Промјеном Устава могуће регулисати војну неутралност

Може ли војна неутралност Републике Српске постати уставна категорија? Ово је била једна од иницијатива научно-стручне конференције “Устав Републике Српске, 26 година касније” чији резултат је Зборник радова, који је центар за лобирање промовисао у Бањалуци.

Аутори Зборника поручују да је Устав Српске, и поред чињенице да је мијењан са 122 амандмана, остао највиши правни акт који је гарант Српске и достојанства свих њених грађана.

Оснажити опредјељење Републике Српске да регулише статус неутралности. Два су правца којима је то могуће постићи, а која су, на научној конференцији, разматрали стручњаци из ове области. Један од њих је, према ријечима професора уставног права и једног од аутора Зборника, Миле Дмичића, измјена устава, у смислу проглашења неутралности. Други правац нуди двије могућности.

- Доношење закона о неутралности Републике Српске или организовање референдума на којем ће грађани рећи – Република Српска жели неутралан статус и властити и државе и потпуно комплементаран са ставом Србије и њеном опредјељењу за неутралном позицијом, што је још више појачање стабилности и извјесности - рекао је Дмичић.

Дмичић истиче да Устав Српске треба мијењати и да би био онемогућен пренос надлежности без уставом утврђеног поступка, али и да се обезбиједи боља заштита јавне и приватне имовине, укине смртна казна, ојачају права дјетета, локалних заједница и статус предсједника Републике, када је потребно скратити мандат.

- Устав Републике Српске је демократски, озбиљни и ваљани акт у времену опстајања. Има много несклада између нормативног и стварног, што је настало и различитим техникама мијењања - додаје Дмичић.

Мијењали су га, наметнутим одлукама, високи представници, Уставни суд и Парламентарна скупштина БиХ. У уставом предвиђеној процедури мијењан је када је ријеч о одбрани, царинама и порезима. Резултат је 122 амандмана, на 140 чланова изворног текста. Када је ријеч о евентуалним измјенама Устава БиХ, Милош Шолаја, такође један од аутора Зборника, упозорава да оне нису могуће без консензуса два ентитета и три конститутивна народа.

- Постоје мишљења да Република Српска не треба да улази у уставну дискусију, али једног дана ће се та прича морати отворити. Очигледно је да овај уставни систем не може да издржи ни изазове ни политике времена. И Република Српска мора да буде спремна и мора наћи начин да брани своју позицију, односно да изрази своје интересе који вјероватно неће бити далеко од онога што пише данас у Уставу - истиче Шолаја.

Шолаја наглашава да не може доћи до уставних промјена које би биле на штету Републике Српске, ако о њима буде вођена стручна и ваљана дискусија, без мијешања са стране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.