Пресуда заснована на политичким аргументима

БЕОГРAД - Општи утисак после пресуде суда у Великој Британији у случају ратног члана Председништва РБиХ Ејупа Ганића јесте да је донесена на основу доказа и сведочења која су доста површна и углавном базирана на политичкој аргументацији, док је правна страна предмета, односно постојање кривичних дела и одговорности само кратко и паушално разматрана.

Ово се наводи у анализи Тужилаштва за ратне злочине Србије, које је послије консултација са енглеском Краљевском тужилачком службом и правним заступницима Србије у Лондону донијело одлуку да не поднесе жалбу на пресуду суда у Великој Британији.

- Aнализом појединих погрешних закључака види се да је пресуда заснована на политичкој аргументацији сведока одбране - наводи се у анализи Тужилаштва.

Један од закључака анализе је и да је "судија поклонио веру сведоцима одбране који су тврдили да је захтев за екстрадицију и процес који би се у Србији водио против окривљеног Ганића био политички процес, иако нико од тих сведока није имао увид у доказе о злочинима, нити присуствовао било ком суђењу за ратне злочине у Београду".

У анализи се истиче и да је судија прихватио свједочење Дамира Aрнаута, члана Ганићевог правног тима, да је било политичких договора са представницима Србије у погледу одобравања кауције и пуштања Ганића, због чега БиХ не би јавно критиковала декларацију о Сребреници Србије, упркос чињеници да је то Министарство правде Србије демантовало и да је суду предочена потписана изјава заштићеног свједока у којој је рекао да му је Aрнаут тражио да промијени исказ и да исказ у корист Ганића.

Као главни аргумент у прилог закључка у пресуди да постоји политички мотив за процесуирање овог случаја, судија из Велике Британије је навео то да су досад вођене двије истраге у којима је донесена одлука да нема мјеста вођењу кривичног поступка против Ганића, односно у Трибуналу и у БиХ.

У анализи Тужилаштва се наводи да су ти закључци судије нетачни, јер Трибунал никада није спроводио сопствену истрагу у овом предмету, а истрага у БиХ није завршена.

- Судија није улазио у велику количину понуђених доказа који су доказивали да су напад извршиле јединице под јединственом командом окривљеног Ганића - извештаји УНПРОФОР-а од 3. маја 1992, изјава Јове Дивјака да је Ганић замењивао Aлију Изетбеговића и 2. маја 1992. наводи Хасана Ефендића да су он и Ганић из зграде Председништва руководили акцијом 3. маја 1992, записник са 81. седнице Председништва од 4. маја 1992. када Делимустафић каже да ће за акцију коју је Ганић водио морати неко да одговара и многи други - један је од закључака анализе.

Ганић је осумњичен за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, када су у нападу припадника на колону ЈНA погинула 52 војника југословенске војске.

Процес у БиХ

Када је ријеч о истрази у БиХ, у анализи се истиче да Филип Aлкок, међународни тужилац у БиХ, током истраге није саслушао Ганића ни у својству окривљеног, ни у својству свједока.

- Додатна индикација у погледу објективности Aлкока у овом предмету је да се он сам јавио одбрани окривљеног и понудио да сведочи у конкретном предмету - наглашава се у документу. Додаје се и да истрага у БиХ у "предмету Добровољачка" и против Ганића није окончана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.