Приједлог Просторног плана РС

План, који је "технички устав" Републике Српске, усклађен са великим развојним плановима и пројектима које има садашња републичка Влада

РЕПУБЛИКA Српска требало би, према најавама надлежних, да за два мјесеца добије Просторни план до 2015. године, односно стратешки документ којим се утврђују основни циљеви, правци и инструменти развоја. Просторним планом усмјерава се развој дјелатности на територији Републике, утврђују се основна намјена простора, систем и мрежа насеља, као и привредна и друштвена инфраструктура од републичког значаја, али и подручја концентрације привредних дјелатности и културно-историјског и природног насљеђа, и друга посебна подручја. Савјет за довршење Просторног плана Републике Српске утврдио је у четвртак Приједлог просторног плана до 2015. године, и овај стратешки документ упућен је републичкој Влади у редовну процедуру. Усвајање плана један је од услова за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, а Српска је једини дио бивше Југославије који је пред његовим усвајањем. Просторни планови Српске, Федерације БиХ и дистрикта Брчко представљаће просторни план БиХ. У Просторном плану Републике Српске дата је оцјена стања организације, уређења и коришћења простора Српске, гдје је наведено да су природни ресурси у времену од 1991. до 2005. године претрпјели одређене промјене, али да је због недостатка података тешко рећи у којој мјери. - Када је ријеч о техничкој инфраструктури вишег нивоа, посебно у области телекомуникација, дошло је до побољшања у односу на пријератни период. Побољшало се и стање у области заштите животне средине, али и даље постоје бројни проблеми - пише у оцјени. Предсједник Савјета и министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Фатима Фетибеговић изјавила је послије сједнице Савјета да је план, који је "технички устав" Републике Српске, усклађен са великим развојним плановима и пројектима које има садашња Влада. - У Просторни план смо унијели нове планиране инфраструктурне објекте, нове објекте из области енергетике, нове пројекте који ће значајно утицати на планирање и коришћење простора. Приједлогом плана дефинисана су нова заштићена подручја на основу обавеза према европским директивама у области заштите животне средине - истакла је Фетибеговићева. У Приједлогу плана наведено је да би привредни развој Републике Српске требало да се заснива на шест најважнијих привредних грана: индустрији, енергетици, пољопривреди, шумарству, туризму и угоститељству. - Индустрија би требало да буде замајац развоја Српске и привредна грана са највећим бројем запослених. Један од основних стубова развоја Републике у будућем периоду биће енергетика, која ће се заснивати на значајним енергетским потенцијалима Српске, а то су хидропотенцијали, угаљ и алтернативни енергетски извори - пише у Приједлогу. Руководилац тима за израду Просторног плана Бранко Бојовић рекао је да су у приједлогу дате двије "осовине развоја", јер се у оквиру простора Српске издвајају двије основне цјелине. - То су посавска осовина развоја, која је већ активирана, и западнодринска, на којој треба доста радити, јер су у питању подручја захваћена депопулацијом. Из двије главне осовине извлачи се читав низ других осовина. У питању је веома комплексан посао, јер постоји веома много елемената који се међусобно преплићу, а то су, између осталог, концентрација становништва, већ израђена инфраструктура и остварен привредни развој, потенцијали за даљи развој и тако даље - нагласио је Бојовић. Директор Урбанистичког завода Републике Српске и један од руководилаца радног тима за израду Просторног плана Далибор Бјелица нагласио је да је у плану посебан акценат стављен на неразвијене општине. - Посебна пажња у будућем просторном развоју Српске требало би да се посвети развоју изразито неразвијених подручја, да би се садашње становништво задржало на тим подручјима. То захтијева додатно ангажовање власти у инвестирању у техничку и друштвену инфраструктуру - стоји у Приједлогу плана. Додато је да ће се на тај начин створити услови за улагање у прерађивачке индустријске погоне засноване на природним ресурсима, у пољопривреду, шумарство, туристичке капацитете и алтернативне енергетске изворе. С. МИЛЕТИЋ ВРИЈЕМЕ Далибор Бјелица истакао је да је посао на изради плана почео 2003. године. - Најактивније се на њему радило 2004. и 2005. године, када смо имали и јавну расправу и јавни увид у трајању од три мјесеца. Веома је важно нагласити то да смо се током израде овог стратешког документа суочили са проблемима недостатка постојеће информационе документације која је неопходна за израду једног овако битног документа, тако да смо ових неколико година највише времена потрошили управо на проналажењу података који су битни за овакав документ - истакао је Бјелица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.