоји 243 марке на име доприноса и пореза. Наиме, од 1. фебруара ове године доприноси на бруто плату запослених повећани су са 30,6 на 33 одсто.

Словенија:                 18.481

Хрватска:                    13.907,60

Република Српска:   7.736

Бугарска:                     4.267,35

Румунија:                    6.873,10

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.