Фото: Пробни рад параван за сигуран посао подобнима
Сарајево - Дио руководилаца у институцијама БиХ не оцјењује рад службеника на пробном раду, иако су обавезни да то чине, а упркос томе они су добијали запослење, због чега их је Агенција за државну службу БиХ упозорила да морају прекинути ту праксу.
На нивоу БиХ постоји 75 институција у којима је запослено око 3.700 службеника чији рад подлијеже редовном оцјењивању. Агенција за државну службу БиХ је примијетила да постоји упадљив недостатак информација у погледу оцјене пробног рада службеника и из ње проистеклог потврђивања постављења.
- Агенцији за државну службу нису достављани подаци о томе нити се стиче утисак да се законом прописане радње већином заиста и спроводе у пракси - навели су у овој агенцији.
У документу, који је потписао директор Агенције за државну службу Невен Акшамија, подсјећају да је законом прописано да након преузимања дужности државни службеник пролази период пробног рада, који обухвата увођење у посао и обављање дужности и траје 12 мјесеци. Ако је оцјена пролазна, потврђује се постављење службеника, а уколико је негативна, он мора бити разријешен.
- Обавезе институција у случају пробног рада су јасно дефинисане. Да бисмо могли утврдити да се одредбе заиста и поштују у пракси потребно је за све државне службенике чију оцјену додјељује институција и чије постављење потврђује доставити информацију о оцјењивању пробног рада уз навођење имена, презимена и оцјене службеника - навели су у Агенцији за државну службу.
Рок за достављање је мјесец од дана оцјењивања, осим у изузетним случајевима када због објективних разлога то не могу да ураде у зацртаном року. Руководиоцима институција је скренута пажња да морају доставити све информације о оцјенама службеника на пробном раду и потврђивању постављења у 2017. и 2018. години, а ако то нису у могућности, морају имати утемељено оправдање.
Предсједник Центра за заступање грађанских интереса Зоран Иванчић каже да од рада запослених у јавном сектору зависи много тога у цијелом друштву и да би због тога они морали бити примјер другима.
- Чест је случај да се запошљавају људи према подобности, а не способности. Мали дио стручних и талентованих људи запослених у јавној управи вуче за све који су добили посао. Иронично је да те институције толике године постоје, а да им још треба скретати пажњу на кључне ствари и обавезе. То, на неки начин, показује да у њима нема елементарне одговорности - рекао је Иванчић.
То је индиректно недавно потврдио и Акшамија, који је рекао да десет одсто службеника врхунски ради свој посао и заслужује највишу оцјену, а већина је добије јер руководиоци не желе никоме да се замјере.
Посљедње анализе показују да је Канцеларија координатора за реформу јавне управе потрошила око 8,5 милиона КМ за побољшање администрације, али општи став је да БиХ и даље има најнеефикаснију јавну управу у Европи. У институцијама БиХ запослено је више од 23.000 особа на чије плате и накнаде годишње одлази више од 600 милиона марака.
Посланици у Представничком дому Парламента БиХ у априлу ове године су разматрали приједлог измјена Закона о раду у институцијама БиХ које предвиђају строжа правила и јаче контроле рада службеника.
Посебна пажња посвећена је и пријему у радни однос на који годинама стижу примједбе. У предложеним измјенама је наведено да конкурсна процедура мора бити завршена у року од четири мјесеца од дана објаве конкурса, а у случају да тај рок буде пробијен послодавац мора поништити конкурс. Један од циљева је и јачање радне дисциплине, а у фокусу је и оцјењивање рада запослених, на шта је до сада било доста замјерки.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.