Просјечан мито у БиХ износи 220 КМ

Сарајево - Грађани Босне и Херцеговине сматрају да је корупција четврти највећи проблем државе иза незапослености, рада владе и сиромаштва, а чак 20 посто становништва дало је мито, наведено је у извјештају "Бизнис, корупција и криминал у Босни и Херцеговини: Утицај мита и других криминалних активности на приватно подузетништво" који је данас презентован у Сарајеву.

Канцеларија Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (UNODЦ) израдио је овај извјештај уз финансијску подршку Европске унија као дио регионалног пројекта процјене корупције у земљама западног Балкана.

На основу интервјуа који су обављени с представницима 2.000 предузећа, извјештај открива да су корупција и друге врсте криминала велике препреке за приватно ппедузетништво и да имају негативне ефекте на приватне инвестиције у БиХ, казао је данас истраживач Одјељења за статистику и истраживање Михаел Јандл.

Додао је да резултати показују да значајан процент пословних субјеката плаћа мито јавним службеницима током цијеле године, а посебно је нагласио податак да се чак једна трећина мита даје за убрзање административних процедура, а један од резултата овог истраживања јест да просјечан износ мита износи 220 КМ.

Замјеник шефа Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини Ренцо Давиди је данас за економски и демократски развој државе те да је корупција у јавном сектору проблем против којег се мора опредијељено борити за што је потребна политичка воља и одлучност, али и храброст.

- Корупција је феномен који је дубоко укоријењен у бизнис сектор у БиХ. Представници бизнис сектора рангирали су корупцију као веома значајну препреку за пословање у БиХ, а један од 10 контаката између јавних дужносника и представника бизнис сектора укључује мито - потцртао је Давиди.

Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ Сеад Лисак такође је оцијенио да је у БиХ највећи проблем системска корупција што значи да постоји у сваком сегменту друштва, а високи ниво корупције је веома распрострањен.

Најавио је да ће Агенција у скорој будућности провести истраживање да би се стекла права слика о перцепцији грађана о корупцији, а тај извјештај требао би опредијелити даљњи плански рад Агенције у борби против корупције.

На питање новинара да ли су у БиХ забиљежени процесуирани случајеви за давање или примање мита, Лисак истиче да иако постоје случајеви пријаве корупције није било значајних судских пресуда за давање или примање мита, те додаје да БиХ има добре законе за спречавање корупције али је још  проблем у њиховој имплементацији.

Одговарајући на питање да ли постоји корупција у правосуђу Лисак каже да непроцесуирање случајева корупције доводи до недостатка повјерења у правосуђе што је за њега посредан одговор на то питање.

- Врста ситне корупције, која утиче на дневне животе обичних људи када су у контакту с јавном администрацијом, има  велику улогу у савременом друштву, а чак осам од десет одраслих грађана БиХ имају контакт с њом у одређеном тренутку током године - стоји у данас презентованом извјештају.

Такви контакти могу бити било шта, од медицинске посјете, уписа у школу, издавања новог пасоша или возачке дозволе, али према резултатима ове анкете, значајан број тих контакта је сумњиве природе.

Такође, пола случајева давања мита су одговор на директан или индиректан захтјев јавног званичника, али готово 40 посто мита које се даје је мито које нуде грађани што показује недостатак повјерења грађана БиХ према јавној администрацији, њеној способности да функционише без давања неке врсте мита да би се олакшале бирократске процедуре.

Распрострањеност подмићивања је већа у Федерацији Босне и Херцеговине (25,3 посто) него у Републици Српској (10,5 посто). Стопа распрострањености подмићивања је 18,2 посто за жене у Босни и Херцеговини те 23,2 посто за мушкарце.

Свако ко призна барем једно давање мита, у просјеку заправо даје мито пет пута или једном сваких 10 седмица. Готово 80 посто подмићивања је у готовини, 15 посто у облику хране и пића. У 37 посто случајева подмићивања грађани Босне и Херцеговине су иницијатори мита а у више од пола случајева се мито тражи.

Према овом извјештају основни циљеви давања мита у Босни и Херцеговини су избјегавање плаћања казне (25 посто) и убрзавање процедуре (25 посто), док се највише мита даје здравственим радницима и полицији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.