Пробни балони лете ка Сарајеву

САРАЈЕВО - Након пропасти неумских преговора о реформи Изборног закона БиХ, вођених у присуству специјалних представника САД-а и ЕУ, смањене су шансе за договор идућих дана, а док појединци истичу да би то могло угрозити одржавање општих избора планираних за јесен, из надлежне комисије одговарају да то није на дневном реду.

Бошњачки и хрватски политички представници нису успјели усагласити у Неуму кључне измјене Изборног закона, а тиме и Устав, у вези са избором два члана Предсједништва БиХ из ФБиХ и попуњавањем федералног Дома народа због чега, између осталог, представници Српске нису били на југу.  

Да је тешко очекивати већи искорак у наредним данима, када би у Сарајеву поново требало да се нађу за истим столом, казао је предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић, рекавши да треба бити реалан и рећи да је вријеме истекло, те да се прибојава да ће се даље само ићи на разне политичке калкулације.

Реагујући на изјаве међународних званичника да ће избори бити одржани на јесен, без обзира на исход преговора о измјенама закона, Човић је рекао да је остало много отворених питања, те подсјетио да је Уставни суд БиХ ван снаге ставио одређене одредбе Изборног закона. Према његовом мишљењу, нема формално-правних услова за организовање избора.

На те ријечи је реаговао први човјек Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Жељко Бакалар. За Срну је рекао да, без обзира на исход преговора о измјенама Изборног закона БиХ, нема сметњи за организацију избора и да ће они бити у октобру.

- Ми немамо претјеране потребе да заузимамо став за организацију избора, јер је то јасно и прецизно дефинисано законом и избора мора бити. Избори су у октобру, а расписују се најкасније 150 дана прије дана избора. Поступаћемо у складу са законом. Ако дође до измјена Изборног закона којим ће рокови и термини бити преиначени, онда може бити измјена. Пошто је очито да нема говора о томе, ми ћемо поступати по Закону који је на снази - поручио је Бакалар.

Сличан став заговара и саговорник “Гласа Српске” упућен у разговоре који се воде годинама на тему измјена Изборног закона БиХ. Сматра да је Човић алудирао на пресуду у предмету “Љубић” када је Уставни суд 2016. године оспорио дио Закона, који се тиче минималне једнаке заступљености сва три конститутивна народа у кантонима, те чињеницу да Парламент БиХ није у року од шест мјесеци пресуду спровео у дјелу, односно промијенио закон.

Међутим, подсјећа да то само по себи, иако је неиспуњена обавеза, не може да буде препрека за одржавање општих избора јер је иста ситуација била и 2018. године те је ЦИК БиХ усвојио посебну одлуку као прелазно рјешење, односно подзаконским актом према којој су попуњена мјеста.

- Избори се могу одржати, али не знам како ће се даље одвијати преговори. И ове, као и друге поруке које може чути послије неуспјеха у Неуму, можемо гледати као додатно позиционирање и испитивање пулса пред разговоре у Сарајеву - рекао је наш саговорник.

Предсједник Форума грађана Тузла и члан Стратешког одбора “Коалиције под лупом” Вехид Шехић подвлачи да у БиХ нема политичке одговорности, те да је скептик да домаћи актери, без јаких притисака, могу договорити потребне реформе. Уз то, за “Глас” истиче да Устав БиХ гарантује активно и пасивно бирачко право.

- Нико нема право да онемогући грађане који имају бирачко право да га не користе јер то гарантује Устав, а касније и Изборни закон - закључио је.

Спор око новца

Жељко Бакалар је изјавио да ЦИК још није добио одговор из Министарства финансија и трезора БиХ на чију адресу су, како је затражено из тог ресора, послали кориговани оперативни и динамички план гдје су тражили исти износ средстава уз одређену техничку корекцију захтјева. На питање шта ће се десити уколико новац не буде одобрен, одговорио је да, у том случају, морају чекати усвајање буџета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.