Фото: Први изборни неуспјех води странке у нестанак
Бањалука - Из судских регистара у протеклих осам година обрисано је готово 160 политичких партија, а стручњаци вјерују да ће се на политичкој сцени и убудуће појављивати нове странке и покрети и у зависности од освајања дијела изборног колача опстајати или нестајати.
БиХ је регионални лидер по броју политичких партија, а сваки изборни циклус изроди нове политичке субјекте који желе да се укључе у борбу за власт или учешћем на изборима подигну свој рејтинг и цијену. И док огромна мањина странака дјелује непрекидно, сваком изборном циклусу печат дају сезонске странке, које се по правилу буде уочи предизборне кампање и нестају с проглашењем резултата.
Потврђују то и најновији подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ о броју странака које су прецртане у судским регистрима, јер дуже од године нису биле активне нити су подносиле финансијске извјештаје надлежним органима. Законским одредбама прописано је да политичка организација престаје са радом ако не обавља дјелатности утврђене статутом у периоду дужем од године.
Евиденција ЦИК-а показује да је од 2009. до априла ове године из регистара избрисано 156 партија. Још нема података о статусу четири странке за које је почетком фебруара упућен захтјев за брисање, јер нису подносиле финансијске извјештаје, нити су се пријављивале на изборе.
- Комисија је у фебруару ове године поднијела девет захтјева за брисање странака из регистара судова. У пет случајева суд је донио рјешење о брисању - казала је портпаролка ЦИК-а Максида Пирић.
На листи избрисаних странака нашле су се, између осталих, Независна листа за мој град, Хрватска народна заједница, Партија правог пута и Унија социјалдемократа - Унија за све нас. Ти примјери потврђују дугогодишњу праксу да су из регистара махом брисане мање странке и покрети.
У невладином сектору кажу да упркос таквој ситуацији неће престати регистровање нових политичких субјеката како се ближи нова изборна година. Предсједник Стратешког одбора коалиције "Под лупом" и предсједник Форума грађана Тузла Вехид Шехић истиче да је политика најуносније занимање и да је много оних који желе да уђу у власт, не да би нешто мијењали у земљи, него да би се материјално обезбиједили.
- То је један од великих проблема бављења политиком у БиХ која је мотивисана интересом, а не општим добром. Већина улази у политику зарад личног интереса - рекао је Шехић.
Према његовим ријечима, није довољно само брисати странке из регистра, већ треба и санкционисати одговорне особе из те странке.
- Дешава се да се забрани рад политичке партије због уочених неправилности, а онда ти исти људи формирају другу странку и ништа нисмо добили. Због тога би законом требало уредити да и њима буде забрањено бављење политиком одређено вријеме - рекао је Шехић.
Сагласан је са оцјенама да се велики број странака појављује од избора до избора, додавши да ни посљедње измјене Изборног закона БиХ којима је цензус на страначкој листи за освајање мандата на локалним изборима подигнут са пет на десет, а на општим на 20 одсто неће поправити стање.
- Изборни цензус за политичке странке је остао три одсто и треба размишљати о подизању тог прага на пет одсто како би се коначно уредила ова област - закључио је Шехић.
Мале странке због слабе инфраструктуре и мреже и непрепознатљивости углавном немају готово никакву шансу за успјех на изборима, а посебно на општим изборима за које је потребна вишеструко већа подршка него на локалним.
Из невладиног сектора одавно упозоравају да је у БиХ лакше основати политичку странку него невладину организацију.
Да би невладина организација функционисала на простору читаве земље мора бити регистрована при Министарству правде БиХ, док то није случај за политичке субјекте. Као примјер наводе да странка може бити регистрована у суду у Бијељини, а подносити кандидатске листе било гдје у БиХ.
Број захтјева за брисање странака
2017. 9
2015. 13
2012. 5
2011. 4
2009. 136
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.