Пријетња са Острва лебди изнад БиХ

САРАЈЕВО - Број миграната у БиХ и генерално на рути која иде преко западног Балкана је у осјетном паду, али илегалне миграције остају у фокусу као безбједносни проблем, посебно у свјетлу посљедњег плана за ревизију имиграционе политике британске владе да на том подручју формира центре за повратак миграната којима није одобрен азил и који ће због тога бити депортовани из Велике Британије.

У БиХ, према евиденцијама из ресора безбједности, борави 626 миграната из земаља Блиског истока, Сјеверне Африке и Азије, са којима се стално испитују могућности за закључење споразума о реадмисији лица која бораве без дозволе у овој земљи.

Управо је чињеница да БиХ нема закључен споразум те врсте са Великом Британијом додатно подгријала тензије након што је објелодањен план власти са Острва да у БиХ пребаци око 50.000 илегалних миграната.

Реаговала је и Народна скупштина, усвајањем Декларације о одбацивању иницијативe Владе Уједињеног Краљевства и влада појединих европских држава о успостављању центара за мигранте у БиХ и противљењу било каквом насилном насељавању миграната на простору Републике Српске.

Тај документ је и званично на снази откако је почетком мјесеца усвојен у републичком парламенту, а објављен је прошле седмице и у "Службеном гласнику Републике Српске".

Тим изазовом бавили су се и надлежни у Министарству безбједности БиХ.

- Масовне, илегалне миграције су додатни, безбједносни проблем, посебно у свјетлу информација из Британије - пише у првој верзији средњорочног плана рада тог ресора у Савјету министара од 2026. до 2028. године.

Директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета је нагласио да му није јасно како неко планира да реализује активности које се назиру из Велике Британије.

- Прво Велика Британија није чланица ЕУ и БиХ нема потписан никакав споразум са њима када је ријеч о миграцијама. У том смислу не видим како ће неко реализовати то, вратити те мигранте које планирају, ко ће то на крају потписати - истакао је Лакета за "Глас".

Чињеница је, каже, да у БиХ не може ништа бити реализовано уколико не постоји сагласност три конститутивна народа.

- У Савјету министара су и Срби и Хрвати и Бошњаци. Мислим да нико од њих неће дићи руку за то да БиХ буде полигон или прихватилиште за мигранте из Велике Британије. Сматрам да се неће десити то што најављују Британци, јер ниједан народ у БиХ неће гласати за то - рекао је Лакета.

Служба, а тиме и БиХ је дужна да примјењује споразуме о реадмисији са ЕУ, што је и видљиво на терену, а додаје да је у посљедње вријеме потписан једино билатерални споразум између Италије и Албаније који се тиче миграната.

- То су прихватиле њихове владе па су направили неки центар и вјероватно неко мисли да се то може урадити и са другим државама, односно са БиХ - закључио је Лакета, наглашавајући да је политика ЕУ када је ријеч о миграцијама чисти промашај.

У Декларацију о одбацивању иницијатива владе Уједињеног Краљевства и влада појединих европских држава о успостављању центара за мигранте на територији БиХ и противљењу насилном насељавању миграната на простор Републике Српске, коју је у процедуру упутио предсједник Републике, стоји да је Српска изричито против таквих намјера.

Већински став посланика је да Република Српска није и неће бити мјесто за мигранте, уз опаску да ту није ријеч о хуманости него о борби за опстанак. Заузет је став да Српска има пуно право да одлучује по том питању и обавезу да каже да за мигранте нема мјеста на њеној територији када их протјерају европске земље.

На то каква је опасност у питању скренута је пажња осталима у БиХ, уз јасно не прихватању лица која су означена као непожељна и неприхватљива у другим европским државама.

Транзиција

За потребе смјештаја миграната, избјеглица и тражилаца азила формирана су четири привремена прихватна центра, по два у сарајевском и Унско-санском кантону са укупним капацитетом од 4.592 мјеста. Њима управља Међународна организација за миграције у сарадњи са Службом за послове са странцима, а активности за осигурање смјештаја, исхране, хигијене и других потреба за мигранте у БиХ углавном се финансирају средствима ЕУ. С друге стране, домаће институције су отвориле процес потпуног преузимања тих центара, на шта су се обавезали стратешким документима.

- Првобитни рок за усвајање приједлога био је април, а новом одлуком рок радној групи за предлагања планова у тој области је продужен до краја октобра - рекао је Жарко Лакета, који је и предсједник радне групе, додавши да је нови састанак заказан за данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.