Радан Остојић за "Глас": Без правде нема ни заједништва

Народ који заборави своју историју и не зна своју прошлост, посебно са аспекта страдања, онда није у могућности да спозна ни садашњост нити да предвиди будућност. Рекао је то у интервју за "Глас Српске" министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић поводом 34. годишњице обиљежавања страдања српског становништва у Подрињу и Бирчу.

Са Остојићем смо разговарали и о институционалној борби за истину, аномалијама државног правосудног система, изградњи будућег спомен-комплекса у Братунцу, те због чега сматра да је илузорно вјеровати у искрено помирење и будућност БиХ на оваквим принципима.

- Често кажу "правда је спора, али достижна", али та максима, што се тиче српских жртава, никада није важила. Једино чему се ми можемо надати јесте Божија правда и суд за оне који су вршили злочине над српским народом - поручио је Остојић. 

ГЛАС: Представници институција Републике Српске, грађани и породице страдалих поново ће се ове године окупити у Подрињу како би одали почаст хиљадама српских жртава. Колико је кључно истрајавати на култури сјећања?

ОСТОЈИЋ: Окупићемо се у Братунцу и молити да се такво страдање више никада не понови и да године које претходе буду године мира за српски народ, посебно за млађа покољења. Не идемо тамо да било чије жртве омаловажавамо, нити да се инатимо и било коме пркосимо, него једноставно идемо да обиљежимо страдање српског народа и да се молимо Богу за душе невино пострадалих Срба. Обавеза нам је и да упозоримо на све аномалије правосудних институција, правосудног система БиХ, као и државе у којој живимо. Више од 30 година од завршетка рата са ове временске дистанце треба да поставимо питање да ли је оваква држава уопште могућа и да ли она има било какве шансе за опстанак ако на овакав начин третира српске жртве и све оно што се дешавало у току Одбрамбено-отаџбинског рата.

ГЛАС: Свједоци смо да се истина о страдању Срба у Подрињу и Бирчу потискује у ширим регионалним и међународним круговима. На који начин институције Републике Српске могу снажније представити свијету размјере злочина на том простору?

ОСТОЈИЋ: Са историјског аспекта често заборављамо страдања која су се десила у прошлости. С тим у вези имали смо Други свјетски рат, баш и на том подручју, али и на подручју читаве БиХ. Једноставно, данас се прича како нам је то неко забранио, како нисмо могли, али једноставно, ми и данас,  послије и више од 70 година од завршетка Другог свјетског рата, не знамо тачно колико смо жртава имали, ни гдје су егзекуције извршене, не знамо стратишта... Нисмо чак успјели сва та мјеста да обиљежимо и да на адекватан начин одемо и одамо захвалност и помолимо се Богу за невино пострадале. И зато то мора да буде сигурно једна историјска лекција, да то више тако не може. Морамо прво добро то да научимо све, да бисмо могли да дјелујемо институционално у смислу да на све могуће начине покушавамо приближити међународној заједници размјере страдања српског народа кроз историју, али и размјере страдања српског народа у току посљедњег грађанског рата. Постоји велика веза између међународне заједнице, посебно овог западног дијела, са свима онима што се дешавало у току грађанског рата у БиХ. Они који су руководили и управљали тим државама, западни центри моћи врло добро знају шта се дешавало, знају  и размјере страдања српског народа. Али су кроз политику коју воде покушавали на све могуће начине да то минимизирају. Њима није потребно ни доказивати шта се десило, јер они то неће и не желе да схвате. Али морамо на све начине да ону праву и истиниту слику пошаљемо обичним људима који живе и у Аустрији, Њемачкој, Мађарској, Француској, Енглеској... У наредном периоду институционално требамо доста више да радимо да би обичан свијет на западу сазнао које су размјере злочина и страдања српског народа на овим просторима.

ГЛАС:  Након више од три деценије, породице жртава из Братунца, Сребренице и околних села и даље чекају на правду. Како гледате на то да за  масовне злочине над српским становништвом у Подрињу, и поред бројних доказа и свједока, нико није процесуиран?

ОСТОЈИЋ: Подаци су фрапантни у смислу броја пресуђених егзекутора, злочинаца, наредбодаваца, непосредних извршилаца што се тиче Бошњака, који су извршили злочине над Србима. Према подацима, десет пута је мање њих осуђено него што је Срба. Ако се гледају укупно изречене казне, што се тиче година затвора, десет пута је више изречених казни према Србима него према Бошњацима. То говори о апсурдности правосудних институција, али и сигурно о једној смишљеној стратегији да се то намјерно тако ради. Оно што је забрињавајуће јесте чињеница шта ће се дешавати у наредном периоду. Умјесто да очекујемо да они који су чинили злочине над Србима буду процесуирани и осуђени, имамо чињеницу да се више од 200 Срба тренутно процесура. Према неким статистичким подацима, више од 50 одсто тих људи који су у процесу оптужбе и суђења, терети се за наводно почињене злочине на територији ужег и ширег простора Подриња и Сребренице што се тиче Срба.  И у наредном периоду можемо опет очекивати апсурдност правосудног система у смислу да ће и на овај број, који апсолутно не одговара стварном чињеничном стању, и даље бити суђено само Србима, док они који су чинили злочине над српским становништвом нити ће бити процесуирани нити ће одговарати. То је смишљена стратегија од стране међународне заједнице која се пресликала на правосудне институције БиХ. Све оно што је радио Хашки трибунал, предмете које тамо нису довршени, преузео је Суд БиХ и буквално наставио ону исту стратегију и онај исти наратив који је имао Хашки трибунал, а то је наратив да се суди само Србима. 

ГЛАС: Може ли се уопште говорити о искреном помирењу у БиХ када имамо селективан приступ правди, гдје се српске жртве константно минимизирају или потпуно игноришу од стране правосудних институција у Сарајеву?

ОСТОЈИЋ: Нажалост, историја се понавља. Масовни злочини који су се десили у Другом свјетском рату над српским народом апсолутно никада нису процесуирани, и ево, послије грађанског рата у БиХ, имамо, нажалост, исту ситуацију. Често кажу "правда је спора, али достижна", ја мислим да та максима, што се тиче српских жртава, никада није важила. Све ово што се сада дешава иде у прилог томе. Имајући у виду временску дистанцу од завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата, старост људи, умирање, мислим да правда никада неће бити достижна што се тиче српских жртава и што се тиче њихових потомака. Илузорно је то очекивати. Једино чему се ми можемо надати јесте Божија правда, односно да ће Божији суд, рука и казна стићи оне који су вршили злочине над српским народом. Ако гледамо са тог аспекта, илузија је очекивати да на овим принципима држава може у будућности опстати. Заговорник сам самосталне Републике Српске. 

ГЛАС: Шта је са изградњом спомен-комплекса жртвама у Подрињу?

ОСТОЈИЋ: Са том причом се кренуло прије двије године. Идејно рјешење за спомен-комплекс је урађено, као и пројектна документација. Кренуло се у експропријацију земљишта гдје треба да се гради спомен-комплекс. Мислим да би  ове године требало да се са тим пројектом крене у смислу започињања изградње меморијалног центра у Братунцу. Да ли ће ове године бити постављен камен темељац, видјећемо, али и то је у плану. То је веома значајно. Поред Градине, која је симбол страдања у Другом свјетском рату, Братунац и овај меморијални центар треба да буде симбол страдања Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату, не само са тог подручја, него са подручја читаве БиХ и Републике Српске.

ПОЛОЖАЈ БОРАЧКИХ КАТЕГОРИЈА

ГЛАС: Какав је данас социо-економски положај демобилисаних бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих на подручју Подриња и Бирча?

ОСТОЈИЋ: Сигурно да је у руралнијим срединама, гдје је привреда мање развијена, тежа ситуација у смислу да људи теже долазе до запошљавања и да постоје одређени проблеми којих нема у неким срединама као што је, на примјер, Бањалука, Бијељина, Добој, Приједор, Требиње... Сигурно постоји одређених општина на територији Подриња у којима се лакше живи, а у другим теже. Институције Републике Српске и у наредном периоду наставиће посвећивати онај степен пажње који су и до сада посвећивале борачким категоријама како би статус и положај борачких категорија  подигли на већи ниво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.