Радиновић: “Караџић није знао за убијање”

Хаг - На суђењу Караџићу, војни вјештак одбране Радиновић изјавио је да Караџић као врховни командант “није имао директну надлежност” за офанзиву ВРС на Сребреницу.

- Искључиву надлежност, по Радиновићевим ријечима, имали су Главни штаб и Дрински корпус ВРС, који је напад изводио, а Караџић је “добијао извјештаје”, али се није “директно мијешао” у операцију, осим што се 9. јула 1995. “сагласио да се уђе у град.

Караџићеву Директиву 7 из марта 1995. да ВРС у Сребреници “створи неподношљиве услове потпуне несигурности без икакве наде у даљи
опстанак и живот становништва”, Радован Радиновић је назвао “најопштијим актом” чији се “највећи дио не изврши”.

Послије пада Сребренице, Караџић је наредио успостављање цивилне власти и прописан однос према ратним заробљеницима, изјавио је вјештак.

Радиновић је изјавио и да није нашао доказе за оптужбу да је становништво Сребренице било присилно протјерано, нити да је Караџић знао за убијање заробљених Муслимана.

Оптужница Караџића (68), тадашњег предсједника РС, терети за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима након што је
ВРС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву, као и за присилно премјештање жена, дјеце и стараца.

Пензионисани генерал Војске Југославије Радиновић негирао је и оптужбу да је ВРС, под Караџићевом контролом, терорисала становништво Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада.

Радиновић је прецизирао да је у граду било “50.000-70.000” припадника АБиХ, што је била “огромна густина на тако малом простору”. По експертовим ријечима, тешко је било размјестити толике снаге у граду, а не нарушити принцип заштите цивилних подручја и објеката.

- Циљ Првог корпуса АБиХ био је да контролише цијели град, деблокира град и споји се са снагама на Игману и централној Босни, посвједочио
је вјештак.

С друге стране, Сарајевско-романијски корпус ВРС је имао циљ да “одржи Први копус АБиХ у блокади”, зато што би његовим спајањем са снагама ван града “рат био изгубљен за Србе”.

Радиновић је оцијенио да је “блокада снага од СРК ВРС била потпуно легална и легитимна”. Број “статичних легитимних војних циљева” у Сарајеву, експерт одбране процијенио је на “2.200”, додајући да су легитимни циљеви били и простори којим су се у граду кретале трупе и возила АБиХ.

ВРС “узвраћала на ватру” АБиХ из града и “није било једностране ватре” ради терорисања становништва, тврдио је свједок.

На Караџићево питање да ли је пронашао иједно његово наређење за “агресивно” и “незаконито поступање” према Сарајеву, Радиновић је одговорио негативно.

- Напротив, нашао сам ваше наређење за рестриктивна дејства.

Сви цивилни објекти који су коришћени у војне сврхе били су легитимни војни циљ, изјавио је Радиновић, сугеришући да су команданти АБиХ били дужни да цивиле уклоне из зоне својих дејстава у Сарајеву.

Караџићев вјештак рекао је и да је ВРС, током рата у БиХ, проводила “дефанзивну стратегију”, у циљу одбране територија на којима су Срби били већина.

- Циљ муслиманске стране био је да је очува цјеловита БиХ, а то није могло без војног пораза друге двије стране...По дефиницији, то је офанзивна стратегија, казао је Радиновић.

Офанзивну стратегију Армије БиХ, Радиновић је назвао “преамбициозном”, с обзиром на њену снагу, због чега је стално позивала на страну интервенцију, која се “на крају и десила”.

- Ви сте често говорили да циљ ВРС није побједа и пораз друге стране, него очување и одбрана своје територије, казао је Радиновић, додајући да се стратегијом ВРС “не може добити рат, али се може одбранити”.

Бивши лидер босанских Срба оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, са територија на које је вођство на Палама полагало право.

Генерала Радиновића, сутра ће унакрсно испитивати тужиоци. Караџић је оптужен и за узимање припадника Унпрофора за таоце, 1995.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.