Сјећање на пресуду генералу Младићу: Шта је тврдила судија Нијамбе

Жарко Марковић 08.09.2026 15:27

Фото: Танјуг/АП | Ратко Младић

БАЊАЛУКА – Другостепену, правоснажну, пресуду у предмету против генерала Ратка Младића Хашки суд донио је 8. јуна 2021. године. Некадашњи командант Војске Републике Српске осуђен је тада на казну доживотног затвора за ратне злочине у БиХ.

У данима након смрти Ратка Младића многи су у јавном простору подсјећали да ту пресуду судско вијеће није донијело једногласно већ омјером 4:1 уз издвојено мишљење судије из Замбије.

Другостепену пресуду, наиме, донијело је судско вијеће које су чинили Мустафа ел-Баж из Марока, Амината Нгум из Гамбије, Елизабет Ибанда-Нахамија из Уганде, Симоур Пентон са Јамајке и Приска Матимба Нијамбе из Замбије која је гласала против потврђивања првостепене пресуде и тих дана тако навукла на себе бијес сарајевских политичара и медија.

Као посебан значајан дио издвојеног мишљења медији су прије пет година издвојили онај у којем Нијамбе наглашава улогу Момира Николића, некадашњег помоћника команданта за безбједност и обавјештајне послове братуначке бригаде Војске Републике Српске.

Приска Матимба Нијамбе

Момир Николић свуда

Он је ухапшен у априлу 2002. године, а на првом појављивању пред судијама у Хагу изјаснио се да није крив. Међутим, годину дана касније одлучује да призна кривицу, да би га Трибунал почетком децембра 2003. године осудио на 27 година затвора због злочина у Сребреници.

У жалбеном поступку казна му је смањена на 20 година. Одслужио је 12 година у затвору у Финској и у тајности је пуштен на пријевремену слободу. Према доступним информацијама, данас се са породицом налази у Шведској.

Николић је пуштен много прије него што је издржао двије трећине казне.

Судија Нијамбе у свом издвојеном мишљењу наводи да је Момир Николић имао јак мотив да лажно свједочи против генерала Ратка Младића како би из његове оптужнице отпала оптужба за геноцид и додаје да, да је Николић осуђен за геноцид, никада не би видио слободу.

- Свједок Момир Николић је неко ко се појављује свуда – свуда гдје постоје убиства, било организовањем истих или као саучесник. Признао је да скрива злочине од претпостављених, укључујући Главни штаб ВРС. С тим у вези, примјећујем и прихватам поднесак одбране да је свједок Момир Николић потврдио да је убиства скривао од својих команданата и пружио је обмањујуће информације о “асанацији/санацији” како би се прикрила поновна сахрањивања -навела је судија Нијамбе.

Она тврди да је Претресно вијеће без икаквих директних наређења, без икаквих директних доказа који повезују Младића са било којим убиствима у Сребреници, учинило највећу грешку.

- Судско вијеће је даље погријешило ослањајући се на исказ свједока Момира Николића упркос другом инсајдеру, свједоку РМ-265, који је свједочио о опортунистичким убиствима из освете и да су ратни заробљеници одведени у школе у Зворнику по наређењу свједока Момира Николића и његовог претпостављеног у ланцу безбједности од команде у бригади, потпуковника Поповића (Вујадин). Свједок РМ-265 није умијешао Младића у било којој од илегалних и криминалних активности свједока Момира Николића или Поповића - навела је Нијамбе.

Даљи наводи неколико свједока оптужбе и одбране свједоче, додала је Нијамбе, о томе да је Младић говорио заробљеним члановима 28. дивизије АБиХ да ће их нахранити, а затим транспортовати и размијенити са снагама друге стране.

Наводи суткиње Нијамбе потврдили су оно што у данима уочи изрицања другостепене пресуде тврдили и чланови генераловог тима одбране као и његов син Дарко, а то је да чланови жалбеног вијећа, осим судије из Замбије, очигледно нису ни читали доказе и аргументе изнесене у другостепеном поступку.

Случај "Толимир"

Да судија Нијамбе има нешто другачији приступ проблематици ратних злочина на подручју БиХ, свједоче и њени ставови из предмета “Толимир”, гдје је била члан вијећа у првостепеном поступку.

- Што се тиче тачке 1 (геноцид), закључила сам да оптужени Толимир није посједовао намјеру која се тражи за геноцид. Поред тога, будући да сам утврдила да оптужени није одговоран за убиство и да није било присилног премјештања из Сребренице и Жепе, као ни с њим повезаног злостављања цивилног становништва, не постоји основа за закључак да је починио било које од дјела у основи геноцида према члану 4(2) Статута која му Тужилаштво ставља на терет у оптужници. Према томе, мој је закључак да оптужени није кривично одговоран за кривично дјело геноцида - навела је тада Нијамбе.

Она је истакла и да су докази против оптуженог, у вези са свим тачкама којима се он терети, у цјелости посредни, засновани на пресумпцијама, претпоставкама и његовој стручној повезаности с онима који су починили кривична дјела која су предмет оптужнице.

- Нема доказа који би га повезивали са кривичним дјелима која су извршили његови потчињени, а докази не показују ни да је знао да се та кривична дјела врше. Веза оптуженог с тим кривичним дјелима у цјелости је изведена из његове повезаности, преко стручног командног ланца, с онима који су их заиста починили - навела је Нијамбе.

Она је тада написала и да су неки свједоци Бошњаци били склони да “преувеличавају муке” којима су били подвргнути у Поточарима код Сребренице, а такође је негодовала и због става појединих припадника холандског батаљона УНПРОФОР-а који је био смјештен у Сребреници, а који су српске војнике називали “нацистима”.

- Такве непрофесионалне изјаве на рачун српских војника показују да је у питању пристрастан свједок - навела је Нијамбе.

Приска Матимба Нијамбе била је судија Међународног резидуалног механизма за кривичне судове од 2011. године, а у богатој каријери обављала је, између осталог, и функцију правног савјетника у Међународном кривичном суду за Руанду. У Руанди је, подсјетимо, почињен геноцид над народом Тутси, а процјењује се да је у том стравичном злочину погинуло око милион људи.