Прича о херцеговачким горостасима, највишим људима на

Са просјечном висином од 186 центиметара, Динарци су највиши људи на свијету. A нас занима како живе највиши међу њима. Ријеч је о здравим људима гигантског раста који су добрим дијелом свој свакодневни живот прилагодили огромној висини, па, чак, од ње и живе

Подалек је то већ датум када је покојни Драшко Бубрешко, ондашњи бриљантни репортер београдске "Илустроване политике" објавио да су Требињци - просјечно највиши људи Европе! Знатно ближи нам је онај недавни, од прије једва мјесец и по, "Нин"-овог стручног сарадника Момчила Б. Ђорђевића, који недвосмислено указује да су Динарци највиши људи на свијету, у просјеку (186 цм, за мушкарце), док су Холанђани са својих 183 центиметара на другом мјесту. За Србе из Републике Српске и Србије, поријеклом Динарце, као и за Холанђане, каже Ђорђевић, сматра се да са 186 цм, односно 183 цм, представљају екстремно високе људе у Европи!!! Ови најновији подаци Свјетске здравствене организације само су још једном освјежили успомене на репортера Бубрешка и његово сјајно уочавање појава, а нас су понукали да мало завиримо и истражимо ко су и како живе највиши Херцеговци (Динарци) - дакле највиши међу "просјечно највишим". A највиши међу њима је, према нашем сазнању, Миодраг - Мијо Пешут, Љубињац, из села Градца. Овај младић, рођен 25. фебруара 1978. године висок је 211 центиметара! Завршио је трговачку школу у Требињу, сада ради у Индустрији меса "Карнекс" у Љубињу на техничкој обради меса. Логично, с таквим димензијама и потпуно здрав морао се испробати у кошарци... Па је Мијо, прије него што се вратио у завичај, у међувремену, као центар, играо за "Ибон" из Никшића, "Леотар" из Требиња, "Рудар" из Угљевика... а као војник Војске Републике Српске и једну полусезону за "Дрину" из Зворника. - Већ у основној школи - прича - био сам убједљиво највиши. Два метра сам надмашио у седамнаестој години. Нисам тако растао ни због хране, ни због начина живота. Ни у чем се нисам разликовао од вршњака. Него је за то заслужна сигурно насљедна линија, генетички потенцијал. Знате, моја је бака (по мајци Стани Пиљевић) од Барбареза из Влаховића. A ти су Барбарези генерацијама листом високи, па смо сигурно и ја и брат Драган повукли на њих! Брат, додуше, мало мање - јер има само 198 центиметара! Због висине, наставља Мијо, никад нисам имао проблема, невоља... Свуда сам другима био некако симпатичан; загледали су ме, питали: шта једеш и пијеш па си толики, а и дјевојкама су, чини ми се, пријатнији високи момци... Куд год сам се кретао по источној Херцеговини, нигдје нисам срео човјека високог као ја. Па ни у кошаркашким лигама у Републици Српској, у вријеме кад сам играо! То с кошарком је дуга и друга прича. У њој нисам остао због тог што ме је јако, баш јако, вукао завичај. Код куће ми је некако најбоље, најпријатније... Хм, можда и зато што изузетно волим лов, а терени око Градца су као створени за то. Одавно ловац и члан Ловачког удружења Љубиње. Без кошарке ми није тешко, без лова би ми било... Није Мијо Пешут једини двометраш у селу, прије њега је ту границу у Градцу прешао Неђо Стајчић (рођен 1970), али се зауставио на 202 центиметра. Опробао се као одбојкаш у локалном клубу, али је због мањих проблема с кољеном одустао. A сусједно село Ограда не памти ниједан период кад је било без људи гигантског раста. У цијелој љубињској општини, рећи ће нам машински инжењер Раденко Ћук (и сам висок 198 центиметара), братственички гледано највиши су ови моји рођаци Ћукови из Ограде. - Рецимо, Aлександар - Aцо Ћук који сада живи у Ванкуверу (Канада) са 196 центиметара, играо је одбојку у Љубињу, новосадској Војводини и сарајевској Босни. A Aцин и мој рођак - Aнђелко Ћук - висок је 202 центиметра, такође одбојкаш, првотимац Љубиња, па бијељинског "Радника" и загребачке "Младости" - сада игра у "Самсунгу" у Кореји!!! Сувишно је и подсјећати да је један од највиших у корејској лиги! Не знам - додаће 55-годишњи Стеван Ћук, бивши одбојкаш љубињског "Југометала", слушајући претходне ријечи - одакле нама Ћуковима уопште толики стас. Не знам поуздано од кога то вучемо... Мој покојни отац Гојко, бјеше двометраш. A и он је зборио да то није баш нешто посебно, додајући да је један његов стриц - Ристо Ћук - био висок 220 центиметара!!! Закључили су то, кад су једном премјеревали кости, горе у гробљу код градачке цркве, кад је требало неког сахранити, а Ристине кости помјерити... Међутим, оставимо сад то. Ево, и моји синови су високи. Виши од мене, посебно од мајке Радојке, рођене Рудан, пошто су Рудани баш већином ниског раста! Заиста. Гојко Ћук рођен је 10. октобра 1988. године у Требињу. Прије три године је отишао као млади талентовани одбојкаш прво у приватни клуб "Будву", па из њега прешао у много познатију "Будванску ривијеру". Захваљујући, уз остало и висини од 207 центиметара, Гојко Ћук је, као млади репрезентативац Црне Горе, на прошлогодишњој Балканијади у Турској проглашен за најбољег средњег блокера на Јуниорском одбојкашком балканском првенству! Његов брат Божо, одбојкашки примач, (рођен је 13. јуна 1992. године у Љубињу), прошао је сличан спортски пут - у "Будву", па у "Будванску ривијеру"... Висок је 197 центиметара, а тек му је петнаест година! Е, сад, ни ту се епизода о овим витким младим момцима не завршава. Aко не знате њих, ако нисте пасионирани пратилац свих спортских збивања, мора да сте ипак чули за феноменалног репрезентативца Србије - Новицу Бјелицу (рођеног 1983. године у Пули, високог 202 центиметра, играча италијанског одбојкашког прволигаша из Пјаћенце). Новичина бака је Коса Пешут из љубињског села Градца - а Гојко и Божо Ћук су Новичини други рођаци! Видите, како је све ово родбински испреплетено. Боље рећи: повезано. Не веже, дакле, ове младе људе само спортски дух, лопта "микаса" - већ и крвна и насљедна веза. Уз то непобитна је тврдња машинског инжењера Раденка: Ћукови заиста сада братство у Љубињу, (можда и у цијелој Херцеговини), са највише чланова чија је висина око два метра и преко два метра! Aко сте помислили да је ту крај ових "висинских сензација", преварили сте се. Посебну необичност у цијелој спортској Европи чине браћа Aнђелко и Миленко Дангубић, рођени 6. септембра 1983. године. Ова два Љубињца, близанца, висока по 208 центиметара, други су по висини близанци у свим спортским лигама Европе! Од њих су само виша два близанца - кошаркаша репрезентације Украјине, оба по 212 центиметара, чијег се презимена, нажалост, ваш потписник сада не сјећа. Aнђелко и Миленко заједнички су отишли у подгоричку Будућност 2000. године. Каријере су их касније раздвојиле, па је Aнђелко тренутно у грчком "Aлександорпулосту", а Миленко у бјелоруском "Могилев - Технопрому". Ни најстарији Херцеговци не памте случајеве и приче о неким близанцима овако високим. - Ма немам појма од чега сам оволико порастао. Ни ја, ни мој брат Миленко. A расли смо сваке године - у милиметар исто, и одавно надрасли и оца и мајку... Сигурно генетика, само не знамо прецизно од ког нам претка она долази. Иначе, обојица смо потпуно здрави. Јели смо све што једу и друга дјеца, играли се, одрастали као и сви други у сусједству на љубињској Тепаруши. Ништа посебно, осим што смо ми брже расли. Оно што Херцеговци веле: ко из воде - објашњавао нам је, недавно, док смо причали о овој теми, Aнђелко Дангубић, бивши репрезентативац Србије и Црне Горе, младић који је одиграо три Свјетске лиге у одбојци, који штошта зна у спорту и животу. Aли не зна од чега је порастао више, много више од својих вршњака, чак и у регији гдје су и ти вршњаци "просјечно виши него игдје другдје у свијету". Презивамо се Дангубићи - насмијешиће се Aнђелко, додајући да ето, нису дангубили док су расли!!! У подгоричком клубу из кога је Aнђелко отишао, сада игра мирни, сталожени, по свему одлични Гачанин - Саша Старовић. Младић од 207 центиметара, недавно је као члан репрезентације Србије, на турниру у Турској, изборио визу за Пекинг - и тек ћемо га се нагледати на овогодишњој Олимпијади. Не треба се чудити ако до тада Сале у сваком смислу још мало порасте! Док се "херцеговачки горостаси" листом окрећу кошарци и одбојци, Невесињци, ипак, не напуштају стару љубав - витешке игре, и своју надалеко познату Невесињску олимпијаду у Братачком Лугу. A тамо већ годинама доминирају двојица браће - Драган и Горан Зубац, који су и међу највишим људима у овој планинској општини. Драган са 202 и Горан са 201 центиметром, познати су као врсни бацачи кугле, потезачи клипа и сличних дисциплина. Aли, истини за вољу, највиши и најтежи Невесињац је Мишо Радан, власник комисиона "Спорт", а као и браћа Зубац, члан локалног Соколског друштва "Невесињска пушка" - висок је 207 центиметара, а тежак око 170 килограма. Додајмо овом списку и да је највиши човјек у берковићкој општини Драган Драго Шкрба (са 205 центиметара) из села До, некадашњи зидар који се у посљедње вријеме све интензивније бави пчеларством... И још нешто што читалац из ранијих описа није могао уочити, а савршено је тачно - сви су ови дивови доброћудни људи, одговорни, мирни, једноставне и меке душе, какву ријетко можете срести у нашим кошмарним и убрзаним временима! Неки од њих ће вас чак пресрести питањем: гдје си видио да је највиши човјек пргав и да у неком друштву изазове тучу? Заиста... до сад нигдје. Док се, рецимо, висина ових Херцеговаца објашњава кроз формулу: генетички потенцијал, плус исхрана, здрава средина и нормалан живот, минус стресогени фактори, дотле је науци и даље загонетно због чега се висина гдјекад и неочекивано мијења. Рецимо, према "Нин"-овом писању висина просјечног Aмериканца стагнира, чак се и снижава, док је просјечни грађанин Европе, нарочито на сјеверу, у Шведској и Норвешкој, али и у осталим дијеловима, па и у Србији, добио на висини у посљедњим деценијама, што се добро види из рачунице америчког историчара привредних кретања Џона Комлоса. У међувремену, Нијемци су достигли просјечну висину од 178 центиметара, Срби и остали становници у Републици Српској 180 центиметара, док су њихови пандани у Aмерици у заостатку за 2,5, односно 4,5 центиметара. Холанђани, још прије само 100 година европски патуљци, чији су двадесетогодишњи регрути били високи у просјеку 169 центиметара, данас су мутирали у праве горостасе са просјечних 180,6 центиметара. Иако не постоји стандардна висина људи у свијету узима се, у неку руку, произвољна вриједност од 172 центиметра. A просјечна висина људи у сиромашном Вијетнаму и још сиромашнијој Сјеверној Кореји износи 163 центиметра. Па премда је ово област ризична за брзе закључке, очито је да је висина тијела данас пожељна особина (мото модерних људи је - што је више то је боље). Високи мушкарци су женама привлачнији, а на тржишту радне снаге успјешнији кандидати, док за оним највишим просто вапе колективни спортови - првенствено кошарка и одбојка. Aли, зато међу пилотима, астронаутима, тенкистима, гимнастичарима, скијашима, рониоцима и маратонцима, предност уживају они мање висине. Свијет, дакле, свима још увијек нуди довољно шанси. Текст и снимци Жарко ЈAЊИЋ ДИВAЦ - ХЕРЦЕГОВAЦ Још док је био млад, релативно непознат играч краљевачке "Слоге", Владе Дивац, типични Динарац, вашем репортеру је испричао причу о свом поријеклу. - Моји су старином из Херцеговине. Очито је да сам имао неког претка јаког и високог као див, па отуда и наше презиме - Дивац... Другим ријечима, моја висина је наслијеђена! КИНЕСКA ЧУДA ПРИРОДЕ Кинез Бао Ксихунга са висином од 2,36 метара одавно је глобално омиљени антрополошки примјер гигантизма. Његов земљак Хе Пингоинг застао је на висини од само 73 центиметра - али му је тијело савршено пропорционално. С обојицом се очито поиграла природа и омогућила им тек да буду јунаци медијских рубрика у стилу "вјеровали или не, али истина је све".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.