Протекторат при крају, притисак на Српску мијења облик

САРАЈЕВО - Усвајањем Декларације о затварању Канцеларије високог представника Народна скупштина Републике Српске послала је једну од најјаснијих политичких порука од потписивања Дејтонског мировног споразума, да БиХ више не може функционисати као међународни протекторат, већ као земља у којој одлуке доносе демократски изабрани представници народа, а не страни чиновници.

Тиме је, практично, отворено једно од кључних политичких питања у постдејтонској БиХ - да ли се земља коначно приближава крају ере међународног туторства и улази у фазу у којој ће сама одлучивати о својој судбини, без улоге високих представника, иностраних судија у Уставном суду БиХ, бонских овлашћења и наметнутих одлука.

Оставка Кристијана Шмита на позицију високог представника, на коју никада није формално потврђен у Савјету безбједности Уједињених нација, додатно је појачала утисак да се затвара једно дуго политичко поглавље обиљежено интервенционизмом међународне администрације у БиХ.

Политиколог Александар Павић оцјењује да поменута декларација представља озакоњење тог процеса и да је очигледно да се иде ка постепеном затварању ОХР-а. Како каже, треба очекивати разне отпоре из појединих европских престоница, али чим су Американци показали да желе да се међународна управа у БиХ постепено приведе крају, онда је јасно да тај процес више не може бити заустављен. Може бити успорен, како наводи, али не и враћен на старо. Према његовим ријечима, Република Српска је јасно поручила да више неће прихватити модел у којем један неизабрани страни званичник има већа овлашћења од домаћих институција.

Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да усвајање Декларације о затварању ОХР-а представља наставак борбе Републике Српске за демократске вриједности и потврду да ће истрајати у свом циљу - ослобађању БиХ од страног туторства. Према његовим ријечима, ово што ради Република Српска није борба само за интересе српског народа, већ борба за демократске и европске вриједности, која има универзални карактер. Он подсјећа да је европска вриједност слобода грађана, правна држава и могућност људи да креирају своју судбину, а не да о свему одлучује неко са стране. Анђелковић закључује да нови курс САД потврђује да она схвата да је оно што ради Република Српска у складу и са идеолошким правцем америчког предсједника Доналда Трампа, али и са интересом стабилности у међународним односима.

АМЕРИЧКИ СТАВ

Посебну тежину цијелој причи дају и поруке које у посљедњих неколико седмица и мјесеци стижу из Вашингтона. На недавној сједници Савјета безбједности Уједињених нација о БиХ представница САД Тами Брус поручила је да наредни високи представник треба да ради на пребацивању надлежности на домаће политичаре и институције.

Она је нагласила да се у БиХ ближи крај међународном туторству и да је једна фаза у БиХ завршена. Брусова је навела и да САД имају одређене кандидате уколико буде потребно именовање новог високог представника, али је истовремено поручила да његова улога мора бити транзициона, с циљем предаје пуне политичке одговорности домаћим лидерима.

Из Вашингтона се све чешће шаљу поруке да Америка више не жели да учествује у прављењу држава и нација. То потврђује и недавни документ Стејт департмента упућен Конгресу САД, у којем је истакнуто да Вашингтон више не види своју улогу у изградњи туђих држава и политичких система.

Павић сматра да је управо то суштина промјена које се тренутно дешавају. Како додаје, и чињеница да је Шмит јавно признао да су га Американци притиснули да поднесе оставку довољно говори о промјени политике Вашингтона.

ИНОСТРАНЕ СУДИЈЕ

Коментаришући ситуацију у БиХ и предложену декларацију, адвокат Бранко Лукић истиче да је тренутна ситуација одраз бољих односа Републике Српске и Запада, додајући да се све промијенило када су САД одлучиле да укину међународни апартхејд у БиХ. Како објашњава Лукић, "посао није завршен послије одласка Шмита". Према његовом мишљењу, треба укинути све Инцкове и Шмитове законе и одлуке и све надлежности морају бити враћене Републици Српској.

Некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић оцијенио је да би укидање функције високог представника представљало велики искорак и за БиХ и за међународну заједницу. Он сматра да би одлуке Кристијана Шмита требало прогласити ништавним, јер је, како каже, основ његовог дјеловања био супротан Дејтонском споразуму и одлукама Савјета безбједности УН.

Истовремено је указао и на питање иностраних судија у Уставном суду БиХ, оцјењујући да њихово присуство представља преседан у модерној Европи.

Према његовом мишљењу, иностраним судијама није мјесто у уставном и правосудном систему БиХ те да судбина БиХ мора бити искључиво у рукама народа и институција дефинисаних Дејтонским мировним споразумом.

Он сматра да би отварање ових питања могло довести и до враћања бројних уставних надлежности које су Српској током протеклог периода одузимане.

ПОСЉЕДЊИ ТРЗАЈИ

Оно што је протеклих дана додатно привукло пажњу јавности, али и указало на то да се поједини европски центри моћи неће олако одрећи контроле над БиХ, јесте ауторски текст двојице бивших високих представника у БиХ, Карла Билта и Волфганга Петрича, који су у њему позвали на укидање ОХР-а, да би БиХ био отворен нови пут - европских интеграција.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик упозорава да се иза порука Билта и Петрича крије веома опасна теза којом овај двојац сугерише Европској унији да кроз процес приступања треба да заврши послове на унитаризацији БиХ које Кристијан Шмит није стигао да обави. Према ријечима Додика, када Билт и Петрич кажу да су потребне ефикасније структуре одлучивања, јасније надлежности и ограничавање могућности блокада, онда вјероватно мисле на умањивање уставне позиције Републике Српске, њених надлежности и права вета.

Сматра да се иза формалног позива Билта и Петрича на затварање ОХР-а крије покушај да се исти политички циљеви наставе другим средствима, односно кроз процес европских интеграција и условљавања из Брисела. Како је навео, Република Српска неће насјести на овакве и сличне подвале двојице, како их је назвао, пропалих политичара. Приједлог да се питање имовине Републике Српске претвори у одговарајуће поглавље приступног процеса, према ријечима Додика, аутоматски би затворио све преговоре БиХ и Европске уније.

Слично мишљење дијели и амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, који сматра да се ради о покушају постављања кукавичјег јајета из Брисела. Како каже двојица бивших високих представника веома опасно су поставила тезу да би питање имовине, за које је Република Српска јасно рекла да о њему нема расправе, требало пренијети на поље европских интеграција, као и да у новом приступу не смије постојати право Срба у БиХ на вето.

- Билт и Петрич су схватили да су бонска овлашћења пресушила и да кроз условљавање за приступ Европској унији желе да наставе тамо гдје је Шмит стао. То неће проћи - поручио је Врањеш.

Управни одбор Савјета за имплементацију мира, на дводневном састанку заказаном за 3. и 4. јун, требало би да именује новог високог представника, за кога многи сматрају да би могао бити и посљедњи.

 

Неуспјели пројекат

Херитиџ фондација, један од најутицајнијих конзервативних истраживачких центара у САД, у својим анализама о БиХ оцјењује да је ријеч о примјеру неуспјелог западног пројекта изградње државе. Посебно се проблематизује улога Канцеларије високог представника (ОХР), која је, према оцјенама Херитиџ фондације, од привременог механизма за имплементацију мира прерасла у трајни облик међународног политичког надзора. Истакнуто је да овлашћења високог представника, укључујући наметање закона и смјене изабраних званичника, одступају од демократских принципа и слабе домаћу политичку одговорност. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.