Presuda zasnovana na političkim argumentima

BEOGRAD - Opšti utisak posle presude suda u Velikoj Britaniji u slučaju ratnog člana Predsedništva RBiH Ejupa Ganića jeste da je donesena na osnovu dokaza i svedočenja koja su dosta površna i uglavnom bazirana na političkoj argumentaciji, dok je pravna strana predmeta, odnosno postojanje krivičnih dela i odgovornosti samo kratko i paušalno razmatrana.

Ovo se navodi u analizi Tužilaštva za ratne zločine Srbije, koje je poslije konsultacija sa engleskom Kraljevskom tužilačkom službom i pravnim zastupnicima Srbije u Londonu donijelo odluku da ne podnese žalbu na presudu suda u Velikoj Britaniji.

- Analizom pojedinih pogrešnih zaključaka vidi se da je presuda zasnovana na političkoj argumentaciji svedoka odbrane - navodi se u analizi Tužilaštva.

Jedan od zaključaka analize je i da je "sudija poklonio veru svedocima odbrane koji su tvrdili da je zahtev za ekstradiciju i proces koji bi se u Srbiji vodio protiv okrivljenog Ganića bio politički proces, iako niko od tih svedoka nije imao uvid u dokaze o zločinima, niti prisustvovao bilo kom suđenju za ratne zločine u Beogradu".

U analizi se ističe i da je sudija prihvatio svjedočenje Damira Arnauta, člana Ganićevog pravnog tima, da je bilo političkih dogovora sa predstavnicima Srbije u pogledu odobravanja kaucije i puštanja Ganića, zbog čega BiH ne bi javno kritikovala deklaraciju o Srebrenici Srbije, uprkos činjenici da je to Ministarstvo pravde Srbije demantovalo i da je sudu predočena potpisana izjava zaštićenog svjedoka u kojoj je rekao da mu je Arnaut tražio da promijeni iskaz i da iskaz u korist Ganića.

Kao glavni argument u prilog zaključka u presudi da postoji politički motiv za procesuiranje ovog slučaja, sudija iz Velike Britanije je naveo to da su dosad vođene dvije istrage u kojima je donesena odluka da nema mjesta vođenju krivičnog postupka protiv Ganića, odnosno u Tribunalu i u BiH.

U analizi Tužilaštva se navodi da su ti zaključci sudije netačni, jer Tribunal nikada nije sprovodio sopstvenu istragu u ovom predmetu, a istraga u BiH nije završena.

- Sudija nije ulazio u veliku količinu ponuđenih dokaza koji su dokazivali da su napad izvršile jedinice pod jedinstvenom komandom okrivljenog Ganića - izveštaji UNPROFOR-a od 3. maja 1992, izjava Jove Divjaka da je Ganić zamenjivao Aliju Izetbegovića i 2. maja 1992. navodi Hasana Efendića da su on i Ganić iz zgrade Predsedništva rukovodili akcijom 3. maja 1992, zapisnik sa 81. sednice Predsedništva od 4. maja 1992. kada Delimustafić kaže da će za akciju koju je Ganić vodio morati neko da odgovara i mnogi drugi - jedan je od zaključaka analize.

Ganić je osumnjičen za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, kada su u napadu pripadnika na kolonu JNA poginula 52 vojnika jugoslovenske vojske.

Proces u BiH

Kada je riječ o istrazi u BiH, u analizi se ističe da Filip Alkok, međunarodni tužilac u BiH, tokom istrage nije saslušao Ganića ni u svojstvu okrivljenog, ni u svojstvu svjedoka.

- Dodatna indikacija u pogledu objektivnosti Alkoka u ovom predmetu je da se on sam javio odbrani okrivljenog i ponudio da svedoči u konkretnom predmetu - naglašava se u dokumentu. Dodaje se i da istraga u BiH u "predmetu Dobrovoljačka" i protiv Ganića nije okončana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.