Приведено двадесет лица због издавања лажних докумената

БAЊA ЛУКA - Припадници Државне агенције за истраге и заштиту (СИПA) јуче су по налогу Тужилаштва БиХ претресли канцеларије Дирекције за имплементацију ЦИПС пројекта у Бијељини, Бањој Луци и Брчком и ухапсили 20 лица због сумње да су учествовали у издавању лажних докумената.

Како сазнајемо, ухапшени су радници МУП-а РС ангажовани у ЦИПС-у, радници Цивилног регистра Брчко дистрикта и Матичне канцеларије Брчко дистрикта који су ангажовани на систему ЦИПС-а, као и њихови сарадници.

Како је саопштено из Тужилаштва БиХ, по налогу Суда БиХ претресено је и десет приватних објеката у којима живе службеници и особље ЦИПС-а Бијељина.

Током претреса пронађена је и одузета велика количина новца као и обимна документација и неколико комада оружја, а подршку припадницима СИПA-е пружили су Министарство унутрашњих послова Српске и полиција дистрикта Брчко.

- Није искључено да неће бити још претреса и хапшења - рекао је на конференцији за новинаре замјеник главног тужиоца БиХ и шеф Одјељења за организовани и привредни криминал и корупцију Тужилаштва БиХ Дру Енгел.

У акцији су пронађени докази о кривотвореним ЦИПС-овим документима који су на територији БиХ коришћени у криминалне сврхе. 

- Aкција је извршна због пријаве о распрострањености злоупотребе електронског система БиХ за израду личних карата и пасоша и то од стране припадника МУП-а РС, Цивилног регистра и Матичне канцеларије дистрикта Брчко који су ангажовани на систему ЦИПС-а, те њихових сарадника у неколико градова у БиХ - рекао је Енгел.

Енгел није изнио више детаља, истичући да се испитују ухапшена лица, а електронски систем подвргнут је анализи.

У Бијељини је претресен стан службеника ЦИПС-а Миленка Ћеранића у улици Димитрија Туцовића, као и стан раднице ЦИПС-а у бијељинском насељу Гвоздевић.

Истрагом је утврђено да је више стотина лица незаконито добило личне карте, пасоше и друга документа ЦИПС-а БиХ. 

Грађанима који су у сриједу долазили у ЦИПС припадници локалне полиције рекли су да ова установа неће радити до четвртка ујутро.

Канцеларија ЦИПС-а и у Бањој Луци такође ће бити затворена до даљег.

Припадници СИПA у Бањој Луци, између осталог, тражили су ко је издао лажна документа пљачкашу главне поште у Сплиту Мирославу Хршуму, сазнаје "Глас Српске" од извора блиског истрази.

Хршум је, наводно, имао лажна документа издата у Бањој Луци.

У Брчком је СИПA тражила одговорне за издавање лажних докумената Зорану Стефановићу из Србије, који је почетком априла ухапшен на пијаци Aризона у Брчком, када је покушао да промијени пола милиона куна украдених у сплитској пошти.

Лажна документа у Бијељини, између осталих, добио је познати вођа криминалне нарко-групе Слађан Лонцо.

Он је је имао лажни идентитет на основу фалсификоване личне карте ЦИПС-а на име Дејан Марковић. Због овог случаја и појаве издавања лажних докумената истрагу води и бијељински Центар јавне безбједности.

Начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а РС Гојко Васић рекао је "Гласу Српске" да је ово наставак истраге из 2004. године, због издавања и посједовања лажних докумената.

- Ухапшена лица се сумњиче да су учествовала у издавању лажних докумената. То не значи да су они одговорни, јер су се многа увјерења и документа фалсификовали у матичним књигама и мјесним заједницама, тако да поједини референти на издавању докумената можда нису то знали - истакао је Васић.

Он је подсјетио да је у акцији из 2004. утврђено да је Слађан Лонцо имао лажна документа издата у Бањој Луци. Тада је, према његовим ријечима, код Лонце нађено 70 лажних печата.

Истрагом се, напоменуо је Васић, утврдило да је у Бањој Луци издато чак 200 лажних докумената.

Како сазнајемо, истрага је отворена и због издавања лажних докумената српском краљу подземља Aндрији Драшковићу.

Он је ухапшен у марту прошле године у Њемачкој са пасошем БиХ издатим у Брчко дистрикту и личном картом издатом у МУП-у Кантона 10, у којем је као стално мјесто његовог пребивалишта наведен Томиславград, улица Блажуј бб.

Драшковић је прво стално пребивалиште у БиХ добио у Брчком и то 9. августа 2004. године у улици Бранка Ћопића 6. Привремено пребивалиште у Томиславграду контроверзни момак са београдског асфалта, власник величанствене виле на Дедињу, добио је 29. априла 2005. године. Захтјев за стално пребивалиште поднио је 25. маја 2005. године, а добио га је шест дана касније 31. маја. Истога дана одјавио је пребивалиште у дистрикту Брчко.

Aндрија Драшковић ухапшен је 11. марта у Њемачкој, послије четири године бјекства, на основу европске потјернице на захтјев одјељења за борбу против мафије из Барија.

Брисел: Важно да су ухапшени 

Према првим неслужбеним реакцијама званичног Брисела  веома важно је да су актери осумњичени за фалсификовање личних исправа у БиХ откривени и ухапшени, од чињенице да криминалци постоје.

Хапшење двадесетак особа у БиХ осумњичених за фалсификовање личних исправа дошло је само два дана након отварања дијалога о либерализацији визног режима са ЕУ.

- Од таквих није поштеђена ни сама Европска унија која је недавно прослављала пола вијека постојања и усавршавања властитога Централног информацијског система на нивоу Уније - изјавио је  званични представник кабинета Олија Рена.

Подсјетио је да није нимало случајно што је потпредсједник Европске комисије Жак Барот у понедјељак инсистирао на пакету приоритета управо из области безбједности путних исправа.    (ДЊ)

Пасош Aндрији Драшковић издат у Брчком

Aндрија Драшковић је у Њемачкој ухапшен са пасошем БиХ број 4616904 издатим 27. августа 2004. у дистрикту Брчко.

Први пасош БиХ Aндрија Драшковић добио је у Бијељини 16. марта 1999. године, али је тај пасош неважећи од 16. марта 2004. године. Број пасоша је 0217844.

Шеф пододјељења за лична документа у дистрикту Брчко Златко Јашаревић рекао је раније медијима да нема информацију да су Драшковићу издата документа у дистрикту Брчко.

Власник куће у улици Бранка Ћопића број 6. у Брчком, гдје је према документима наводно живио и Драшковић, Сотир Сотиров рекао је да Aндрију зна само са ТВ-а и да им је четири пута долазила СИПA.

Aндрија Драшковић био је веома близак с бившим начелником Државне безбједности Радомиром Марковићем, а неколико свједока повезало га је са убиством Жељка Ражнатовића Aркана.

Медији у Италији наводе да је Драшковић пружао заштиту италијанским криминалцима у бјекству у Црној Гори, а у замјену добио је монопол у снабдијевању кланова из Пуље и Сицилије хероином и кокаином.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.